Путовања

Путовања, а још више путешествија, проширују видике, обогаћују нас новим искуствима и чине наш живот  узбудљивијим и лепшим. Поред тога, омогућавају нам да се опустимо и заборавимо на проблеме са којима се свакодневно суочавамо. Иако ми је „километража“ још увек скромна, одлучио сам да поделим искуства и утиске са неких мојих путовања за која мислим да се по начину на који су изведена сигурно могу сврстати у путешествија.

Надам се да ћете у текстовима који следе сазнати нешто ново и да ће вам они пробудити радозналост да и сами посетите нека од описаних места.

Putovanje u Solun

Путовање у Солун – град на раскршћу путева и времена

Садржај:

                 Реч-две о Грчкој и Солуну
                 Припрема за путовање
       09. септембар 2019.
                 Железничка станица „Паланка“
                 Воз 1335 (Hellas) Београд (Топчидер) – Солун
       10. септембар 2019.
                 Солун – дан први
                 Железничка станица у Солуну
                 Хотел Рекс
                 Лададика. Аристотелов трг. Бела кула…
       11. септембар 2019.
                 Солун – дан други
                 Српско војничко гробље на Зејтинлику
                 Обилазак града
                 Ептапиргион – тврђава са које се Солун види као на длану
                 Ано Поли
                 Манастир Влатадон
                 Пашин врт
                 Црква Светог Николе Орфаноса
                 Кућа Мустафе Кемала Ататурка
                 Ротонда и Галеријев лук
                 Црква Светог Саве
                 Прича о солунском хиподрому
                 Галеријева палата
                 Црква Преображења Господњег
                 Црква Светог Пантелејмона
                 Црква Свете Софије
       12. септембар 2019.
                 Солун – дан трећи
                 Западне градске зидине
                 Црква Светих Апостола
                 Црква Свете Катарине
                 Црква Светог Давида
                 Црква Светог Пророка Илије
                 Алаџа Имарет џамија
                 Црква Светог Димитрија
                 Црква Панагиа Халкеон
                 Цркви Панагиа Ахиропиитос
                 Цркве Светог Григорија Паламе
                 Војни музеј
       13. септембар 2019.
                 Дан четврти
                 Кајмакчалан – место на коме је отворена капија слободе
                       Како до Кајмакчалана стићи?
                       Воз Солун – Едеса
                       Такси Едеса – Ски центар Ворас
                       Успон на коту 2525
                 Едеса – град воде, водопада и мостова
       14. септембар 2019.
                 Солун – дан пети
                 One Salonica Outlet Mol
                 Посета Белој кули
                 Напуштам Солун

Реч-две о Грчкој и Солуну

Пошто ми је службено путовање у Магнитогорск уз посету Москви попунило „дозу Русије“ за 2019. годину, одлучих да током годишњег одмора посетим неку оближњу државу у којој до сада нисам био. Избор је пао на Грчку, која се, сигуран сам да ће се сви сложити, може сматрати истински пријатељском земљом која је стала уз нас онда, када је Србија пролазила кроз највеће искушење у својој савременој историји. Ту мислим на Први светски рат и сву несрећу коју је он са собом донео. Да су Грци увек уз нас када је тешко показала је и 1999. година када су масовно излазили на улице Атине, Солуна и других већих градова да изразе протест против НАТО бомбардовања СРЈ. Не треба заборавити ни Мариноса Рицудиса, капетана брода „Темистокле“ грчке ратне морнарице који се оглушио о наређење команде и уместо да отплови у Јадранско море и придружи се осталим НАТО бродовима, окренуо брод назад и вратио се у луку због чега је отпуштен из војске и осуђен на условну казну.
Желећи да се путовање у Грчку дотакне и Првог светског рата, као „базу“ изабрао сам Солун, град по коме је цео један фронт добио име, али који такође има богату и занимљиву историју која досеже неколико векова пре наше ере. Као што то бива код већине мојих путовања, осим боравка у једном месту, у овом случају у Солуну, планирао сам да посетим Едесу, а ако ме срећа и временске прилике послуже, попнем се и на Кајмакчалан, највиши врх планине Ниџе, на војним картама из Првог светског рата означен као кота 2525. Али кренимо редом.

