Изложба „Тесла и Пупин на истом путу“

Од 1. новембра до 1. децембра 2016. Историјски музеј Србије био је домаћин изложбе „Тесла и Пупин на истом путу“. Поменута изложба заправо је представљала наставак изложбе о Михајлу Пупину која је трајала годину дана и привукла велики број посетилаца. Сваке суботе у терминима од 13 и 15 часова за индивидуалне посетиоце било је организовано стручно вођење од стране ауторке изложбе Александре Нинковић-Ташић.

Red ispred Istorijskog muzeja Srbije

За посету изложби изабрао сам последњу суботу у новембру у нади да ће тада бити мања гужва. Међутим, ред који сам испред музеја затекао несумњиво је говорио да изложбу, везану за живот и дело ова два велика проналазача, још увек много људи жели да посети.

Ulaznica za Istorijski muzej Srbije

Пошто сам поранио, до почетка стручног вођења морао сам мало да сачекам, па сам то време искористио да направим пар фотографија занимљивости које су се налазиле у холу музеја.

Hol Istorijskog muzeja Srbije

Поред улазница за музеј, у холу су се могли купити сувенири и књиге попут едиције „Српски научници у слици и речи“ намењене најмлађим читаоцима.

Srpski naučnici u slici i reči

Зидове хола са две стране украшавају рељефи за које нисам сигуран шта тачно представљају.

Reljefi u holu Istorijskog muzeja Srbije

Нешто пре 13 сати у дупке пуном холу појављује се ауторка изложбе Александра Нинковић-Ташић.

Након уводне речи води нас у последњу галерију изложбе у којој започиње своју интересантну причу.

Poslednja galerija izložbe Tesla i Pupin na istom putu

За најмлађе посетиоце био је предвиђен такозвани „пут знања“, односно упознавање са Теслиним и Пупиновим животом и радом кроз интерактивни приступ.

Након одласке деце на „пут знања“ ауторка изложбе наставља своју причу.

По завршетку излагања кренуо сам у обилазак изложбеног простора. Концепција изложбе се ослањала на технологију проширене стварности која је свему давала једну нову димензију. Нажалост, апликација Пупин која је омогућавала посматрање интерактивног садржаја била је намењена само андроид телефонима, па су корисници виндовс телефона, међу којима сам био и ја, остали ускраћени за интерактивни део изложбе.

Обилазак сам започео од просторије на улазу у изложбени простор у којој се налазила макета Теслине лабораторије у Колорадо Спрингсу.

Макета лабораторије у Колорадо Спрингсу

Фигура Николе Тесле

Теслин Калем

Помоћу технологије проширене стварности Тесла „оживљава“ и седа у столицу док око њега „шибају“ муње. Како то заправо изгледа, може се погледати овде.

Крај макете се налазило неколико паноа са информацијама о Тесли и Пупину. Ауторка изложбе је желела да их прикаже као двојицу научника који не стоје један насупрот другом, већ један поред другог.

Тесла и Пупин и њихови најважнији проналасци

Шема Теслиног уређаја за пренос електричне енергије

Шема Пупиновог апарат за телеграфске и телефонске преносе

Поред заједничког, у просторији су се налазили засебни панои, посвећени сваком од научника понаособ.

Део говора Милутина Миланковића поводом Теслиног 80. рођендана

Тесла и Змај

Осим тога што је био велики научник, Михајло Пупин је био и велики добротвор који упркос животу у Америци није заборавио народ из кога је потекао.

Део писма професору Влади Р. Петковићу, председнику народног музеја

Доброчинства и патенти

Настављам даље са разгледањем изложбе и долазим до места где је све почело.

Idvor

„Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује веома мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти.“

Михајло Пупин

„Михајло Пупин рођен је 9. октобра 1854. године. Данас ово банатско село има око хиљаду житеља, три пута мање него у време Пупиновог детињства. Константин и Олимпијада Пупин, рођена Алексић, имали су десеторо деце,али су дечије болести преживели само Михајло и његове три сестре. Међу пашњацима и у родитељском дому, слушајући предања и приче, чувајући волове и гледајући ноћно небо почиње невероватан пут знања који ће одвести Пупина до највећих храмова науке XX века. Нека од искустава и запажања у овој летњој пастирској школи, како је сам називао време дечачке безбрижности, била су укључена у његова велика открића деценијама касније. Михајло Пупин сам је свом имену додао назив Идворски, како би га место рођења увек пратило. Идвор је припадао Војној граници, а историјске склоности у којима је растао, утицале су на његов борбени и револуционарни дух.

