hotel Zirka

Хотел Зирка у Одеси

Када сам бирао хотел у коме ћу бити смештен током петодневног боравка у Одеси водио сам се принципима са претходних путовања, односно да смештај не буде претерано скуп, али да соба има сопствено купатило. Пошто је купалишна сезона била при крају тражио сам неки хотел у центру града, а не у близини плажа. Избор је пао на хотел Зирку. Пошто је смештај био прилично јефтин, изабрао сам собу са француским лежајем чија је цена била нешто више од 18 евра. Прочитао сам и неколико критика о хотелу. Већина замерки се односила на величину соба, јер су биле прилично мале. Неке су биле и без прозора. Било је замерки и на централизовану вентилацију. Ипак, пошто нисам превише захтеван у погледу смештаја реших да резервишем управо тај хотел.
Дан пре путовања одлучих да још мало „прочепркам“ по интернету о хотелу и пронађох његову страницу на Фејсбуку на основу које схватих да хотел заправо представља „љубавно гнездо“ за младе парове и место за швалерацију. И то веома повољно место по цени од 195 гривни за три сата (нешто више од 700 дин.). Чак је писало да се пријава у хотел врши без било каквих докумената. Дискреција загарантована, нема шта! Пошто нисам имао ни живаца ни времена да тражим други, одлучих да не отказујем резервацију, па како буде.
Након доласка у хотел на рецепцији сам добио кључеве од две собе, односно да изаберем ону која ми више одговара. Собе су биле практично идентичне с тим што се у купатилу једне од њих помало осећао мирис канализације.
На рецепцији у приземљу хотела температура је била пријатна, али на четвртом спрату, на коме су се собе налазиле, било је превруће. Ипак, није ми се тражио други хотел, па се одлучих за собу без непријатног мириса. Приликом регистрације, упркос томе што је због имена и презимена било очигледно да сам странац, рецепционерка ми није тражила пасош, што ми је било несхватљиво. Једноставно, регистровао сам се у хотел само на основу информација које су наведене у резервацији са booking.com без било какве провере идентитета. Као што пише на страници хотела на Фејсбуку, дискреција је стварно загарантована. На питање да ли могу да ме пријаве код миграционе службе у случају да ми у повратку на граници буду тражили потврду о томе где сам боравио, рецепционерка ми одговори да могу приликом напуштања хотела да ми издају рачун који ће бити потврда да сам боравио код њих. Није ми се то свидело, али пређох и преко тога.
Унутрашњост хотела изгледала је пристојно, све је деловало чисто.

Било је чак и неких уметничких реквизита, попут слика.

На другом спрату хотела налази се ресторанчић „Звезда“. За доручак који је био урачунат у цену боравка могле су се добити две палачинке (слатке или са месом) или пица, а од напитака чај или кафа. Пошто сам био у соби за две особе, имао сам право на дупли доручак.

Покривеност хотела бежичним интернетом је била задовољавајућа. Напоменуо бих да сви они који путују у Украјину треба да знају да је приступ појединим руским сајтовима преко украјинских интернет провајдера блокиран.

Што се тиче собе, била је врло мала. Иако је предвиђена за две особе слободног простора скоро да и није било, односно две мало крупније особе се у њој практично нису могле мимоићи. Иза клизних врата са огледалом налазило се минијатурно купатило.

На кревет, а то је изгледа био најважнији комад намештаја у овом хотелу, нисам имао примедби. Душек је био удобан, а постељина чиста.

Изглед собе ме није изненадио, јер сам тако нешто и очекивао. Међутим, он чему се нисам надао била је чињеница да је спремачица заборавила да остави пешкире. Упркос рекламацијама пешкире нисам добио, па сам на крају у оближњој продавници купио два комада.
Убедљиво најгора ствар у хотелу која дужи боравак у соби чини неиздрживим је централизовани систем вентилације који функционише у тандему са прозорима који не могу да се отворе, јер су са њих поскидане ручке. Што је најгоре, вентилација не може да се у потпуности искључи, па је гост приморан да све време боравка у соби слуша зујање вентилатора.

Пошто је прозор окренут према истоку са првим сунчаним зрацима соба се претварала у сауну из које је требало побећи што пре. Ако је несносна врућина у соби владала у другој половини септембра, могу мислити како је тек било у јулу. Ноћу се ситуација за нијансу поправљала. Није било толико вруће, али је зато било прилично загушљиво, па сам морао да држим одшкринута врата. Дан-два након мене у оближњу собу се уселила жена са двоје деце која је бучно негодовала због врућине и тражила да се отвори прозор на шта јој је администратор хотела одговорио да „прозор може да отвори само човек из обезбеђења, а он је отишао кући“.
Да ли због хладне газиране воде из фрижидера или због ненормалне вентилације (или комбинације ова два фактора) након два-три дана грло је почело ненормално да ме боли и нос ми се запушио, па сам морао да посетим оближњу апотеку.
Због централизованог система вентилације који не функционише како треба Зирка је дефинитивно хотел који треба заобићи у широком луку или се у најбољем случају у њему задржати само један дан. Наравно, у хотел немојте ни помишљати да крочите без ручке за прозоре, а није лоше да са собом, за сваки случај, понесете и пар пешкира.