Припрема за путовање

Пошто сам и ово путовање одлучио да самостално организујем, десетак дана пре поласка започео сам свеобухватну припрему, односно прикупљање информација о знаменитостима Солуна и другим местима која сам желео да посетим.
У погледу превозног средства одлучио сам се за воз, пошто кроз град у коме живим пролази железнички коридор 10, чији се један крак завршава у Солуну, тако да сам имао директан превоз до крајње дестинације. У ствари, превоз је био директан, ако се не узме у обзир преседање у Ђевђелији на аутобус којим се путници у организацији грчке железнице даље превозе до Солуна. Цена повратне карте без резервација за воз 1335 Hellas износила је нешто мање од 47 евра. Карту и резервацију купио сам два дана пре поласка. Покушао сам одмах да купим и карту за кушет по цени од 8 евра, али сам на шалтеру станице добио информацију да се она може купити само на лицу места. Последњих година међународни возови који полазе из Београда због цене су постали доста привлачни за стране туристе, па сам за сваки случај купио резервацију за седиште која је износила 3 евра.

09.09.2019.

Железничка станица „Паланка“

Иако град у коме живим носи назив Смедеревска Паланка, у свету железничког саобраћаја познат је само као „Паланка“, без придева „смедеревска“. Претпостављам да је то због тога што је град носио тај назив у време када је кроз њега прошла пруга. Када му је додат придев „смедеревска“ тачно се не зна, јер о томе не постоји никакав документ.

Станична зграда саграђена је када и пруга Београд – Ниш, односно 1884. године и важи за једну од најлепших у Србији.

Први воз кроз станицу прошао је 15. септембра 1884. што је и званичан датум почетка железничког саобраћаја у Србији.
Воз за Солун каснио је пола сата. Пре њега кроз станицу прође регио воз Ниш – Београд центар. Ради се новом електромоторном возу швајцарске компаније Штадлер. Куповина оваквих возова учинила је путовање железницом много пријатнијим, јер су вагони климатизовани, а осим тога, у њима постоје и утичнице 220V, тако да путници не морају да брину да ће им се телефон током вожње испразнити.
Нешто касније у станицу уђе брзи воз, такође из Ниша за Београд, али не крену даље, што је значило да је воз за Солун близу.

Воз 1335 (Hellas) Београд (Топчидер) – Солун

Увек је мало непријатно када се човек нађе на платформи између два воза, поготово када је мрак. Још је непријатније ако воз који је чекао оног другог – крене. Стога похитах да се што пре укрцам у вагон 472 и заузмем своје место до прозора.
На већини купеа беху навучене завесе, што углавном значи да је купе заузет, а они који су у њему навлачењем завеса заправо на неки начин желе да поруче да их нико не узнемирава. Изузетак не беше ни мој купе. Ипак, нимало нежно отворих врата и угледах три уснуле девојке које су обориле седишта и као сардине се поређале једна до друге. Отварање врата мислим да нису ни чуле. Затворих врата да размислим мало. Паде ми на памет опција са кушетом, односно да одем тамо и купим карту за лежај. Ипак, прође ми кроз главу и мисао да су можда сви заузети или ко зна ко ће ми запасти као сапутник. Проверих још једном број седишта и одлучих да ипак седнем на своје место. Поново отворих врата и максимално љубазно рекох да имам место до прозора. Испостави се да су у питању странкиње и да ниједну моју реч нису разумеле, па пређосмо на енглески. Рекох им да ми је жао што их будим, али да ипак морам да заузмем своје место. Једна од њих уз осмех рече да је ОК. Без гунђања су се „прегруписале“ и ослободиле оба места поред прозора, тако да сам могао чак и да се мало разбашкарим.
Како је путовање одмицало, воз је био све пунији и пунији. У једном тренутку неке жене које уђоше, чини ми се у Јагодини, и видевши да је већина места заузета, упиташе кондуктера за кушет, али им он одговори да мора да погледа да ли има места. На њихову срећу, места у кушету је било.
Сећам се времена од пре 15-ак година када је воз Београд – Солун (тадашњи 335) из Београда полазио полупразан, а од Паланке био скоро пуст. То су биле године када је Београд посећивало знатно мање страних туриста, време када се ехо деведесетих још могао прилично осетити и када су нас на туристичкој карти углавном заобилазили, а у путовање кроз Србију упуштали се само они најодважнији.
Сапутнице у купеу након „прегруписавања“ поново уронише у царство снова, па ми ништа друго не преостаде него да и сам пробам да одспавам.
Дремка је трајала све до Прешева, односно пасошке контроле коју прођосмо без проблема и дужег задржавања. Током прегледа пасоша сазнах да су ми сапутнице из Аустрије.
Након проласка граничних формалности и уласка у Северну Македонију светла у купеима се погасише, а путници поново утонуше у сан.

