Сувенири су уз фотографије незаобилазни део сваког путовања и њихову куповину никако не треба пропустити. Које сувенире изабрати ствар је личног избора. Битно је да улепшавају животни простор, буде позитивна осећања и подсећају на неко лепо и занимљиво путовање. Наставите са читањем Сувенири са путовања
Садржај Када се помене путовање у Русију сигуран сам да већина одмах помисли на Москву или Санкт Петербург, два града чије знаменитости сваке године привуку милионе туриста из целог света. Пошто сам у Санкт Петербургу био 2016., а у Москви 2015. године, одлучио сам да 2017. посетим неки град који се баш и не налази на мети туриста. Избор је пао на престоницу некадашње Источне Пруске – Кенигсберг, односно данашњи Калињинград, град са богатом прошлошћу чијим је улицама шетао велики немачки филозоф Имануел Кант. Наставите са читањем Путовање у Калињинград – град у коме још увек провејава дух Кенигсберга Укратко о путовању
Полазак
15. септембар 2017.
Будимпешта
Железничка станица „Келети“
Изложба билборда ARC 2017
Споменик мађарској револуцији 1956. године (56-os emlékmű)
Дворац Вајдахуњад (Vajdahunyad vára)
16. септембар 2017.
Катовице
Железничка станица Катовице
Споменик синагоги и позориште „Станислав Виспјањски
Мариацка улица
Мариацка црква и Црква Васкрсења Господњег
Зграда Гранд хотела и Споменик шлеским извиђачима
Парк шлеских устаника
Трг „Rynek“
Катедрала Христа Краља и Црква Светог Петра и Павла
17. септембар 2017.
Гдањск
Главна железничка станица у Гдањску
Вестерплате – место на коме је почео Други светски рат
Музеј Вестерплатеа
Стари град у Гдањску
„Пивска“, „Хлебницка“ и „Мариацка улица“
Лучка дизалица
Зграда поште у Гдањску
Јацекова кула. Црква Св. Николаја. Црква Св. Катарине. Велики млин
Аутобус Гдањск – Калињинград
17. септембар 2017.
Калињинград
Хотел Кениг Авто
18. септембар 2017.
Кишовити Калињинград
Музеј Канта
Музеј Бункер
20. септембар 2017.
Балтијск
21. септембар 2017.
Елблаг
22. септембар 2017.
Кентшин
Вучја јазбина
23. септембар 2017.
Варшава
Укратко о путовању
Сигуран сам да је свако од нас, притиснут свакодневним обавезама, пожелео да макар на један дан побегне негде далеко од њих. За оне који живе у Београду, једно од места које може пружити кратак одмор од послова и проблема који су постали саставни део нашег живота, свакако је Кошутњак. Ова оаза природе, удаљена самo двадесетак минута вожње од центра града, без сумње ће вас натерати да бар накратко заборавите на стресну свакодневицу. Наставите са читањем Кошутњак
Од трагичног пролећа 1999. године које су обележили звук сирена, грмљавина авиона и експлозије бомби прошло је већ осамнаест година. Довољно дуго да ране зацеле и претворе се у трајне ожиљке у душама оних који су у експлозијама НАТО бомби изгубили своје најмилије. У међувремену, стасале су нове генерације које имају ту срећу да се тог несрећног пролећа уопште не сећају, а нама који смо силом прилика били савременици свих тих догађаја не остаје ништа друго него да се са горчином сваке године присећамо свега што се тада дешавало. Наставите са читањем Стражевица – 18 година касније
Од 1. новембра до 1. децембра 2016. Историјски музеј Србије био је домаћин изложбе „Тесла и Пупин на истом путу“. Поменута изложба заправо је представљала наставак изложбе о Михајлу Пупину која је трајала годину дана и привукла велики број посетилаца. Сваке суботе у терминима од 13 и 15 часова за индивидуалне посетиоце било је организовано стручно вођење од стране ауторке изложбе Александре Нинковић-Ташић. Наставите са читањем Изложба „Тесла и Пупин на истом путу“
На улазу у Аранђеловац из правца Тополе, на десној обали реке Кубршнице, „сместила“ се пећина Рисовача за коју сам, морам признати, случајно сазнао „гуглајући“ по интернету. Информације које сам прочитао и слике које сам видео убедиле су ме да је Рисовача место које свакако вреди посетити. Једина пећина коју сам до тада имао прилику да видим била је Ресавска, и то давно, у оквиру ђачке екскурзије за основну школу. Наставите са читањем Пећина Рисовача – скривени природни драгуљ
Садржај Након успешног самосталног путовања у Москву и Берлин, на ред је дошао некадашњи Лењинград, данас Санкт Петербург, или Питер, како га Руси од милоште зову. „Северна престоница“, „колевка револуције“, „културна престоница“ само су неке од титула које се приписују овом граду, кога је његов оснивач, Петар Велики, замислио као руски „прозор у Европу“. Иако је „млад“, 2003. je „напунио“ 300 година, Питер је у руској историји одиграо огромну улогу, јер је био центар историјских догађаја, почевши од Устанка декабриста 1825., преко Револуције 1905-1907., па све до Октобарске револуције. Наставите са читањем Путовање у Санкт Петербург Реч-две о Санкт Петербургу
Припреме за пут
Полазак
09. јул 2016.
