02.12.2015.
Од центра Зелова до скретања за Меморијални комплекс „Зеловски висови“ стиже се за 10-ак минута нормалним ходом.
На улазу у комплекс стоје два обелиска. На једном од њих пише: „Домовина вас неће заборавити“.
Меморијални комплекс састоји се од три дела: војничког гробља са спомеником, музеја и простора испред музеја са изложеном војном техником.
Пошто су небом господарили сиви облаци из којих је сваког тренутка могла да почне киша, одлучих да најпре посетим део комплекса који се налази на отвореном.
Споменик који се издиже над војничким гробљем свечано је откривен 27. новембра 1945. године. Рад је двојице совјетских вајара Лава Кербела и Владимира Цигала. Заправо, ради се о једном од три споменика који су по наређењу маршала Георгија Жукова подигнути након рата. Други споменик подигнут је у пољском граду Костшину, а трећи у берлинском Тиргартену.
Бронзана скулптура представља црвеноармејца са аутоматом који се левом руком ослања на куполу уништеног немачког тенка. На пијадесталу стоји натпис: „1941-1945. Вечна слава херојима палим у биткама са нацистичким завојевачима за слободу и независност Совјетског Савеза“.
Испод споменика је 1977. године постављена спомен-плоча са стиховима немачког песника Хелмута Прајслера (1925-2010) којом се одаје признање Црвеној армији за ослобођење немачког народа од нацизма.
Тако је настављено 1972. године започето преуређење територије совјетског меморијала у званични меморијални комплекс Немачке Демократске Републике.
У јесен 1945. у подножју споменика подиже се гробље на коме се сахрањују остаци 66 црвеноармејаца погинулих у борбама за Зеловске висове у пролеће 1945.
Касније, 1972. године гробље се проширује, јер је било планирано преношење остатака совјетских војника са другог војничког гробља у Зелову. Ипак, тада се постављају само црвене надгробне плоче, док се посмртни остаци пребацују тек 2008. године.
На гробљу постоје две заједничке гробнице и 66 индивидуалних гробова. Позната су имена укупно 193 сахрањена црвеноармејца.
Међу индивидуалним гробовима западе ми за око надгробнa плоча црвенормејца рођеног 1926. године. Имао је свега деветнаест година, а погинуо 24.04.1945., две недеље пре завршетка Другог светског рата у Европи. Судбина му баш није била наклоњена.
Део меморијалног комплекса је и православни крст кога је 2003. године освештао архиеписког берлински и немачки Теофан, високоспостављени представник Руске православне цркве.
Након распада Совјетског Савеза Руска православна црква у Руској Федерацији постала је носилац сећања на погинуле у Великом отаџбинском рату.
У бици за Зеловске висове Црвена армија користила је 140 рефлектора који су требали да осветле бојиште пре изласка сунца и тако олакшају пробој. Ипак, учинак рефлектора је био слаб због густих облака дима и прашине кроз које светлост није могла да се пробије. Штавише, светлост рефлектора се одбијала од насталог дима и прашине и заслепљивала совјетске војнике.
Изложени рефлектор постављен је као експонат 1977. године и нема никакве везе са битком за Зеловске висове. Направљен је након Другог светског рата и служио је за осветљење војних аеродрома. До 1989. године постојала је погрешна верзија да се рефлектор користио у борбама 1945. године. Заправо, њиме се осветљавао меморијални комплекс током свечаности које су се одржавале за време постојања Немачке Демократске Републике.
Са меморијалног комплекса пружа се поглед према Одербруху одакле је кренуо напад на Зеловске висове.
Ради лакше оријентације на месту које гледа на Одербрух постављен је модел рељефа на коме су приказана насељена места, река Одра, као и правац пружања Зеловских висова.
Командно место маршала Жукова одакле је пратио ток битке налазило се у шуми недалеко од Рајтвајна (на слици изнад је означено малим белим троуглом) који је удаљен нешто мање од двадесет километара од Зелова. Жеља ми је била да посетим и то место, али дан је једноставно био сувише кратак.