* * *

Десето септембарско јутро лагано је почело да свиће. Сунчеви зраци све више су се пробијали иза околних брда и осветљавали за мене до тада непознати крајолик. Без обзира што је близу, у Македонији никада нисам био нити сам кроз њу пролазио. Кажем „Македонији“, иако званичан назив државе гласи „Северна Македонија“. Придев који је додат да би се решио спор са Грчком око имена пара ми уши, па га због тога изостављам.
Окружена дрвећем и високим растињем указа се река Вардар. Пруга Скопље – Солун вијуга између брда и својим већим делом прати њен ток. Пошто сам рођен седамдесет и неке и памтим ону велику социјалистичку Југославију, сетих се некада култне песме „Од Вардара, па до Триглава“ коју је сада већ давне 1980. године компоновао Милутин Поповић Захар.
За разлику од других република бивше заједничке државе, Македоније је имала срећу да из ње изађе „безболно“, али уз чињеницу да је прва жртва из редова Југословенске народне армије био војник из Македоније. 2001. годину обележили су сукоби у њеном северном делу са Ослободилачком националном армијом. За Македонце и Албанце се најблаже може рећи да се међусобно не слажу, а да то неслагање негде прелази и у нешто друго посведочио је графит „Смрт за Шиптари“ који угледах док је воз пролазио кроз Велес.
Након Велеса терен постаје мање брдовит, има више обрадивог земљишта, а могу се видети воћњаци.
На путу према Ђевђелији пруга пролази кроз Демиркапијску клисуру која има статус споменика природе. Иако је дужина од 19.5 km чини најмањом, сматра се једном од најлепших клисура Повардарја. Почиње одмах након Демир капије, а завршава се код места Удово.

Иако је јутро било већ поодмакло, сапутнице у купеу и даље су спавале. Вероватно их је претходни дан у Београду поштено изморио, па су желеле максимално да се одморе.
Воз се полако приближавао својој последњој станици – Ђевђелији. Зашто не саобраћа директно до Солуна, не бих знао тачно да кажем. Наводно, сви међународни возови за Грчку и из ње суспендовани су 2011. године због економске кризе. Углавном, по доласку у Ђевђелију као и сви остали путници напустих воз и кренух према месту на коме би требао да нас чека аутобус у организацији грчке железнице.

Аутобус је већ био ту и најнестрпљивији путници су у њега већ улазили. Пре уласка предавали су возачу пасош који је он након узимања потребних података враћао назад.

Недалеко од железничке станице пажњу ми привуче оклопни транспортер македонске војске. Да ли се случајно ту затекао или су га Македонци спремили за случај неких „евентуалија“ са сигурношћу не могу да кажем.

До државне границе вожња је била кратка, пошто је од Ђевђелије удаљена свега 4km. Припадник македонске граничне полиције покупи пасоше, које његове грчке колеге вратише отприлике 45 минута касније.
Настависмо даље према Солуну до кога од Ђевђелије има око 80 km.