Будимпешта
10. јул 2016.
Варшава
Тереспол
Брест
11. јул 2016.
Орша
Витепск
12. јул 2016.
Санкт Петербург
Витепска железничка станица
Гороховљева улица и Кеј реке Фонтанке
Палата Јусупових на Кеју реке Фонтанке
Траговима романа „Злочин и казна“
Исакијева саборна црква. Маринска палата. Споменик Николају I.
Сенатски трг и Бронзани коњаник
Александров врт и Адмиралитетски кеј
Хотел „На Сапјорном“
Ноћни Санкт Петербург. Подизање Бољшеохтинског моста
14. јул 2016.
Кронштат
15. јул 2016.
Невски мостобран
18. јул 2016.
Реч-две о Санкт Петербургу
Садржај Крајем новембра 2015. указала ми се прилика да посетим Берлин коју нисам желео да пропустим, иако због временских прилика путовања у позну јесен немају лепоту као она у пролеће и лето. Ипак, због богатих културних и забавних садржаја које град нуди сигуран сам да код већине заљубљеника у путовања помињање немачке престонице као дестинације буди неодољиву жељу да се крене на пут, без обзира на годишње доба у коме се путује. Наставите са читањем Путовање у Берлин – град у коме ће свако пронаћи нешто по свом укусу Укратко о путовању
Припреме за пут
27. новембар 2015.
Полазак
28. новембар 2015.
Хладна и тмурна Будимпешта
Трг хероја (Hősök tere) и Градски парк (Városliget)
Андрашијев булевар (Andrássy út)
Базилика Светог Иштвана (Szent István Bazilik)
Сечењијев трг (Széchenyi tér)
Београдски кеј (Belgrád rkp.)
Улица Ваци (Váci utca) и Трг слободе (Szabadság tér)
Трг Лајоша Кошута (Kossuth Lajos tér)
Синагога у Дохањијевој улици (Dohány utcai Zsinagóga)
Тржни центар Арена Плаза
29. новембар 2015.
Берлин – дан први
Главна железничка станица (Berlin Hauptbahnhof)
Хитам ка Рајхстагу
Меморијал погинулим совјетским војницима у Тиргартену
Споменик европским Синтима и Ромима
Бранденбуршка капија
Меморијал убијеним европским Јеврејима
Траговима Трећег Рајха. Владина четврт.
Остаци Берлинског зида у улици Нидеркирхнерштрасе
02. децембар 2015.
Зелов
Зелов – мали град познат по великој бици
Меморијални комплекс „Зеловски висови“
Музеј Битке за Зеловске висове“
Укратко о путовању
Садржај Дан победе несумњиво је датум који је од историјског значаја за целу Европу, а нарочито за Русију и друге државе бившег Совјетског Савеза које су у Другом светском рату на страни антихитлеровске коалиције поднеле највеће жртве. У Русији се овај дан обележава са посебном пажњом организовањем низа свечаности којима се исказује поштовање према ветеранима и свима онима чије је животе однео ратни вихор. Најсвечаније је, наравно, у Москви, на Црвеном тргу, где се одржава чувена војна парада. Наставите са читањем Дан победе у Москви 2015. Реч-две о Дану победе
Припреме за пут
04. мај 2015.
Полазак
05. мај 2015.
Будимпешта
Краљица Дунава – Будимпешта
06. мај 2015.
Варшава
Кроз кишовиту Варшаву…
Музеј Павијак
Палата културе и науке
Тереспол
Граница „истока“ и „запада“
Брест
Ноћни Брест
07. мај 2015.
Шетња од хотела до Брестовске железничке станице
Брестовска тврђава
Пето утврђење
Гогољева и Совјетска улица
08. мај 2015.
Москва
Шетња по Москви
09. мај 2015.
„Парада победе“ на Лењинградском проспекту
Међу зидинама Новодевичјег манастира
Бункер у улици „Профсојузнаја“
10. мај 2015.
Бункери у улици Обручева и на Новојасењевском проспекту
Надомак Кремља
Парк победе на Поклоној гори
Централни музеј Великог отаџбинско рата (експозиција на отвореном)
Црвени трг
11. мај 2015.
Напуштам Москву
Реч-две о Дану победе
Десет година након НАТО бомбардовања РВ и ПВО Војске Србије смогло је снаге да организује аеромитинг међународног карактера. Последње манифестације тог типа одржане су 1997. и 1998. године, с тим што она из ’98 није била међународна, јер због сложене војно-политичке ситуације гостију из иностранства није било. У ствари, долетели су Грци, али су на дан митинга добили наређење да се врате назад. Наредне, 1999. године уследило је НАТО бомбардовање у коме је инфраструктура РВ и ПВО разорена, а значајан број летелица уништен. Наставите са читањем Аеромитинг „Батајница 2009.“
This site is protected by wp-copyrightpro.com