Пупин се никада није стидео свог порекла.

Govedar

„Ја сам био говедар у Банату, па сам узет од својих говеда да јављам људима чудесна дела господња у природи.“

Михајло Пупин

Изложба даље хронолошким редом прати Пупинов животни пут.

Основно образовање Пупин је стекао у свом родном месту, у српској православној школи, а затим у немачкој основној школи у Перлезу. Средњу школу је започео у Панчеву, а наставио у Прагу, да би након изненадне очеве смрти 1874. године одлучио да оде за Америку.

Odlazak Pupina u Ameriku

О свом доласку у Њујорк Пупин пише:

„Призор који се тада указао пред мојим очима био је нов и задивљујући. Први утисци из Будимпеште и Прага били су бледа слика према овој величанственој стварности која ми се указала у Њујоршкој луци. Безбројни чамци уз обе обале ове велике реке; разне врсте бродова јуриле су брзо у свим правцима по заливу; многобројни бродови за превоз путника били су пуни људи и изгледало је да једна група жури на једну страну џиновске метрополе, док друга са истом журбом хита да се пребаци на другу страну обале…“

Dolazak Pupina u Ameriku

Наредних пет година Пупин је радио као физички радник и паралелно учио енглески, грчки и латински језик. Три године је похађао вечерње курсеве и у јесен 1879. положио је пријемни испити и уписао студије на Колумбија Универзитету у Њујорку.

Знање које је стекао на Колумбија Универзитету усавршава на Кембриџу, а докторске студије завршава у Берлину.

„Последње недеље септембра те године, пријавио сам се за пријемни испит на Колумбији. Испити су били усмени и водили су их лично професори, а не млађи преподавачи. Знао сам напамет прве две књиге Илијаде, изузев каталога бродова, и четири Цицеронова говора. Професоре је ово моје знање веома изненадило и питали су ме зашто сам се толико трудио. Рекао сам им да то за мене није било тешко јер се Срби одушевљавају памћењем лепих мисли. Црногорци, на пример, знају напамет скоро све што је написао велики песник Његош, а посебно Његов епски спев „Горски вијенац“. Говорио сам им такође о неписменом Баба Батикину, гуслару мог родног места који је већину српских народних песама знао напамет. Осим тога, признао сам професорима да сам желео да научим грчки и латински што боље, да бих евентуално био ослобођен плаћања школарине. Рекао сам им да се и за остале предмете нисам бринуо. Уверили су ме да су ми шансе за ослобађање од плаћања школарине заиста добре.“

Михајло Пупин

Следећа станица на Пупиновом путу знања био је Кембриџ за који добија стипендију уз услов да се након завршеног усавршавања у Европи врати као предавач на Колумбију.
„Вратар на старом улазу Кингс колеџа обавестио ме је да је Оскар Браунинг на летњем одмору. У Тринити колеџу био сам боље среће. Вратар на још старијем улазу Тринити колеџа одвео ме је до Нивена, који ме је много подсетио на професора Мериема, великог познаваоца грчког језика на Колумбија колеџу; обојица су имали исти љубазан израз лице које је одавало велику интелигенцију и нежно светлуцање два умна ока. Док сам гледао у његове очи, осећао сам да видим одсјај једног света пуног лепих ствари због којих вреди живети. Обавестио сам Нивена да сам дошао у Кембриџ да бих студирао код Џемс Клерк Максвела, творца нове теорије о електромагнетизму. Нивен је изгледао изненађен и упитао ме је ко ми је говорио о новој теорији. Када сам му рекао да је то био Ратерфорд, желео је да сазна шта сам од њега чуо о овој теорији. „Да ће она вероватно пружити задовољавајући одговор на питање: шта је светлост?“ – одговорио сам и чекао његову реакцију. „Зар вам Ратерфорд није рекао да је Клерк Максвел преминуо пре четири године?“ – упитао ме је Нивен, и када сам рекао да није, упитао ме је како то да се о томе нисам обавестио из предговора другог издања Максвелове велике књиге коју је сам Нивен издао. Непријатно ми је било, али сам искрено признао да ми је Ратерфордов син, мој добри пријатељ Винтроп, поклонио ту књигу на дан мога путовања. Нисам имао времена да разгледам ту књигу и ставио сам је у свој пртљаг. На путу сам се више бринуо за дванаест лепих ученица из Вашингтона које су пошле на пут у Европу. Нивен се од срца смејао и додао у шали да је дванаест лепих девојака из Вашингтона сигурно интересантније од сваке теорије, не изузимајући ни велику Максвелову електричну теорију. Предложио ми је да бих могао студирати под руководством лорда Рејлија који је наследио Максвела на месту професора физике.“