Железничка станица у Солуну

У Солун стигосмо око 12:30 по грчком времену, односно након преласка границе казаљке на сату треба померити један час унапред. На свим претходним путовањима ослањао сам се на мобилни телефон који је све то сам одрађивао, али сада је из мени непознатог разлога затајио, па сам морао ручно да подесим сат.
Аутобус који нас је довезао зауставио се на аутобуском стајалишту које се налази поред железничке станице. До пријављивања у хотел било је још пола сата, па одлучих да не остављам ствари у гардероби, већ да мало процуњам по станици, а онда се запутим у хотел.

Иако је отворена давне 1961. године пун назив станице гласи „Нова солунска железничка станица“ (гр. Νέος Σιδηροδρομικός Σταθμός Θεσσαλονίκης). Заменила је много мању путничку станицу која се сада користи за теретни саобраћај.
Да станица „Београд Центар“ није једина железничка станица са вишедеценијском изградњом сведочи станица у Солуну. Припреме за њену изградњу започете су још 30-их година XX века. На међународном конкурсу за архитектонско решење победио је немачки архитекта Ханс Клајншмит. Његов комплетан пројекат никада није до краја реализован, јер су га друге архитекте касније мењале. Заправо, послужио је само као основа за оно како би станица требало да изгледа. Бетонски скелет будуће станице завршен је пре Другог светског рата, али су радови на изградњи прекинути по уласку Грчке у рат. Иако се нашла на мети бомби током 1940. године, станица није претрпела значајну штету. Радови на изградњи обновљени су тек 1958. године када је пројекат за завршетак станице предат двојици грчких архитеката. Три године касније, станица је пуштена у рад.
У унутрашњости станичне зграде налазе се кафићи и продавнице у којима се може купити све што једном путнику може да затреба. Додуше, као и на свим станицама, по не баш повољној цени.

До платформи са колосецима се може доћи потходницима, али постоје и места са надземним прелазима.

Оно што је за сваког путника у пролазу битно је да станица има ормариће за пртљаг. Лако их је пронаћи, јер се поред њих пролази када се иде према перонима. Цена за 8 сати држања пртљага износи 2, а за 24 сата – 3 евра. Поред ормарића нисам видео аутомат на коме се папирни новац може заменити за метални, тако да га вероватно нема.
У једном ћошку станице налази се нешто што ме је у први мах асоцирало на кочију која иде по шинама. Нисам сигуран, али мислим да се ради о ручној дресини.

Станицу украшава и нешто налик на бисту Александра Великог. Кажем „налик“, јер више подсећа на маску, него на бисту.

Простор испред главног улаза у станицу улепшава парњача.

Око железничке станице се налазе заштитне ограде којима се ограђују градилишта, а разлог томе је највероватније изградња солунског метроа, пошто је планирано да једна његова станица буде управо ту.

Хотел Рекс

Потрагу за смештајем у Солуну започео сам недељу дана пре путовања. Као и увек, тражио сам неки јефтинији, али пристојан хотел. На моје велико изненађење, сви јефтинији хотели су били пуни, па ми се, узимајући у обзир цену и локацију, као најбоље решење учинио хотел Рекс, упркос томе што је боравак у њему коштао 42 евра по дану. Смештај сам тражио и преко Airbnb-a, али цена смештаја није била много повољнија у односу на хотел, јер се на основну цену додају накнада за услугу и накнада за чишћење, тако да се на крају због локације ипак одлучих за хотел Рекс.
Пошто је аутобус из Ђевђелије до Солуна стигао нешто пре пола један по грчком времену, одлучих да не остављам ствари у гардероби железничке станице, већ да се одмах сместим у хотел, јер је пријављивање од 1, па до 11 увече. Хотел сам нашао без проблема пошто се налази пар стотина метара од железничке станице.

