Авала – право место за одмор и опуштање

Када се помене Авала, сигуран сам да већина помисли на Авалски торањ или Споменик Незнаном јунаку. Неки ће можда помислити и на посластичарницу, пошто су некада давно из мени непознатог разлога и неке посластичарнице носиле то име. У време када сам похађао основну школу Авала је уз Кућу цвећа била једно од места које су посећивале школске екскурзије. Пошто ми је та „екскурзијска“ Авала прилично мутна, а приликом посете 2010. године обишао сам само обновљени Авалски торањ, одлучио сам да сунчани октобарски недељни дан искористим за шетњу по овој планини која својом висином од 511 m више представља брдо него планину.

До Авале се без проблема може доћи градским превозом, односно аутобусима 401, 403, 405, 407, 408 који полазе са станице „Вождовац“ („Трошарина“)  и иду до њеног подножја.

Avala gradski prevoz - stanica Kragujevackih djaka

Уколико долазите из центра града можда је најбоље возити се тролејбусом 40 или 41 до станице „Крагујевачких ђака“ или „Баштованска“, а затим пресести на неки од поменутих приградских аутобуса. Ако вам пешачење није јача страна до врха Авале можете доћи сезонском линијом 400 која саобраћа викендом од 1. маја до 31. августа.

Avala gradski prevoz - stanica Avala

За сналажење по Авали може се користити следећа карта.

Karta Avale

Пошто сезонска линија није функционисала, до Авале, тачније, до њеног подножја стигао сам препуним аутобусом 405. Око станице је било доста људи и најпре сам помислио да сви они желе да проведу дан у природи, али су ме паркирани тркачки аутомобили у подножју Авале у то брзо разуверили.

Fića

Заправо, радило се о аутомобилској трци на брдским стазама „Награда Београда Авала 2017“ о чијем одржавању нисам имао појма. У нади да поменута трка неће превише утицати на мој план обиласка Авале, кренух према Споменику палим борцима у Другом светском рату који се налази на почетку пута који води према Хотелу Авала.

Spomenik palim borcima Pinosava

Споменик су 1946. подигли становници Пиносаве у знак сећања на мештане који су погинули у Другом светском рату. Изграђен је од камена, купастог је облика, а на врху се налази звезда петокрака.

Spomenik palim borcima Pinosava

Од споменика кренух пешачком стазом која иде уз силазни пут.

Podnozje Avale pocetak staze

Након нешто мање од 200 m, на месту где пут скреће улево, пређох пут и наставих асфалтираном стазом која је заправо почетак пешачке стазе која води према врху.

Tabla molitva sume

Цео простор представља лепо уређен парк у коме осим клупа постоје и наткривени столови који могу послужити за леп породични ручак у природи.

Након пар минута хода стигох до табле која показује да је Авала станиште разних врста водоземаца и гмизаваца.

Vodozemci i gmizavci Avale

Разлога за страх и панику нема, јер вас на путу до врха сигурно неће напасти никакве змије. Бар ја нисам видео ниједну.

У близини табле се налази почетак земљане стазе.

Avala zemljana staza

Претпостављам да је реч о једној од многобројних планинарских стаза која донекле може да скрати пут до врха, али зато захтева бољу физичку спрему. Ту је и табла „Србијашума“ која обавештава да је Авала станиште храста китњака (Querkus petraca). Пошто ми кондиција није баш на високом нивоу, наставих асфалтираном стазом.

Pesacka staza na Avali

Убрзо стигох до чесме Сакинац, познате по томе што је њена вода коришћена за производњу пива у пивари српског индустријалца Ђорђа Вајферта. Име је добио по сакама, бурадима за воду постављеним на два точка са коњском запрегом, којима су у прошлости снабдевана домаћинства. Простор око извора је лепо уређен, постоји неколико клупа, као и наткривени сто, па је могуће сести и направити кратак предах.

Izvor Sakinac na Avali

Вода са извора, нажалост, није препоручљива за пиће, иако су неки излетници на чесми пунили флаше. Код извора се налази почетак нове поплочане пешачке стазе која води до врха.