„После више од осамнаест месеци живота у Кембриџу, неколико лепих путовања, посебно у Шкотску, било је време да се крене на докторске студије у Хелмхолцову лабораторију у Берлин.“
Пупинов даљи пут омогућила је Тиндалова стипендија. Сам Џон Тиндал га је уз подршку испратио на докторске студије 1885.године.Берлинско време било је посвећено новом откривању Максвеловог и Фарадејовог дела, а пре свега је то доба сарадње са једним од највећих умова 19. века Херманом фон Хелмхолцом. Важно је напоменути да је од своје стипендије, као постдипломац, Михајло Пупин организовао помен Косовским јунацима на Видовдан, где су његове берлинске колеге присуствовале помену у Руској цркви и свечаном ручку. Можда је најважније, поред научног и математичког образовања које је стекао, искуства учења од брилијантних умова 19. века, то што је у потпуности прихватио експериментални рад у лабораторијама, који затим преноси у Америку.

Боравак у Европи Пупин користи да посети Идвор и мајку. О сусрету са мајком пише:

„Прилаз кући водио је преко зелене пољане где су нас дочекала широм отворена врата, знак да се очекује драги гост. Моја мајка је седела сама испред куће на клупи испод дрвета и гледала у правцу одакле је очекивала да дођемо. Кад нас је угледала, брзо је принела марамицу очима, а моја сестра рече: „Мајка плаче“. Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи. У Идвору ми је све изгледало непромењено, осим моје мајке. Изгледала је много старије, али и много лепша. Очи су јој сјале неким светитељским сјајем који ми је откривао ведри небески свод света у коме је живела. Ни Рафаел, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља. Гледао сам у њу, дивио сам јој се, и никада се нисам осећао тако малим и беспомоћним.“

Након повратка из Европе започиње своју професорску каријеру на Универзитету Колумбија где је радио пуних четрдесет година.