У хотелу ме је дочекала љубазна рецепционерка и све формалности око пријављивања брзо су завршене. Добио сам собу 401 која гледа на улицу. Сама соба није превише пространа, има брачни кревет, ноћни сточић, један мањи сто, гардеробер уграђен у зид, телевизор и фрижидер. Што је можда најбитније, опремљена је клима уређајем, јер без обзира на крај лета, у Солуну је и даље било прилично топло и влажно.

Ту је и сопствено купатило са тушем. Као једну ману у купатилу навео бих то што је вешалица за пешкире и одећу мало „несрећно“ постављена на стакло туш кабине, одмах поред WC шоље, па оно што сте окачили, уколико се којим случајем откачи, може да заврши у њој због чега је треба држати поклопљеном.
Соба је била чиста и упркос томе што се у њој налазила пепељара, није се осећала на дувански дим.
Прозори собе гледају на улицу, па се у њој чује улична бука (саобраћај), што јој је по мени једна од мана. Осим тога, под је поплочан керамичким плочицама, вероватно због лакшег одржавања, а не добијају се никакве папуче, па није пријатно и препоручљиво ићи бос, нарочито када је у питању слабији пол.
Све у свему, био сам задовољан хотелом иако ме је коштао много више него што сам очекивао.

Наставак —>

Magnitogorsk

Магнитогорск – град у коме се сусрећу Европа и Азија

Садржај

За разлику од претходних путовања на која ме је водила жеља за упознавањем нових крајева, у Магнитогорск, или „Магнитку“ како овај град Руси од милоште зову, одвеле су ме пословне обавезе. Ипак, упркос њима покушао сам да уграбим мало слободног времена и колико-толико упознам град кога због огромног металуршког комбината његови становници са правом и поносом зову „челичним срцем Русије“. Колико сам у томе успео показаће текст који следи.

Наставите са читањем Магнитогорск – град у коме се сусрећу Европа и Азија

Odesa

Одеса – бисер на обали Црног мора

Садржај

          Реч-две о Одеси
16. септембар 2018.
                 Полазак
                 Железничка станица Београд центар
17. септембар 2018.
          Будимпешта
                 Железничке станице „Budapest Keleti“ и „Budapest Nyugati“
          Њиређхаза
                 Железничка станица Њиређхаза
          Захоњ
                 Железничка станица Захоњ
          Чоп
                  Пасошка контрола у Чопу
                  Железничка станица Чоп
                  Кратка шетња по граду
                  Воз Ужгород – Одеса
18. септембар 2018.
          Одеса
                  Железничка станица
                  Први утисци о граду
                  Хотел Зирка
                  Смирај дана

Реч-две о Одеси

Када се помене Одеса прва асоцијација ми је Ејзенштајнова „Оклопњача Потемкин“ и сцена сукоба на степеницама у којој се колица са бебом неконтролисано низ њих спуштају, као и избезумљена лица људи који панично беже и покушавају да нађу спас од кише метака које обезличени војници испаљују на масу. Сећање на овај филм, који сам гледао давно, као клинац, таворило је у мени сигурно добрих тридесет година, а поново је „активирано“ када сам тражећи на „јандексу“ не знам ни ја шта случајно почео да читам о Одеси и њеној интересантној прошлости. Наставите са читањем Одеса – бисер на обали Црног мора

Putovanje u Kalinjingrad

Путовање у Калињинград – град у коме још увек провејава дух Кенигсберга

Садржај

          Укратко о путовању
          Полазак
15. септембар 2017.
          Будимпешта
                 Железничка станица „Келети“
                 Изложба билборда ARC 2017
                 Споменик мађарској револуцији 1956. године (56-os emlékmű)
                 Дворац Вајдахуњад (Vajdahunyad vára)
16. септембар 2017.
          Катовице
                 Железничка станица Катовице
                 Споменик синагоги и позориште „Станислав Виспјањски
                  Мариацка улица
                  Мариацка црква и Црква Васкрсења Господњег
                  Зграда Гранд хотела и Споменик шлеским извиђачима
                  Парк шлеских устаника
                  Трг „Rynek“
                  Катедрала Христа Краља и Црква Светог Петра и Павла
17. септембар 2017.
          Гдањск
                  Главна железничка станица у Гдањску
                  Вестерплате – место на коме је почео Други светски рат
                  Музеј Вестерплатеа
                  Стари град у Гдањску
                  „Пивска“, „Хлебницка“ и „Мариацка улица“
                  Лучка дизалица
                  Зграда поште у Гдањску
                  Јацекова кула. Црква Св. Николаја. Црква Св. Катарине. Велики млин
                  Аутобус Гдањск – Калињинград
17. септембар 2017.
          Калињинград
                  Хотел Кениг Авто
18. септембар 2017.
                  Кишовити Калињинград
                  Музеј Канта
                  Музеј Бункер
20. септембар 2017.
          Балтијск
21. септембар 2017.
          Елблаг
22. септембар 2017.
          Кентшин
                  Вучја јазбина
23. септембар 2017.
          Варшава

Укратко о путовању

Када се помене путовање у Русију сигуран сам да већина одмах помисли на Москву или Санкт Петербург, два града чије знаменитости сваке године привуку милионе туриста из целог света. Пошто сам у Санкт Петербургу био 2016., а у Москви 2015. године, одлучио сам да 2017. посетим неки град који се баш и не налази на мети туриста. Избор је пао на престоницу некадашње Источне Пруске – Кенигсберг, односно данашњи  Калињинград, град са богатом прошлошћу чијим је улицама шетао велики немачки филозоф Имануел Кант. Наставите са читањем Путовање у Калињинград – град у коме још увек провејава дух Кенигсберга

putovanje u sankt peterburg

Путовање у Санкт Петербург

Садржај

          Реч-две о Санкт Петербургу
          Припреме за пут
          Полазак
09. јул 2016.
          Будимпешта
10. јул 2016.
          Варшава
          Тереспол
          Брест
11. јул 2016.
          Орша – источна капија Белорусије
          Витепск
12. јул 2016.
          Санкт Петербург
                 Витепска железничка станица
                 Гороховљева улица и Кеј реке Фонтанке
                 Палата Јусупових на кеју реке Фонтанке
                 Траговима романа „Злочин и казна“
                 Исакијева саборна црква. Маринска палата. Споменик Николају I.
                 Сенатски трг и Бронзани коњаник
                 Александров врт и Адмиралитетски кеј
                 Хотел „На Сапјорном“
                 Ноћни Санкт Петербург. Подизање Бољшеохтинског моста
14. јул 2016.
15. јул 2016.
                 Невски мостобран
18. јул 2016.

Реч-две о Санкт Петербургу

Након успешног самосталног путовања у Москву и Берлин, на ред је дошао некадашњи Лењинград, данас Санкт Петербург, или Питер, како га Руси од милоште зову. „Северна престоница“, „колевка револуције“, „културна престоница“ само су неке од титула које се приписују овом граду, кога је његов оснивач, Петар Велики, замислио као руски „прозор у Европу“. Иако је „млад“, 2003. je „напунио“ 300 година, Питер је у руској историји одиграо огромну улогу, јер је био центар историјских догађаја, почевши од Устанка декабриста 1825., преко Револуције 1905-1907., па све до Октобарске револуције. Наставите са читањем Путовање у Санкт Петербург

