12.07.2016.
Један од разлога због кога ми се свиђају спаваћа кола треће класе, такозвани „плацкартни вагони“ је то, што за „ситне новце“ човек може да превали значајно растојање, а да притом не осети умор од путовања. Тако је прошла и вожња од Витепска до Санкт Петербурга који су један од другог удаљени нешто мање од 650 километара. Трајала је мало дуже од 9 сати, односно довољно да се човек добро наспава и одморан започне нови дан.
Пре изласка из воза поздравих се са бакицом-сапутницом која ми је претходне вечери објаснила како најлакше да се попнем на горњи лежај „плацкартног вагона“.
На железничкој станици, као и увек, први задатак ми је био да пронађем гардеробу и у њој оставим ранац који и није био баш тако лаган. Пратећи остале путнике кренух према степеницама које воде до чекаонице у приземљу. Успут ме нека жена замоли да јој помогнем да спусти колица са пртљагом низ степенице. Љубазну молбу, наравно, нисам могао да одбијем, иако ми је препуни ранац на леђима прилично сметао.
Иначе, Санкт Петербург има пет железничких станица: Балтичку, Ладошку, Московску, Финску, Московску и Витепску која је и најстарија железничка станица у Русији. Првобитна зграда саграђена је давне 1837. године и била је од дрвета. Са ње су полазили возови за Царско Село. У првом возу који је кренуо пут Царског Села осим људи који су руководили изградњом био је и цар Николај I чија биста краси једно од степеништа станице.
У поменутом возу улогу машиновође имао је Франц Герстнер, аустријски и чешки инжењер, градитељ првих пруга у Чешкој, Аустрији и Русији. Бронзани споменик њему у част на Витепској железничкој станици откривен је 30. октобра 2007. на дан обележавања 170 година руских железница.
Средином XIX века на месту дрвене подигнута је зграда од камена. Данашња зграда железничке станице саграђена је 1904. године у стилу модерне. Имала је за то време неке новотарије, попут лифта за пртљаг и путнике. Ти лифтови сада не раде, па је путницима мало проблематично да се са пртљагом попну или спусте низ степенице у шта сам се лично уверио.
Пошто је станица добро обележена, гардеробу пронађох без проблема. До ње води ходник у коме се налазе спиралне степенице.
Као и све станице које су грађене крајем XIX и почетком ХХ века и Витепска железничка станица представља мало уметничко дело. На њој су снимљене неке од сцена из култног руског филма „Брат“. Поред тога, требала је да дочара атмосферу лондонске железничке станице „Викторија“ у руској верзији популарне серије „Доживљаји Шерлока Холмса“.
Нажалост, у време моје посете Санкт Петербургу фотографисање унутрашњости станице није било дозвољено, па сам морао да се ограничим на пар фотографија које сам направио кришом и на брзину, јер ми се са припадницима полиције и станичног обезбеђења није улазило у расправу због сликања.
До регистрације у хотелу имао сам прилично времена које сам хтео да искористим за шетњу по граду. Оно што ме је посебно обрадовало био је сунчан дан, коме се због временских прилика које су у то време у Питеру владале, искрен да будем, нисам надао.