Пупин је уложио велики труд да на Колумбија колеџу направи модерну Лабораторију за физику. Скупљао је новац популарним предавањима, и успео је да за себе и своје ученике обезбеди место за експериментална истраживања. Прва истраживања, после повратка у Америку и формирања Лабораторије, почињу већ 1891. године и односе се на електрична пражњења у гасовима. О томе је Пупин објавио два рада и једно саопштење у Америчком часопису за науку – American Jorunal of Science. Резултате својих истраживања, Пупин је изложио у Њујоршкој академији наука. Његови научни радови веома су разноврсни, од описа практичних решења појединих уређаjа, преко радова из теоријске физике са математичким моделовањем физичких појава, па све до општих разматрања из филозофије науке. За мање од годину дана после повратка у Америку написао је рад Практични аспекти теорије наизменичних струја – Practical Aspects of the Alternating Current Theory, и одржао је предавање на исту тему у чувеном, и данас најуваженијем светском удружењу инжењера електротехнике, Амерички институт инжењера електротехнике – AIEE (American Institute of Electrical Engineers). Своја јавна предавања припремао је изузетно темељно. За свако предавање по позиву, написао би научни чланак који се штампао у најпознатијим научним и стручним часописима. Пупинов научни рад О полифазним генераторима – On Polyphasal Generators, од 16. децембра 1891. вишеструко је интересантан. Значајан је због тематике – обрађује, за оно време, изузетно важно питање: за који се полифазни генератор наизменичне струје определити? У њему се теоријски анализирају изуми два словенска проналазача, Николе Тесле и Добрила Добровољског. Одавно се знало да је комбиновани метод – коришћење теорије и експеримената у истраживању најделотворније. Фарадеј је експерименталним путем открио да се механичка енергија може претворити у електричну. Његов наследник, Максвел, чистом теоријом, само помоћу математичких формула, дошао је до открића електромагнетних таласа, што је двадесет година касније експериментално потврђено. Слично је са Фуријеом за теорију телекомуникација и Булом за рачунарске науке, Тесла је изузетак. Он до открића обртног поља није дошао математичком теоријом ни непосредним практичним експериментом. Био је обдарен способношћу да са визуелним представама врши менталне експерименте. Пупин је био комплетан истраживач: одлично је знао теорију, за технику је било битно његово изванредно знање из физике и више математике, а био је изузетан експериментатор. Од њега је Амерички институт инжењера електротехнике тражио експертско мишљење о полифазним системима. Изложио га је у предавању, за које је написао научни рад, штампан у часопису Америчког института електротехничких инжењера. У овом раду, суштински и примерено, изводећи неумољиве математичке доказе, подржао је Теслин трофазни систем. Осциловање, појава резонансе и таласи, као процес преношења осцилација, опчињавали су га од детињства. Схватио је да основу испољавања видљивих и невидљивих облика материје чине осцилације. Њима је посветио највећи део својих истраживања. Пупин је конструисао специјални претварач једносмерне у наизменичну струју помоћу електродинамичког прекидача. У раду који прати овај изум, изложио је математички модел, а свој рад поткрепио експерименталним истраживањима, табелама и графиконима. Поред бројних експериментатора и научника, Пупин и у својим радовима помиње више пута Николу Теслу. „Али, у разговору са г. Николом Теслом, овај истакнути експериментатор ме је обавестио да је он пре годину дана добио патент о начину произвођења наизменичних струја било које фреквенције помоћу прекидајућих пражњења. Сазнање да сам био предухитрен у лепом проналаску разочарала ме је прво, али сам се врло брзо утешио при помисли да ће ми метода, коју је патентирао тако изврстан експериментатор као што је г. Тесла, омогућити да постигнем циљ за који сам га пронашао, а циљ је био да се конструише синхрони мотор наизменичне струје који би се обртао великом, али савршено константном, угаоном брзином која би била тако подесива и тако прецизно одредива као време вибрације мојег вибратора, да се конструише мотор који би обављао функцију микрофонографа.“ У току експериментисања са електрогенераторима и моторима конструише, за потребе лабораторије, вакуум пумпу чију је конструкцију приказао у раду Аутоматска вакуум пумпа са живином паром – An automatic Mercury Vapor Pump.

Зграда Универзитета Колумбија

Осим обиља информација музејска поставка садржала је и неке конкретне експонате.

Телеграфски тастери, батерије…

Разна апаратура

Телеграфи

Хјузов телеграфски апарат

Поред просторије са експонатима налазила се соба у којој је на занимљив начин демонстрирана примена Рендгенског зрачења.

„Веома је значајан Пупинов допринос Рендгеновом открићу. Крајем 1895. године, Рендген открива нову врсту, до тада непознатих Х-зрака. То је после Херцовог открића невидљивих радио-таласа, било следеће сензационално откриће које је изазвало велико интересовање физичара. Већ 1896. године Михајло Пупин направио је прве рендгенске снимке у САД. Успео је да скрати време експозиције и тако омогући примену овог открића у медицинске сврхе. На основу експерименталних резултата дошао је до закључка да се ударом примарних Х-зрака генеришу секундарни Х-зраци.“

Rendgensko zračenje

„Иако је захваљујући својим проналасцима велике практичне вредности Пупин постао богат човек, користећи своје богатство да пре свега помогне српском народу, за овај изум није хтео да узме новац, сматрајући га потребним и корисним за лечење људи.“

Од просторије са експонатима уским степеништем се пењем на спрат који је био посвећен најзначајнијем Пупиновом патенту, такозваној пупинизацији“, односно повећању домета телефонске линије помоћу специјалних калемова.

Телефонски водови

Ради демонстрације „пупинизације“ на спрату се налазио модел старог телефона. Подизањем слушалице и изговарањем неколико речи отпочињала би „пупинизација“, односно речи би почеле да путују кроз жицу“ што се могло пратити на платну поред телефона. Недалеко на зиду се налазио текст који детаљније објашњава овај процес.

