Odesa

Одеса – бисер на обали Црног мора

Садржај

          Реч-две о Одеси
16. септембар 2018.
                 Полазак
                 Железничка станица Београд центар
17. септембар 2018.
          Будимпешта
                 Железничке станице „Budapest Keleti“ и „Budapest Nyugati“
          Њиређхаза
                 Железничка станица Њиређхаза
          Захоњ
                 Железничка станица Захоњ
          Чоп
                  Пасошка контрола у Чопу
                  Железничка станица Чоп
                  Кратка шетња по граду
                  Воз Ужгород – Одеса
18. септембар 2018.
          Одеса
                  Железничка станица
                  Први утисци о граду
                  Хотел Зирка
                  Смирај дана

Реч-две о Одеси

Када се помене Одеса прва асоцијација ми је Ејзенштајнова „Оклопњача Потемкин“ и сцена сукоба на степеницама у којој се колица са бебом неконтролисано низ њих спуштају, као и избезумљена лица људи који панично беже и покушавају да нађу спас од кише метака које обезличени војници испаљују на масу. Сећање на овај филм, који сам гледао давно, као клинац, таворило је у мени сигурно добрих тридесет година, а поново је „активирано“ када сам тражећи на „јандексу“ не знам ни ја шта случајно почео да читам о Одеси и њеној интересантној прошлости.
Постоји легенда да се на царском балу у присуству Катарине II повео разговор о новој црноморској луци и недавно освојеном од Турака утврђењу Хаџибеј. Неко од дворјана, знајући царичину љубав да освојеним градовима даје старогрчка имена, предложио је да се Хаџибеј преименује и поменуо грчку колонију Одесос. Онда је Катарина тобоже заповедила: „Нека Хаџибеј носи тај хеленски назив, али у женском роду“.
Тачно пет година након освајања Хаџибеја инжењер Франц де Волан израђује план изградње града за који Катарина II даје зелено светло и 22. августа (2. септембра по новом календару) 1794. полажу се темељи за прве објекте у одешкој луци. Тај датум сматра се даном оснивања града. Одеса се градила по цртежима и плановима и од првих дана свога постојања, као и Санкт Петербург, добила је правилне и јасне црте, због чега се ова два града издвајају од већине европских. Када се гледа из ваздуха, због геометријски правилних улица, Одеса умногоме подсећа на антички град који се на неки волшебан начин сачувао до данашњег дана.

Odesa-pticja perspektiva

Врло брзо након оснивања, тачније 1817. године град добија статус слободне луке, такозвани „порто-франко“ који у наредних нешто више од четрдесет година снажно утиче на његов брз развој. Чувене Потемкинове степенице, симбол Одесе и парадни улаз у град из правца Црног мора, граде су управо у том периоду, односно 1841. године.

Odesa Potemkinskaya lestnica

Само пет година након добијања статуса слободне луке, без обзира на огромно кријумчарење које је због својих размера ушло и у историју града и за које се везују многе легенде, из Одесе се у државну касу слива 40 милиона рубаља или 14,5% укупних државних прихода.
Око 1850. године Одеса је већ имала око 100 хиљда становника и највећи проблем за њене житеље био је неодстатак воде за пиће. Почетком 1853. године град добија први водовод, а 1873. почиње да се снабдева водом из водовода Дњестар-Одеса који је у то време био најсавременији у Европи. Четири године касније постаје први град у Руској Империји који има и канализацију.
У пролеће 1880. по узору на Санкт Петербург, Москву и Казањ, у Одеси се појављују први трамваји на коњску вучу.

Odesa konka

Нешто раније, 1866. године град се пругом повезује са Кијевом и Харковом.
Одеса се тако брзо развијала да се за свега један век из малог насеља претворила у највећу луку на Црном мору и четврти по величини град Руске Империје, након Петербурга, Москве и Варшаве.
За економским развојем града није заостајао ни културни. Већ 1817. године отвара се Ришељевски лицеј који се 1865. реорганизује у Новоросијски (данашњи Одешки) универзитет. Одеса 1825. добија Музеј старина (данашњи Археолошки музеј), а 1830. прву библиотеку. Већ 1803. године у граду се организују прве драмске представе за које се 1810. године отвара градско позориште које нестаје у пожару 1873. године. На његовом месту 1887. саграђен је данашњи академски театар опере и балета који се сматра једним од најлепших у свету. Часопис „Форбс“ уврстио га је у списак најнеобичнијих знаменитости Источне Европе.

Odessa gorodskoy teatr

За Одесу се везују и имена познатих писаца, попут Пушкина, Гогоља, Буњина, Куприна… Неки од њих своја најзначајнија дела пишу управо током боравка у овом граду.
Још од свог оснивања Одеса је била вишенационални град. Већину становника чинили су Украјинци, Руси и Јевреји, а било је и доста Бугара, Молдаваца, Грка, Италијана… Управо та национална разноликост формирала је одески колорит који овај град издваја од осталих, чини га посебним и тако привлачним.
Занимљива прича о овом граду, као и жеља да се спустим и попнем чувеним степеницама на којима је снимљена култна сцена једног од најбољих немих филмова свих времена, учинила је да Одеса буде место у коме ћу провести неколико дана годишњег одмора.

Наставак —>

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *