Садржај:

У 2025. години наставио сам путовање по републикама бившег Совјетског Савеза. Овај пут избор је пао на Закавказје – подручје које се простире између Црног мора на западу и Каспијског језера на истоку и од највиших врхова Великог Кавказа на северу до Ирана на југу. На том простору сместиле су се три државе: Азербејџан, Јерменија и Грузија. За Јерменију и Азербејџан први пут сам чуо давне 1988. године када су у Дневнику почеле да се врте вести у којима се помињао Нагорно-Карабах и сукоб око њега ове две, тада још увек совјетске републике. Исте године Јерменију је погодио катастрофалан земљотрес, а пошто несрећа, нажалост, никада не долази сама, приликом достављања хуманитарне помоћи недалеко од Јеревана срушио се авион Југословенског ратног ваздухопловства, па ми је и то некако остало у глави када се помене Јерменија. Што се тиче Грузије…. Хмм… За њу нисам сигуран када сам тачно чуо. Она ми највише пада на памет када се помене „вођа совјетског народа“, односно Стаљин који је по националности био Грузин.

Наставите са читањем Закавказје – Азербејџан, Грузија и Јерменија →

Садржај:

Након путешествија по Молдавији и Придњестровљу уследило је још једно путовање на простор бившег СССР-а. Овај пут избор је пао на балтичке државе – Литванију, Летонију и Естонију о којима, сигуран сам, већина врло мало зна, осим да су некада биле део Совјетског Савеза из кога су једва чекале да се „ишчупају“. Када се помене нека од њих прво што ми падне на памет су кошаркаши Марчуљонис, Куртинајтис, Хомичус и Сабонис чија су ми се необична имена и презимена урезала у памет због утакмица које је Југославија играла најпре са СССР-ом на светском првенству у Шпанији 1986, а затим са Литванијом на Европском првенству 1996. године у Атини. Иако су они Литванци, некако су ми постали acoцијација за све три балтичке државе. Осим по кошаркашима Литванија ми се мота по глави и када се помену филмови о Ханибалу Лектору, јер је он пореклом из Литваније, а траума из детињства коју је доживео током Другог светског рата управо у Литванији обликовала је његову мрачну психу. Наставите са читањем Балтичка тура – Рига, Талин и Вилњус →

Садржај:

Када се помене Молдавија једни помисле на добро вино, други на сиромаштво, а трећи, међу којима сам и ја, на Молдавке које су током деведесетих година биле популарне као забављачице у ноћним клубовима широм Србије. Сама Молдавија никада у мени није будила превише интересовања, али Придњестровље, њена отцепљена и непризната територија, изазивала је у мени радозналост. Занимало ме је како све то функционише, како изгледа то Придњестровље и да ли је време у његовој престоници Тираспољу заиста стало, као што се помиње у многобројним чланцима по интернету. Наставите са читањем Путовање у Молдавију и Придњестровље →

Садржај:

Зашто баш Истанбул?

Након паузе због свима нама добро познатог разлога, одлучих да у септембру одем на неко путовање које због околности које нас три последње године прате неће бити превише захтевно и компликовано у погледу организације. Као најпогоднија дестинација учинио ми се Истанбул – град са богатом прошлошћу, смештен на граници Европе и Азије који својим оријенталним шармом годишње привуче милионе туриста из целог света. То је и разлог зашто га има у понуди свих туристичких агенција, па га посетити не представља неки проблем. Ипак, без обзира што је путовање преко агенције најједноставније, најсигурније, а у овом случају и најјефтиније, одлучио сам да као и претходна, и ово путовање сам организујем, понајвише због тога што су аранжмани преко агенција обухватали три ноћења, а ја сам у Истанбулу желео да проведем више времена. Наставите са читањем Истанбул – град који спаја континенте и обједињује различите културе и епохе →

Садржај:

Реч-две о Грчкој и Солуну

Пошто ми је службено путовање у Магнитогорск уз посету Москви попунило „дозу Русије“ за 2019. годину, одлучих да током годишњег одмора посетим неку оближњу државу у којој до сада нисам био. Избор је пао на Грчку, која се, сигуран сам да ће се сви сложити, може сматрати истински пријатељском земљом која је стала уз нас онда, када је Србија пролазила кроз највеће искушење у својој савременој историји. Ту мислим на Први светски рат и сву несрећу коју је он са собом донео. Наставите са читањем Путовање у Солун – град на раскршћу путева и времена →

Садржај

За разлику од претходних путовања на која ме је водила жеља за упознавањем нових крајева, у Магнитогорск, или „Магнитку“ како овај град Руси од милоште зову, одвеле су ме пословне обавезе. Ипак, упркос њима покушао сам да уграбим мало слободног времена и колико-толико упознам град кога због огромног металуршког комбината његови становници са правом и поносом зову „челичним срцем Русије“. Колико сам у томе успео показаће текст који следи.

Наставите са читањем Магнитогорск – град у коме се сусрећу Европа и Азија →

Садржај

Реч-две о Одеси

Када се помене Одеса прва асоцијација ми је Ејзенштајнова „Оклопњача Потемкин“ и сцена сукоба на степеницама у којој се колица са бебом неконтролисано низ њих спуштају, као и избезумљена лица људи који панично беже и покушавају да нађу спас од кише метака које обезличени војници испаљују на масу. Сећање на овај филм, који сам гледао давно, као клинац, таворило је у мени сигурно добрих тридесет година, а поново је „активирано“ када сам тражећи на „јандексу“ не знам ни ја шта случајно почео да читам о Одеси и њеној интересантној прошлости. Наставите са читањем Одеса – бисер на обали Црног мора →