„По изумитељским доприносима Михајло Пупин најпознатији је по комерцијално најуспешнијем патенту, „Пупиновим калемовима.“ Од тридесет и шест веома вредних патената које је верификовао у периоду од 1893. до 1934 године, свакако је најпознатији метод за повећање домета телефонске линије помоћу специјалних калемова у телекомуникацијама – „пупинизација“. Пупинови калемови, произведени у милионским серијама, имали су у жичаним комуникацијама важну примену читав један век. Пупин је ту телекомуникациону компоненту, која је вишеструко продужила домет везе, изумео на основу изванредног познавања физике и више математике пре свега Лагранжеових полинома. Његово познавање индустријских процеса и смисао за пословност огледа се и у чињеници да је уместо цилиндричних калемова са расипним магнетним пољем пројектовао торусне калемове – прстенасте намотаје и конструисао прву специјалну машину за њихово намотавање.“

На спрату посвећеном „пупинизацији“ налазило се и неколико паноа са информацијама о њеном значају за даљи развој телекомуникација.

Пупин говори о прекоокеанској телефонској линији

Компанија Бел ће користити изум куљен од професора са Колумбије. Опште вести Њујорка. „Радио сам на изуму 5 година“, рекао је данас професор Пупин. „Спровео сам све експерименте у овој згради и момци одавде су ми помогли. Они заслужују велики део признања. Идеја чини телефонску линију преко океана не само могућом већ ће и сачувати богатство приликом изградње линија за пренос телефонских сигнала на велике раздаљине на копну. Само да вам дам пример, мој систем ће донети уштеду од 120.000 долара на сваком копненом струјном колу између Њујорка и Чикага.“ „Када сте усавршили изум?“ „Пре више од годину дана. Заштитио сам патенте тек прошлог јуна, али сам доказао практичност процеса много пре тога. Проблем који сам морао да решим јесте да смањим „капацитивност“ тако да порука може да буде пренета јасно и брзо. Открио сам на почетку да је спор пренос проузрокован губитком енергије која се претвара у топлоту. Загонетка је била како сачувати енергију. Математичким прорачунима доказао сам да ово може да се постигне уз помоћ калема „пригушнице“ на интервалима дуж линије. Ови калемови „пригушнице“ су од жице око калема од метала. На линији кабла они би требало да буду на интервалима од осмине миље, а на копненим линијама на интервалима од миље.“

Пупин, такође, ускоро очекује прекоморске разговоре

Професор са Колумбије се слаже са Хјуитом, али каже да неће бити жица. Тренутно усавршава инструмент. Верује да ће бежична комуникација постати универзална у блиској будућности. Бежични телефон ће се користити за разговор на врло великим растојањима у разумној будућности, сматра др Михајло Пупин са Универзитета Колумбија, чији је изум индуктивног калема омогућио трансконтинентално телефонирање као што је демонстрирано у понедељак у Америчкој телефонској и телеграфској компанији. Доктор Пупин је синоћ рекао да ради на усавршавању инструмента за бежичну телефонију, који ће, како је уверен, учинити могућом комуникацију на практично било којој раздаљини. То значи, према изумитељу, да телефонски кабл испод Атлантика о коме се већ дуго расправља, никада неће бити положен. Много пре него што се успостави веза каблом људи ће разговарати између Њујорка и Лондона без жица, мисли доктор Пупин. Он верује, такође, да ће, када се ради о великим раздаљинама, бежична телефонија заменити жичану телефонију на копну…