Avala nova pesacka staza

Успон није велики, али за оне којима пешачење узбрдо није јача страна крај стазе су постављене клупе.

Avala nova pesacka staza

С обзиром да је пут од подножја због аутомобилске трке био затворен пешачење је било једини начин да се стигне до врха, па је на стази било доста људи различитог узраста.

Avala nova pesacka staza

Пошто нисам журио до врха ми је требало око четрдесет минута. Мислим да то није много, с обзиром да од подножја до врха има 1600 m, а према гугл мапама, висинска разлика износи 185 m.

Avala putokaz

На месту где пешачка стаза излази на аутомобилски пут налази се путоказ који јасно показује правац и растојање до оближњих објеката.

Putokaz prema hotelu Avala

Направих кратку паузу, па наставих шетњу према Споменику Незнаном јунаку. Пошто је у току била аутомобилска трка кретање асфалтним путем није било безбедно, па према споменику кренух широком стазом.

Avala staza prema hotelu Avala

Након пар минута хода стигох до хотела „Авала“. Хотел је грађен у периоду од 1928. до 1931. године према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског, који је, између осталог, пројектовао и зграду Патријаршије.

Hotel Avala

Зграда се састоји од високог двоспратног блока са улазом и нижих, широко развијених анекса који се степенасто пружају низ авалску падину. Композицију украшавају венци, стубови и капители. Елементи националног стила огледају се у доминацији лучних тремова и отвора. Модеран раван кров уместо четвороводног даје објекту знатно савременији облик. На северној страни објекта, на огради степеништа за терасу, налазе се две велике фигуре сфинги од вештачког камена.

Hotel Avala sfinga

Сфинге су рад руског вајара Владимира Загородњука, једног од многих припадника руске интелигенције који су почетком двадесетих година ХХ века из Русије емигрирали у Краљевину СХС. Током рада у Народном позоришту инсценирао је 19 драмских и 12 оперских представа. На Међународној изложби декоративне уметности у Паризу 1925. освојио је другу награду за сценографију драме И. Војновића „Смрт мајке Југовића“. Такође је аутор многобројних скулптура на Руском гробљу у Београду.

Hotel Avala sfinga

За овај објекат везана су два спортска догађаја од националне важности. Један од њих се одиграо 1929. године када је са данашњег паркинга хотела отворено прво званично скијшко такмичење у Краљевини Југославији. Прво скијашко првенство Србије после Другог светског рата такође је отпочето са истог места.
Сунце ми нажалост није дозволило да сликам северну страну хотела на којој се налази степениште са сфингама. Поред тога, једино прикладно место са кога би хотел са те стране могао да се слика био је пут којим су се кретали тркачки аутомобили.

Од хотела, следећи путоказ, кренух даље према Споменику Незнаном јунаку.

Avala putokaz

У близини хотела се налази низ кућица за које претпостављам да су намењене продаји сувенира. Нажалост, ниједна од њих није била отворена.

Avala kucice za prodaju suvenira

До споменика води прилазно степениште дужине 93 m.

Spomenik Neznanom junaku

Прича о изградњи Споменика Незнаном јунаку дуга је, али занимљива. Враћа нас у октобар 1915. када Немци заузимају Авалу и на њеним падинама проналазе тело српског војника. Закопавају га у кратер од гранате која га је убила и на то место стављају крст са натписом „Ein unbekannter serbischer soldat“ (Непознати српски војник). На месту његовог гроба становници околних села 1922. године подижу камени споменик.

Prvobitni Spomenik Neznanom junaku

Деценију касније краљ Александар I Карађорђевић, подстакнут општом тенденцијом подизања споменика Незнаном јунаку која је била присутна у земљама савезницама током Првог светског рата, одлучује да на том месту подигне монументални споменик свим погинулим војницима у ратовима од 1912. до 1918.

Spomenik Neznanom junaku

Да би се ослободио простор за изградњу споменика по краљевом налогу срушена је средњевековна тврђава Жрнов.

Tvrdjava Zrnov

Неки историјски извори тврде да је краљ Александар мислио да су Жрнов подигли Турци, а не Срби, па је због тога тако лако донео одлуку о њеном рушењу. Друга верзија истиче да су у рушење Жрнова „прсте умешали“ Масони, односно да су краљ Александар и аутор споменика Иван Мештровић били „чланови Велике Ложе“. У прилог томе иде чињеница да у самом споменику има доста масонске симболике, почевши од његовог пирамидалног облика. Било како било, неколико стотина година српске историје нестало је у експлозијама које су Авалом одјекивале 18. и 19. априла 1934. Део камена који је остао након рушења тврђаве становници подавалског села Бели Поток искористили су за израду темеља цркве у центру села у чијој порти се налази крст са првобитног споменика.

Izgradnja Spomenika neznanom junaku

Изградња споменика трајала је скоро четири године. О размерама самог пројекта говори и чињеница да је на њој свакодневно било ангажовано око 450 радника.

Spomenik neznanom junaku

Као материјал коришћен је јабланички гранит. У постамент споменика уграђено је 256 гранитних блокова тешких од 5 до 10 тона и 16 великих угаоних блокова тежине 12 тона.

Spomenik neznanom junaku

Изнад улаза са предње стране пише: „АЛЕКСАНДАР I КРАЉ ЈУГОСЛАВИЈЕ НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ“

За Мештровићев пројекат се не може рећи да је потпуно оригиналан, јер споменик доста подсећа на гробницу персијског владара Кира у старој престоници Пасаргаду.

Spomenik neznanom junaku

У споменик је „уткана“ идеја југословенства која је била тако својствена краљу Александру. Она је представљена у облику каријатида које приказују осам жена из различитих крајева тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Каријатиде је радио Иван Мештровић у својој радионици у Сплиту. Рађене су од једног комада камена, висина им је 4 m, а тежине 12 тона. На улазу у маузолеј, са десне стране су Српкиња и Црногорка.

Karijatide spomenik neznanom junaku

Прекопута њих су Хрватица и Словенка.

Spomenik neznanom junaku karijatide

На излазу, десно стоје Македонка и Војвођанка.

Spomenik neznanom junaku karijatide

Лево су Босанка и Далматинка.

Spomenik neznanom junaku karijatide

Споменик је у Другом светском рату претрпео оштећења. Нека од њих су и данас видљива на задњој страни.

Оно чиме Авала награди сваког свог посетиоца свакако је поглед који се са ње пружа.

Поглед према Београду.

Споменик Незнаном јунаку је место са кога се може направити можда најлепша фотографија Авалског торња у пуној величини.

Поглед у правцу југо-истока

Поглед према западу.

Поглед у правцу запада. Нисам баш сигуран о којој се планини/брду ради.

Од Споменика Незнаном јунаку кренух назад према хотелу „Авала“, али не истим путем, већ оним који иде испод споменика.

Put ispo spomenika Neznanom junaku

Следеће место које сам желео да посетим био је Споменик совјетским ратним ветеранима. Међутим, с обзиром да се аутомобилска трка још није завршила, кретање путем према споменику је било небезбедно, па сам наставио према Авалском торњу. Успут сам се зауставио код Цркве брвнаре Светог деспота Стефана Лазаревића.

Crkva brvnara Svetog Stefana

Црква је саграђена према пројекту ђакона Мирослава Николића. Освећење позлаћених крстова обављено је на Бадњи дан 2017. Уз њу се налази звонара, палионица свећа и продавница сувенира.

У близини цркве налази се низ дрвених кућица сличних онима које су постављене код хотела „Авала“. Једна од њих је била отворена и у њој су се осим сувенира, на велику радост деце, могли купити и змајеви за пуштање.

Avala kucice

Простор око торња је много „богатији“ у односу на 2010. годину када сам последњи пут био на том месту. 

Avalski toranj - Kafic i etno prodavnica

У међувремену је направљено дечије игралиште, а у подножју торња отворени су кафић и етно продавница.

Осим сувенира у продавници се могу купити и одевни предмети попут ланених кошуља, вунених чарапа и капа. Ту су и домаћи производи као што су разни џемови, ракије и ликери од домаћег воћа из приватних газдинстава.

Etno prodavnica
Понуду обогаћују сапуни, лосиони и шампони произведени од лековитог биља из Србије.

Осим уживања у прелепом погледу са видиковца, на Авалском торњу можете попити и кафу, пошто је 2012. на 119-ом метру отворен ресторан. Цена улазница за видиковац уз једно бесплатно пиће у ресторану износи 550 дин.

У подножју торња пажњу ми је привукао натпис „Музеј“, па сам питао радника обезбеђења где се музеј налази. Нажалост, добио сам одговор да музеј не ради.

Док сам се мувао око торња приметих неке предмете заштићене стаклом, као да су део неке музејске експозиције.

Izlozeni predmeti

Заправо, радило се о отисцима шака Ане Ивановић и Новака Ђоковића у бетону. Ана и Новак су 2005. одиграли егзибициони меч, а новац од продатих улазница уплаћен је у фонд за изградњу торња. Осим Ане и Нолета прилог за изградњу Авалског торња дало је више од милион грађана Србије.

Поред отисака шака изложен је и део плоче који је извучен из рушевина старог торња.

Пристизање тркачких аутомобила и њихово упаркиравање недалеко од торња значило је да се трка ближи крају. У нади да ће се завршити што пре, кренух према Споменику совјетским ратним ветеранима.

Avalski toranj

Претпоставке су ми биле тачне. За десетак минута трка се завршила, па сам могао асфалтним путем да наставим према споменику.

Avala asfaltni put

Да бих стигао што пре на првој кривини скренух са асфалтног пута и наставих стазицом кроз шуму. Кроз главу ми прође она народна „Преко прече, наоколо ближе“, али ипак одлучно наставих даље.

Avala staza do spomenika sovjetskim veteranima

Стазица је ишла одмах уз пут и оно што је било најбитније, није имала успоне, тако да сам за 10-ак минута стигао до споменика. Прича о њему враћа нас више од педесет година уназад. 19. октобра 1964. авионом „Иљушин Ил-18“ ради обележавања двадесетогодишњице од ослобођења у Другом светском рату, пут Београда креће совјетска војна делегација на челу са маршалом Бирјузовим и генералом Ждановим. Очекивало се да авион на аеродром у Сурчину слети у 9:30, али је долазак померен за два сата. Око 11:30 почасна чета припадника ЈНА и војна музика већ су били спремни за дочек када је стигла страшна вест: авион је нестао са радарског екрана, а из правца Авале виђен је пламен, а затим и дим. На место несреће брзо су стигли ватрогасци, милиција и екипе хитне помоћи. Преживелих није било. Погинуло је 7 чланова делегације и 11 чланова посаде. Узрок је највероватније био неисправан уређај за навигацију због кога је авион изгубио висину и услед густе магле ударио у падину Авале недалеко од Споменика Незнаном јунаку.

Београдом је завладала туга. Отказане су све свечаности, а уклоњена је и празнична декорација којом је град био украшен. Проглашена је дводневна жалост. Дан ослобођења обележен је само полагањем венаца.

Ковчези са посмртним остацима чланова совјетске војне делегације 21. октобра били су изложени у Дому ЈНА, где им је велики број грађана одао почаст. Поштовање према људима који су им 20 година раније донели слободу Београђани су исказали и изласком на улице кроз које су пролазили војни камиони којима су посмртни остаци транспортовани до батајничког аеродрома.

Убрзо након трагедије, 1965. године, на месту пада авиона подигнут је споменик чији је аутор вајар Јован Кратохвил.

Spomenik sovjetskim veteranima na Avali

Споменик има гранитни постамент, изливен је од бронзе и симболизује два поломљена авионска крила.

S

У близини се налази и плоча са уклесаним именима погинулих.

Spomenik sovjetskim veteranima na Avala - ploca sa imenima poginulih

На споменик се сваке године на дан ослобођења Београда 20. октобра, као и на Дан победе и Дан заштитникa отаџбине, полажу венци.

Spomenik svojetskim veteranima na Avali

У плану ми је било да се од Споменика совјетским ветеранима прошетам до планинарског дома „Чарапићев брест“, али времена једноставно није било, па сам то оставио за неки други пут. Можда се тада одважим да кренем и неком од планинарских стаза.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *