Задржавање на граници није трајало предуго и уз редовну успутну паузу од пола сата, аутобус из Београда је око 15 часова већ био у Будимпешти, на аутобуској станици Неплигет (мађ. Népligeti távolsági buszpályaudvar).
Аутобуска станица Неплигет у Будимпешти
Бесплатно чекирање на летове компаније Wizz Air може се обавити 24 сата пре путовања, а уколико се плати, и много раније. Пошто је лет за Баку био у 22 сата, чекирање сам завршио претходног дана, али нисам добио карту за укрцавање, већ само потврду да сам се чекирао, што је значило да ћу на аеродрому ипак морати да чекам у реду. Пре поласка на путовање увек за сваки случај одштампам све карте, али овај пут то једноставно нисам стигао. Због тога ми је један од задатака био да док сам у Будимпешти за сваки случај одштампам тај „папир“ који сам добио при чекирању. Као најзгодније место за то учинио ми се Universal AirportHUB који се налази на Калвиновом тргу (мађ. Kálvin tér), па се метро линијом М3 запутих тамо.
Улаз у Universal AirportHUB
У „аеродромском хабу“ одштампах потврду да сам се чекирао. Осим штампања, на овом месту je на самоуслужним апаратима могуће обавити и чекирање.
До Калвиновог трга морао сам да дођем у сваком случају, штампао потврду или не, јер се аутобус 100Е на путу до аеродрома зауставља само на стајалишту Kálvin tér, а полази са станице Deák Ferenc tér (Трг Ференца Деака).
Времена сам имао на претек, па кратко прошетах будимпештанским улицама. Посебан план за обилазак неких места у граду нисам имао, већ сам желео само да у шетњи мало прекратим време.
Својим изгледом и величином пажњу ми привуче зграда Велике пијаце (мађ. Nagycsarnok) која је најстарији и највећи објекат те врсте у граду. Зграда је баш импозантна и назив у потпуности одговара њеном изгледу.
Предња страна зграде Велике пијаце
Нисам баш неки стручњак за архитектуру, али када би требало да кажем коме стилу зграда припада, рекао бих сецесија, највише због разнобојних плочица на крову. Оне су израђене у фабрици Жолнаи и представљају симбол мађарске сецесије. Међутим, зграда је саграђена 1897. године у време када је сецесија тек настајала и њоме доминирају елементи других стилова, пре свега неоготике и неоренесансе, односно зграда је подигнута у стилу еклектичког историцизма.
Вратих се назад до Калвиновог трга, названог у част француског реформатора Жана Калвина (1509-1564) чији се споменик налази на поменутом тргу испред Реформаторске цркве.
Жан Калвин
Реформаторска црква на Калвиновом тргу (мађ. Budapesti Kálvin téri református templom) највећа је реформаторска (калвинистичка) црква у Будимпешти. Изграђена је у периоду од 1816. до 1830. године у неокласицистичком стилу.
Калвинов трг и Реформаторска црква
Било је још времена за шетњу по Будимпешти, али ипак одлучих да кренем на аеродром. Карту за аутобус 100Е купих на картомату крај стајалишта Kálvin tér. Цена јој беше 5,5 евра. Шверцовање у аутобусу 100Е није могуће, јер на оба стајалишта овог аутобуса (Deák Ferenc tér и Kálvin tér) стоје контролори и контролишу улазак путника у аутобус.
Аеродром Франц Лист
Од центра Будимпеште до аеродрома Франц Лист или Ферихеђ, како гласи његов стари назив, има око 20 километара, а вожња аутобусом 100 Е траје око пола сата. На аеродрому сам био већ око пола шест, што је за лет у десет сати било и више него рано.
Долазна станица аутобуса 100 Е и терминал 2Б
Главни терминали на аеродрому Франц Лист су терминал 2А (летови унутар Шенгена и терминал 2Б (летови ван Шенген зоне). Терминал 1 није у функцији од 2012, а на аеродрому постоји и терминал за мале и приватне авионе.
Поглед на терминал 2А аеродрома Франц Лист
Као и за већину аеродрома, на интернету се може пронаћи његов детаљни план.
Пошто га је било на претек, време до почетка чекирања искористих за разгледање аеродрома.
Шалтери за чекирање компаније Wizz Air и Ryanair
Прошетах се и до терминала 2А на коме је владала прилична гужва.
Редови за чекирање на терминалу 2А
У пролазу између терминала 2А и терминала 2Б „упецах“ слободно место за седење и тамо проведох добар део времена пре чекирања.
Никада раније нисам летео Wizz Airom и највише сам размишљао о пртљагу. Ранац за путовање јесте био одговарајућих димензија, али је због нагураних ствари некако „задригао“. Мислим, и даље је могао да стане у калуп, али би његово вађење из калупа морало да се обави пажљиво, да се ручке не би покидале.
Регистрација на лет прошла је без проблема и са картом за укрцавање кренух на безбедносну контролу. При безбедносној контроли оно што ми највише иде на живце је скидање каиша. Као и приликом путовања у Ригу и овај пут сам опасао каиш са пластичном копчом. Међутим, радник аеродромског обезбеђења инсистирао је да скинем каиш, иако сам му рекао да је пластичан. Затим узе каиш у руке, погледа га и рече: „Стварно пластичан“. Из џепова панталона није тражио ништа да вадим, иако су се џепови на ногавицама били баш „набуџили“.
Након проласка безбедносне контроле нађох се у такозваном Sky courtu, путничком холу са угоститељско-трговачким садржајима.
Хол Sky court на аеродрому Франц Лист
Лет за Баку каснио је пола сата. Након објављивања броја излаза (гејта) прођох пасошку контролу и запутих се према излазу Б14.
Чекање на отварање излаза Б14
Иако су ранчеви неких путника по мени били можда и мало већи од прописаних димензија, додатне контроле стављањем пртљага у калуп није било, па се тако укрцасмо у авион без превише задржавања.
Укрцавање без авио-моста на лет W6 2499 Будимпешта – Баку
Наставак —>