Пупин и Сименс

Ернест Вернер фон Сименс био је тада, поред Хелмхолца, најпоштованији научник у Немачкој империји. Био је на челу великог електричног предузећа у срцу Берлина, и свуда је било познато да је представљао изванредну комбинацију талента за апстрактме науке и за технику. Људи таквог кова били су тада ретки, а ретки су и данас. Чуо сам доста о њему на предавањима из електротехнике која сам слушао на Политехничкој школи у Берлину. Видео сам га неколико пута, када је долазио у посету Институту за физику свом пријатељу и рођаку по жени, екселенцији фон Хелмхолцу. Његова упадљива појава оставила је јак утисак на мене и ја сам жудео да посетим његово велико предузеће. у коме су прављене све врсте електричних направа, од најпрецизнијих електричних инструмената до највећих типова мотора и динама од којих су многе од ових направа биле његове конструкције и проналасци. У знак посебне пажње, Хелмхолц ми је дао препоруку за свог уваженог пријатеља који ме је изванредно примио. Добио сам једно званично лице да ме прати по предузећу које је било прво које сам уопште посетио. Утисак који је оно оставило на мене био је изванредан, али ме је више импресионирала личност самог Сименса. Што сам више сазнавао о њему,био сам уверенији да није било организације којом је управљао геније већег домета од Сименса. Његов однос према апстрактним наукама, као и однос према индустрији најбоље се може приказати ако се узме у обзир чињеница која је имала великог значаја у историји физичких наука. Он је те, 1887. године, основао велики Физичко-технички институт и завештао га немачкој нацији. Његов први председник био је Хелмхолц Модерна наука о зрачењу лежи. на основама које је поставио Кирхоф и на бројним експерименталним подацима који су добијени у овом институту под руководством Хелмхолца. Планк који је, још док сам био у Берлину, наследио Кирхофа, био је несумњиво надахнут овим експериментима када је формулисао свој велики закон о зрачењу који данас представља последњу реч у науци о зрачењу Ова велика наука с правом носи заштитни знак „произведено у Немачкој“. управо као што електромагнетна теорија носи знак „произведено у Енглеској“. Физичко-технички институт остаће увек споменик човеку који је у Немачкој проповедао доктрину тесне сарадње између апстрактне науке и индустрије. Немачка је прва прихватила ову идеју, а Сједињене Државе прихватиле су је много година касније. Хелмхолц и Сименс су за мене увек представљали симбол овакве кооперације.“

ПОСТИГНУЋА АМЕРИКАНЦА У НЕМАЧКОЈ ПРЕСТОНИЦИ

Берлин, 28. јун – Изум проф. Михајла И. Пупина са Универзитета Колумбија у Њујорку трансформисаће телефонију у Немачкој. Проф Пупин, који је овде, каже да је компанија Сименс и Халске. која сада експериментише са његовим подземним системом између Берлина и Потсдама, одушевљена резултатима. Будући да је телефон владина институција у Немачкој, проф Пупин верује да постоји могућност да Немачка влада уведе његов систем. Следеће недеље проф Пупин ће демонстрирати свој систем владиним званичницима задуженим за патенте. Компанија Сименс и Халске је прибавила сва права за патенте проф. Пупина за Немачку Професор очекује да ће убрзо отићи у Беч да обезбеди права за патенте за Аустрију и започне преговоре са аустријском владом о увођењу његовог система у ту земљу, ако успе да увери аустријске званичнике да дају позитивно мишљење. Професор је више него задовољан наклоношћу са којом је овде примљен Ово није његова прва посета Берлину. 1889. године је био овде на студијама.

