Када се помене Авала, сигуран сам да већина помисли на Авалски торањ или Споменик незнаном јунаку. Неки ће можда помислити и на посластичарницу, пошто су некада давно из мени непознатог разлога и неке посластичарнице носиле то име. У време када сам похађао основну школу Авала је уз Кућу цвећа била једно од места које су посећивале школске екскурзије. Наставите са читањем Авала – право место за одмор и опуштање →

Сигуран сам да је свако од нас, притиснут свакодневним обавезама, пожелео да макар на један дан побегне негде далеко од њих. За оне који живе у Београду, једно од места које може пружити кратак одмор од послова и проблема који су постали саставни део нашег живота, свакако је Кошутњак. Ова оаза природе, удаљена самo двадесетак минута вожње од центра града, без сумње ће вас натерати да бар накратко заборавите на стресну свакодневицу.  Наставите са читањем Кошутњак →

Од трагичног пролећа 1999. године које су обележили звук сирена, грмљавина авиона и експлозије бомби прошло је већ осамнаест година. Довољно дуго да ране зацеле и претворе се у трајне ожиљке у душама оних који су у експлозијама НАТО бомби изгубили своје најмилије. У међувремену, стасале су нове генерације које имају ту срећу да се тог несрећног пролећа уопште не сећају, а нама који смо силом прилика били савременици свих тих догађаја не остаје ништа друго него да се са горчином сваке године присећамо свега што се тада дешавало. Наставите са читањем Стражевица – 18 година касније →

На улазу у Аранђеловац из правца Тополе, на десној обали реке Кубршнице, „сместила“ се пећина Рисовача за коју сам, морам признати, случајно сазнао „гуглајући“ по интернету. Информације које сам прочитао и слике које сам видео убедиле су ме да је Рисовача место које свакако вреди посетити. Једина пећина коју сам до тада имао прилику да видим била је Ресавска, и то давно, у оквиру ђачке екскурзије за основну школу. Наставите са читањем Пећина Рисовача – скривени природни драгуљ →