То што сам приликом обиласка блатног вулкана нашао возача који ће ме одвести до локације са петроглифима уштедело ми је време, јер нисам морао пешке да се враћам до села Bash Alat и тамо чекам аутобус до насеља Гобустан (азер. Qobustan). У Гобустану бих свакако морао да узмем такси, јер од њега до места са петроглифима има око шест километара, што није много за пешачење, али је питање да ли бих се временски уклопио и стигао тамо пре краја радног времена музеја. Међутим, то што сам нашао возача имало је „зачкољицу, јер ми он током вожње рече да нема много времена да ме чека док ја обиђем локацију. To је баш оно због чега не волим да ангажујем било кога око реализације својих замисли на путовањима, поготово на брзину, без неког ранијег договора.
Пут од насеља Гобустан до Музеја националног парка Гобустан. У даљини је брдо Бoјукдаш (у преводу „Велики камен“) на коме се налазе стене са петроглифима.
Возач такође рече да ћемо код музеја само да купимо карту за улаз на локацију, а да за свраћање у музеј нема времена. Претпостављам да је тог дана имао још једну организовану туру, односно док је његов колега враћао двоје туриста назад у Баку, у коме су га вероватно чекали други туристи које ће водити на блатне вулкане, он је желео да то време искористи да додатно заради, односно да мене одвезе и врати.
Са возачем нисам желео да улазим у полемику око трајања обиласка. Уместо тога пређосмо на неке свакодневне теме. Рече ми да му је ауто прешао преко двеста педесет хиљада километара, као и да се за вожњу до локација које посећују туристи најбоље од свих аутомобила показала руска лада, јер због једноставности власници све поправке обављају сами и нема потребе да је возе у сервис.
Улаз на територију Музеја Гобустанског националног парка. Крај улаза је киоск на коме се купују карте.
Након десетак минута вожње стигосмо до паркинга крај музеја на отвореном.
Улаз у музеј на отвореном
Возач рече да ће да ме чека око пола сата, што је много мање времена од оног, које је потребно за „нормалан“ обилазак локације. Не волим када ме тако ограничавају са временом, али с друге стране да се он није понудио да ме довезе, питање је да ли бих након обиласка блатног вулкана успео да стигнем до музеја пре његовог затварања у 17 часова.
Пошто времена није било много, кренух одмах у разгледање овог занимљивог места које је због свог културно-историјског значаја 2007. године стављено на списак светске баштине Унеска. Четири године касније саграђен је савремени музеј чијем је свечаном отварању присуствовао и председник Азербејџана Илхан Алијев. Сам Национални парк Гобустан основан је 1966. године. Тада су уређене прве стазе и локалитет је отворен за ширу јавност. У организованим екскурзијама почињу да га посећују туристи, у то време углавном из Совјетског Савеза.
Стаза која води кроз музеј на отвореном
Иако постоје подаци да су за гобустанске петроглифе руски научници знали још у првој половини XIX века, прва археолошка истраживања на територији Националног парка Гобустан започета су тридесетих година XX века. Необичне цртеже на стенама случајно су приметили радници у каменолому. Њихово проучавање започео је азербејџански и совјетски археолог Ишак Џафарзаде (1895–1982) који се сматра пиониром модерне археологије у Азербејџану. Џафарзаде је анализирао око 750 стена са више од 3500 петроглифа, од приближно 6000 колико је пронађено. Петроглифи су хронолошки подељени у шест периода: неолитски – 8000-6000 год. п.н.е (приказују жене и мушкарце са луковима и стрелама), касни неолитски – 6000-5000 год. п.н.е (цртежи дивљих говеда, чамаца и стрелаца), енеолитски – 4000-3000 год. п.н.е (велики цртежи коза, лавова и јелена), бронзано доба – 2000-1000 год. п.н.е (цртежи дивљих животиња, коња и свиња), гвоздено доба – 1000 год. п.н.е до првих векова нове ере (људске фигуре, козе, јелени, као и римски натписи) и средњи век – од V до XIV века (каравани са камилама, разни симболи на арапском и персијском језику).
Међу петроглифима најбројнији су они који приказују животиње, а затим следе „чича-глише“, односно људске фигуре. За разлику од пећинског сликарства у коме се старост може одредити на основу коришћеног пигмента, код петроглифа је то теже, јер су уклесани у камен, односно није коришћен никакав материјал за њихово „цртање“.
Осим петроглифа, од трагова живота људи који су ово место насељавали пре неколико хиљада година, могу се видети и округле рупе у камену које су имале различиту сврху.
Издубљене рупе у камену
Њихова главна функција је била сакупљање кишнице, али су коришћене и за припрему хране. Намена неких од њих је била и сакупљање крви приликом ритуалног клања животиња. Као доказ за то наводе се издубљени канали крај неких отвора кроз које се сливала крв.
Терен на коме се простире музеј на отвореном је стеновит, а околина је прилично живописна.
Брдо Кичикдаш (у преводу „Мали камен“) и блатни вулкани у даљини
Каменит терен захтева додатни опрез. Не препоручује се шетња ван обележене стазе.
На територији музеја могућ је сусрет са змијама
Каспијско море удаљено је око пет километара ваздушном линијом.
Поглед на Каспијско море, насеље Гобустан и брдо Кичикдаш
Брдо Кичикдаш, осим што се издваја својим упечатљивим обликом, такође је место на коме су откривени петроглифи, али простор на њему није уређен као на брду Бејукдаш.
Брдо Кичикдаш
Трећа локација са петроглифима је брдо Џингирдаг које туристи врло ретко посећују, јер на њему ништа није обележено.
Иначе, након последњег леденог доба ниво Каспијског мора је био знатно виши него данас. Вода је досезала скоро до самих стена Гобустана.
Поглед на обалу Каспијског мора
Осим мањих објеката на територији музеја који су саграђени за туристе, недалеко се налази један објекат коме баш и није ту место. У питању је затвор са максималним степеном безбедности.
Гобустански затвор и насеље Гобустан
У Гобустанском затвору казне служе најтежи осуђеници, углавном они који су осуђени на доживотну робију или дугогодишње казне затвора за тешка кривична дела. Тамо се такође пребацују затвореници из других установа који су константно кршили затворске правилникe.
Док сам уживао у шетњи по необичном крајолику појави се возач и рече да треба да пођемо. Њему се из неког разлога баш журило, па га није мрзело да крене да ме тражи. Док смо ишли према излазу предложи да ме слика.
Тако се завршио мој обилазак Гобустана – места за које због специфичног полупустињског крајолика, блатних вулкана и петроглифа могу да кажем да је најегзотичније на коме сам до сада био.
ДОДАТАК:
1. Повратак у Баку из Гобустана