Патент бр. 652.230

ТЕХНИКА ЗА СМАЊЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ ТАЛАСА И ОДГОВАРАЈУЋА АПАРАТУРА. ПРЕКООКЕАНСКА КАБЛОВСКА ТЕЛЕФОНИЈА. Проф. Пупин објашњава свој нови подводни систем. Професор Михајло Пупин са Универзитета Колумбија, изумитељ новог система подводних каблова који ће трансформисати израду телеграфских каблова и омогућити телефонску комуникацију између Лондона и Њујорка, објаснио је јуче важне појединости свог изума, наводећи да су описи његовог система који су недавно објављени у многим аспектима погрешни. Проф. Пупин, када је упитан да ли је сума од 200.000 долара, за коју се наводи да је примио за свој патент, тачна, одговорио је да би та цифра помножена са два била ближа тачном износу. Према томе, он је добио од Америчке телефонске и телеграфске компаније 400.000 долара, поред плате за коју се наводи да износи 7.500 долара годишње током животног века патента . Оно што је до сада било познато као „отпорност“ чинило је телефонски разговор преко океана немогућим. Чак и у прекоокеанској телеграфији, ако се брзина преноса повећа изнад одређене тачке, речи са друге стране жице услед ове отпорности постају неразумљиве, и у покушају да разговарате преко жице дуге 2000 миља једини резултат који би добили, били би збркани, неразумљиви звукови. Проф. Пупин је управо на превазилажењу ове отпорности усмерио своје напоре и на томе провео године проучавања и истраживања. Дуго се знало да отпорност жице у извесној мери може да се неутрализује оним што је познато као „калем пригушница“. То је обичан калем од жице повезан са каблом, који, када се стави у електрично коло, помаже да се савлада отпорност. У својој лабораторији на Колумбији, проф. Пупин је неколико година експериментисао са различитим „калемовима пригушницама“. Најзад је открио да су најбољи резултати постигнути на каблу на који поставио мале индуктивне калемове на свакој осмини миље. Када је кабл положен преко океана по методи проф. Пупина, мали индуктивни калем, уметну испод омотача на свакој осмини миље, дуж целе раздаљине, поништиће целокупну отпорност жице и омогући ће поруци да прође до свог одредишта муњевитом брзином. Проф. Пупин је такође открио да његов кабл може да се користи у прекоокеанској телеграфији са подједнако добрим резултатима као и у прекоокеанској телефонији, уз значајну уштеду времена приликом слања поруке преко кабла, ојачаног са индуктивним калемовима. План, такође, може да се примени на копну, као и испод океана, и директна телефонска веза са Сан Франциском постаће једна од могућности у блиској будућности. Једна од одлика овог кабла је чињеница да челична жица може да се употреби уместо скупље бакарне. Комерцијални и економски аспект изума проф. Пупина је неопходно смањење цене које ће резултирати из смањења времена преноса. Процењује се да ће нови кабл имати триста пута већи учинак од старог кабла. Проф. Пупин, чији је мозак изнедрио цео систем, дипломирао је на Колумбији 1883. године. Отишао је у иностранство и студирао у Немачкој где је докторирао на универзитету у Берлину 1889. године. По повратку у Америку прихватио је место на Колумбијском факултету и управо је у лабораторији овог Универзитета спровео истраживања која су резултирала његовим изумима.

Пупинови калемови

По неким изворима 1936. године у САД је било у употреби 8,5 милиона Пупинових калемова на око 5 милиона миља каблова и 4 милиона ваздушних водова.

Поред паноа, на спрату су били изложени и експонати попут Морзеовог телеграфа, каблова, проводника и изолатора.

Изолатори

Кабловски ливени лонац

Кондензаторски наставак

Морзеов телеграф

Као једину замерку изнео бих то што уз експонате није било неког детаљнијег објашњења.

Разни каблови и жице

Сименсови каблови

Вратио сам се назад у приземље и наставио са разгледањем изложбе. Осим у просторији на самом улазу у изложбени простор о Тесли и његовом научном раду није било других информација. Представљено је само неколико слика, од којих је свакако најупечатљивија она која приказује Теслу у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу.

Teslina laboratorija u Kolorado Springsu

Време је брзо пролазило, па је радник музеја молио посетиоце да полако напуштају изложбени простор, јер је ускоро почињало ново стручно вођење, планирано за 15 часова.

Пупин и Армстронг

Године 1912. Пупинов ученик и сарадник, Армстронг направио је једно од најважнијих открића у дугој историји радија. Преписка између ова два велика ума показује на које је све начине њихово научно стваралаштво испреплетано и представља најјаснију везу два истакнута човека у узбудљивој историји радија. Њихов однос превазилази однос захвалног ученика и посвећеног професора, превазилази и однос два научника који корачају истим изумитељским путем и показује како је дубока инспирација и надахнуће професор Пупин био свом ученику.

НАСА

Национални саветодавни одбор за аеронаутику (Natioanal Avisory Committee for Aeronautics) – NAKA, а од 1958. НАСА. основана је 23. априла 1915. године. Михајло Пупин био је један од оснивача, члан главног одбора и председник њеног пододбора за ваздухопловне комуникације. НАКА је имала значајну улогу у организовању науке у оквиру ратних напора Америке. Пупинов рад у том телу дао је веома значајне резултате.

Пупинове белешке

У једном делу изложбе на оригиналан начин су приказане шеме Пупинових патената и разне математичке формуле.

Патент бр. 1494803 – Електрично подешавање

Шеме и формуле

Шеме

Формуле и шеме

Последња галерија изложбе била је посвећена не само Пупиновом научном, већ и националном раду.

