06.05.2015.
Меморијални музеј Павијак налази се на адреси ul. Dzielna 24/26. Музеј заправо представља остатке затвора саграђеног 1835. године убрзо након настанка Конгресне Пољске. Најпре је коришћен од стране руских власти као обичан затвор, а након Пољског устанка 1863., као затвор у коме су били заточени устаници. До 1918. главна тамница за политичке затворенике била је Варшавска цитадела, док су се у Павијак слали затвореници за које тамо није било места. Након што је Пољска стекла независност 1918. у њему су били затворени како политички затвореници, тако и криминалци.
Затвор (музеј) Павијак
Након немачке окупације Пољске 1939. године претворен је у затвор Гестапоа кроз који је прошло око 100000 мушкараца и 20000 жена од којих је око 37000 погубљено, а 60000 послато у немачке концентрационе и логоре смрти. Приликом повлачења из Варшаве немачке снаге дижу затвор у ваздух. Залагањем преживелих затвореника подрумске просторије су 1965. године претворене у музеј.
Улаз у музеј
Павијак је имао и женски блок са интересантним називом – Србија. За време руско-турског рата 1877-1878. који су у народу звали „Српски рат“ у женском затворском блоку се налазила војна болница, па је народ касније тај блок назвао „Србија“. Након Немачке окупације Пољске „Србија“ се користила за масовну репресију над цивилним становништвом. Блок је у потпуности уништен у експлозији приликом немачког повлачења, а на његово постојање подсећа спомен плоча која се налази на углу улице „Dzielna“ и „Aleja Jana Pawła II“. Спомен плочу, нажалост, нисам сликао.
Део сачуване затворске капије
Једини преживели сведок немачких злочина, патњи затвореника и велике експлозије која се догодила 21. августа 1944. када је затвор дигнут у ваздух, био је брест који је растао испред затвора. У послератним годинама грађани Варшаве и породице затвореника у знак сећања почињу на стабло да постављају металне плочице са именима жртава.
Бронзано стабло бреста испред музеја
Дрво се због болести осушило 1984., али је извршена његова конзервација. Крајем 2002. почиње да се криви, па се због опасности од пада 2004. доноси одлука да се замени дрветом изливеним у бронзи.
Улазница за музеј Павијак
Иако сам на Интернету прочитао да је улаз у музеј бесплатан, љубазна госпођа на улазу ми је на доста лошем енглеском саопштила да ипак морам да купим улазницу чија је цена била 8 злота, односно нешто мање од 2 евра. У музеју је у току био обилазак са водичем на пољском језику, али ми је поменута госпођа руком показала да продужим даље и да се не задржавам код групе која је била у пратњи водича. То је било скроз непотребно, пошто чисто сумњам да бих разумео нешто од онога што је излагао пољски водич. Иначе, посета музеју уз пратњу водича је 50 злота (око 12 евра) и мора се унапред најавити.
Ходник у затворском павиљону бр.8
Ћелија за претрес
Новопридошли затвореници морали су да се свуку ради претреса.
Ћелија за 2-3 затвореника (1919-1939.)
Ћелија смрти
На већини ћелијских врата налазе се оригиналне браве и шарке
Оригинална ћелијска врата пронађена у рушевинама Павијака
Део музејске експозиције
Неки од многих затвореника у периоду од 1939. до 1944.
Макета затворског комплекса
Рушевине око Павијака 1945.
Слике чувеног бреста који је преживео експлозију
Стабло бреста након експлозије 1945. год.
Немачка униформа
Неки од експоната
За већину затвореника Павијак је био место на коме су боравили пре слања у концентрационе и логоре смрти.
Логорашка униформа
У музеју се нисам превише задржао пошто је времена за његов обилазак, и уопште, обилазак Варшаве, било мало. Код излаза сам се поздравио са љубазном госпођом која је била задужена за проверу карата. Већ сам практично био изашао када сам иза себе зачуо повике: „Mister, mister!“. Окренуо сам се и видео поменуту госпођу како ми маше руком да јој приђем. У руци је држала брошуру о Павијаку на енглеском језику.
Брошура о Павијаку
Захвалио сам се на брошури и изашао из музеја. Након боравка на местима велике људске патње човек може само да се нада да се тако нешто више никада не понови.