Putovanje u Berlin

Путовање у Берлин – град у коме ће свако пронаћи нешто по свом укусу

Садржај

                 Укратко о путовању
                 Припреме за пут
27. новембар 2015.
                 Полазак
28. новембар 2015.
         Хладна и тмурна Будимпешта
                 Трг хероја (Hősök tere) и Градски парк (Városliget)
                 Андрашијев булевар (Andrássy út)
                 Базилика Светог Иштвана (Szent István Bazilik)
                 Сечењијев трг (Széchenyi tér)
                 Београдски кеј (Belgrád rkp.)
                 Улица Ваци (Váci utca) и Трг слободе (Szabadság tér)
                 Трг Лајоша Кошута (Kossuth Lajos tér)
                 Синагога у Дохањијевој улици (Dohány utcai Zsinagóga)
                 Тржни центар Арена Плаза
29. новембар 2015.
         Берлин
                 Главна железничка станица (Berlin Hauptbahnhof)
                 Хитам ка Рајхстагу
                 Меморијал погинулим совјетским војницима у Тиргартену
                 Споменик европским Синтима и Ромима
                 Бранденбуршка капија
                 Меморијал убијеним европским Јеврејима
                 Траговима Трећег Рајха. Владина четврт.
                 Остаци Берлинског зида у улици Нидеркирхнерштрасе
02. децембар 2015.
         Зелов
                 Зелов – мали град познат по великој бици
                 Меморијални комплекс „Зеловски висови“
                 Музеј Битке за Зеловске висове“

Укратко о путовању

Крајем новембра 2015. указала ми се прилика да посетим Берлин коју нисам желео да пропустим, иако због временских прилика путовања у позну јесен немају лепоту као она у пролеће и лето. Ипак, због богатих културних и забавних садржаја које град нуди сигуран сам да код већине заљубљеника у путовања помињање немачке престонице као дестинације буди неодољиву жељу да се крене на пут, без обзира на годишње доба у коме се путује.
Током своје богате историје, почевши од Пруског краљевства, Немачког царства, Вајмарске Републике и Трећег Рајха, Берлин је био престоница држава које су својом снагом и политичком моћи мењале слику Европе и утицале на судбину читавих народа. Те историјске чињенице понајвише су се поклопиле са мојим интересовањима, па сам одлучио да оне буду нека врста „лајтмотива“ путовања. Конкретно, желео сам да пре свега посетим места везана за Други светски рат и Хладни рат који је убрзо након њега уследио, а да све остало буде у другом плану. Многима се мој избор вероватно неће свидети, јер је све то давна прошлост, немачки народ је у међувремену прошао катарзу, и уопште, зашто се поред толико других занимљивих ствари бавити тако „тешким“ темама. Ипак, на путовањима свако треба да следи своја интересовања, каква год она била. То је, уосталом, и њихов смисао. Наставите са читањем Путовање у Берлин – град у коме ће свако пронаћи нешто по свом укусу

Dan pobede u Moskvi

Дан победе у Москви 2015.

Садржај

           Реч-две о Дану победе
           Припреме за пут
04. мај 2015.
           Полазак
05. мај 2015.
           Будимпешта
                 Краљица Дунава – Будимпешта
06. мај 2015.
           Варшава
                 Кроз кишовиту Варшаву…
                 Музеј Павијак
                 Палата културе и науке
           Тереспол
                 Граница „истока“ и „запада“
           Брест
                 Ноћни Брест
07. мај 2015.
                 Шетња од хотела до Брестовске железничке станице
                 Брестовска тврђава
                 Пето утврђење
                 Гогољева и Совјетска улица
08. мај 2015.
           Москва
                 Шетња по Москви
09. мај 2015.
                 „Парада победе“ на Лењинградском проспекту
                 Међу зидинама Новодевичјег манастира
                 Бункер у улици „Профсојузнаја“
10. мај 2015.
                 Бункери у улици Обручева и на Новојасењевском проспекту
                 Надомак Кремља
                 Парк победе на Поклоној гори
                 Централни музеј Великог отаџбинско рата (експозиција на отвореном)
                 Црвени трг
11. мај 2015.
                 Напуштам Москву

Реч-две о Дану победе

Дан победе несумњиво је датум који је од историјског значаја за целу Европу, а нарочито за Русију и друге државе бившег Совјетског Савеза које су у Другом светском рату на страни антихитлеровске коалиције поднеле највеће жртве. У Русији се овај дан обележава са посебном пажњом организовањем низа свечаности којима се исказује поштовање према ветеранима и свима онима чије је животе однео ратни вихор. Најсвечаније је, наравно, у Москви, на Црвеном тргу, где се одржава чувена војна парада. Наставите са читањем Дан победе у Москви 2015.