Табла – део интерактивне изложбе о Михајлу Пупину

Савез сједињених Срба „Слога“ – приступнице

На Пупинов предлог о уједињењу постојећих српских организација у САД донета је одлука о формирању Савеза сједињених Срба „Слога“ и основан је лист „Американски Србобран“ као његово службено гласило. За првог председника новооснованог Савеза „Слога“ изабран је Михајло Пупин.

Телефонирање на 3000 миља, 1901.

„Уређај доктора Пупина са Универзитета Колумбија који омогућава вођење разговора између Њујорка и Лондона или између Њујорка и Сан Франциска купила је телефонска компанија „Бел“.

Црква Св. Богородице Перивлепте у Охриду

Са леве стране цркве уздиже се звоник чије је велико звоно поклон Михајла Пупина.

Харперс недељник, новембар 1902.

Американци сутрашњице – Мајкл И. Пупин

Књига Српска православна црква

Ову књигу Михајло Пупин је написао са истакнутим енглеским архитектом сер Томасом Грејевом Џексоном. Објављена је у Лондону 1918.

Словеначко и француско издање Пупинове аутобиографије
и књига Романса Машине

Оно што ме је нарочито изненадило је чињеница да су захваљујући залагању Михајла Пупина на Париској мировној конференцији у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ушли крајеви попут Баната, Барање, Међумурја, као и већи део јадранске обале.

Крајеви Краљевине СХС добијени залагањем Михаја Пупина

Уочи и током Мировне конференције у Паризу видело се да је Први светски рат, за српску делегацију, био рат за ослобођење и уједињење. Пупин је, осетивши да Велика Британија и САД оклевају око питања распада Аустроугарске, упутио критику, истакавши да је овај распад неопходан и неминован. Ишчекујући Мировну конференцију, а поштујући званичну политику Србије и Крфску декларацију, Пупин је писао о уједињавању Јужних Словена. Никола Пашић, шеф српске делегације, први је изнео потребу о Пупиновом доласку у Париз. Позив му је лично упутио 18. марта 1919. године, а подршка председника владе Стојана Протића и пристанак осталих, тек је уследио. Већ 28. марта Михајло Пупин кренуо је за Француску. Разговори о многим спорним питањима, посебно јадранском, били су веома бурни. Пупин се у разговору са Пашићем обавезао да ће учинити све што може да помогне. Одлично је знао чланове америчке делегације, међу којима се истиче однос са професором Дагласом Џонсоном, Пупиновим колегом са Универзитета Колумбија и човеком који је био амерички експерт за територијална питања на Балкану. Колико је овај однос био значајан за Србију говори и податак да је професор Џонсон изабран за иностраног члана Српске краљевске академије. Постоји много детаља и мудрих Пупинових потеза током месец дана борбе за важна национална питања, али се истичу два Меморандума која је написао – Меморандум о јадранском питању и Меморандум о српско-бугарским граничним питањима. Америчко разумевање Пупинових захтева и пристанак председника Вилсона на већину ставки изнесених у меморандумима, довело је до испуњења захтева српске делегације. Овим напорима одлучена је судбина готово целе јадранске обале, Баната, Барање, Међумурја, чак и Бледа. Пупин је боравио у Паризу до краја маја 1919. године, када је отпутовао у Београд. За свој рад и трошкове боравка у Паризу није хтео да узме новац

Пупинова реакција на Сарајевски атентат

Без Михајла Пупина границе Србије не би биле исте

12. марта 1935. године, тачно 61 годину након доласка у Америку, Михајло Идворски Пупин умире у болници у Њујорку. Последња особа ван породице са којом је разговарао био је Никола Тесла.

Венац који је престолонаследник Петар Карађорђевић послао поводом смрти Михајла Пупина


Сахрана Михајла Пупина и надгробни споменик на гробљу Вудлон у Бронксу

У изложбеном простору задржао сам се дуже него што је било планирано, па сам се на излазу једва пробио кроз гомилу која је чекала стручно вођење са почетком у 15 часова. Музеј сам напустио са пријатним осећањем да сам сазнао нешто ново о животу и научном раду ове двојице великих проналазача, који упркос томе што су већи део живота провели у Америци, у којој су и стекли светску славу, нису заборавили своје корене и народ из кога су потекли.

Локација Историјског музеја Србије

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *