Od 1. novembra do 1. decembra 2016. Istorijski muzej Srbije bio je domaćin izložbe „Tesla i Pupin na istom putu“. Pomenuta izložba zapravo je predstavljala nastavak izložbe o Mihajlu Pupinu koja je trajala godinu dana i privukla veliki broj posetilaca. Svake subote u terminima od 13 i 15 časova za individualne posetioce bilo je organizovano stručno vođenje od strane autorke izložbe Aleksandre Ninković-Tašić.

Za posetu izložbi izabrao sam poslednju subotu u novembru u nadi da će tada biti manja gužva. Međutim, red koji sam ispred muzeja zatekao nesumnjivo je govorio da izložbu, vezanu za život i delo ova dva velika pronalazača, još uvek mnogo ljudi želi da poseti.

Pošto sam poranio, do početka stručnog vođenja morao sam malo da sačekam, pa sam to vreme iskoristio da napravim par fotografija zanimljivosti koje su se nalazile u holu muzeja.

Pored ulaznica za muzej, u holu su se mogli kupiti suveniri i knjige poput edicije „Srpski naučnici u slici i reči“ namenjene najmlađim čitaocima.

Zidove hola sa dve strane ukrašavaju reljefi za koje nisam siguran šta tačno predstavljaju.

Nešto pre 13 sati u dupke punom holu pojavljuje se autorka izložbe Aleksandra Ninković-Tašić.

Nakon uvodne reči vodi nas u poslednju galeriju izložbe u kojoj započinje svoju interesantnu priču.

Za najmlađe posetioce bio je predviđen takozvani „put znanja“, odnosno upoznavanje sa Teslinim i Pupinovim životom i radom kroz interaktivni pristup.

Nakon odlaske dece na „put znanja“ autorka izložbe nastavlja svoju priču.

Po završetku izlaganja krenuo sam u obilazak izložbenog prostora. Koncepcija izložbe se oslanjala na tehnologiju proširene stvarnosti koja je svemu davala jednu novu dimenziju. Nažalost, aplikacija Pupin koja je omogućavala posmatranje interaktivnog sadržaja bila je namenjena samo android telefonima, pa su korisnici vindovs telefona, među kojima sam bio i ja, ostali uskraćeni za interaktivni deo izložbe.

Obilazak sam započeo od prostorije na ulazu u izložbeni prostor u kojoj se nalazila maketa Tesline laboratorije u Kolorado Springsu.

Maketa laboratorije u Kolorado Springsu

Figura Nikole Tesle

Teslin Kalem

Pomoću tehnologije proširene stvarnosti Tesla „oživljava“ i seda u stolicu dok oko njega „šibaju“ munje. Kako to zapravo izgleda, može se pogledati ovde.

Kraj makete se nalazilo nekoliko panoa sa informacijama o Tesli i Pupinu. Autorka izložbe je želela da ih prikaže kao dvojicu naučnika koji ne stoje jedan nasuprot drugom, već jedan pored drugog.

Tesla i Pupin i njihovi najvažniji pronalasci

Šema Teslinog uređaja za prenos električne energije

Šema Pupinovog aparat za telegrafske i telefonske prenose

Pored zajedničkog, u prostoriji su se nalazili zasebni panoi, posvećeni svakom od naučnika ponaosob.

Deo govora Milutina Milankovića povodom Teslinog 80. rođendana

Tesla i Zmaj

Osim toga što je bio veliki naučnik, Mihajlo Pupin je bio i veliki dobrotvor koji uprkos životu u Americi nije zaboravio narod iz koga je potekao.

Deo pisma profesoru Vladi R. Petkoviću, predsedniku narodnog muzeja

Dobročinstva i patenti

Nastavljam dalje sa razgledanjem izložbe i dolazim do mesta gde je sve počelo.

„Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje veoma malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti.“

Mihajlo Pupin

„Mihajlo Pupin rođen je 9. oktobra 1854. godine. Danas ovo banatsko selo ima oko hiljadu žitelja, tri puta manje nego u vreme Pupinovog detinjstva. Konstantin i Olimpijada Pupin, rođena Aleksić, imali su desetoro dece,ali su dečije bolesti preživeli samo Mihajlo i njegove tri sestre. Među pašnjacima i u roditeljskom domu, slušajući predanja i priče, čuvajući volove i gledajući noćno nebo počinje neverovatan put znanja koji će odvesti Pupina do najvećih hramova nauke XX veka. Neka od iskustava i zapažanja u ovoj letnjoj pastirskoj školi, kako je sam nazivao vreme dečačke bezbrižnosti, bila su uključena u njegova velika otkrića decenijama kasnije. Mihajlo Pupin sam je svom imenu dodao naziv Idvorski, kako bi ga mesto rođenja uvek pratilo. Idvor je pripadao Vojnoj granici, a istorijske sklonosti u kojima je rastao, uticale su na njegov borbeni i revolucionarni duh.„

Pupin se nikada nije stideo svog porekla.

„Ja sam bio govedar u Banatu, pa sam uzet od svojih goveda da javljam ljudima čudesna dela gospodnja u prirodi.“

Mihajlo Pupin

Izložba dalje hronološkim redom prati Pupinov životni put.

Osnovno obrazovanje Pupin je stekao u svom rodnom mestu, u srpskoj pravoslavnoj školi, a zatim u nemačkoj osnovnoj školi u Perlezu. Srednju školu je započeo u Pančevu, a nastavio u Pragu, da bi nakon iznenadne očeve smrti 1874. godine odlučio da ode za Ameriku.

O svom dolasku u Njujork Pupin piše:

„Prizor koji se tada ukazao pred mojim očima bio je nov i zadivljujući. Prvi utisci iz Budimpešte i Praga bili su bleda slika prema ovoj veličanstvenoj stvarnosti koja mi se ukazala u Njujorškoj luci. Bezbrojni čamci uz obe obale ove velike reke; razne vrste brodova jurile su brzo u svim pravcima po zalivu; mnogobrojni brodovi za prevoz putnika bili su puni ljudi i izgledalo je da jedna grupa žuri na jednu stranu džinovske metropole, dok druga sa istom žurbom hita da se prebaci na drugu stranu obale…“

Narednih pet godina Pupin je radio kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Tri godine je pohađao večernje kurseve i u jesen 1879. položio je prijemni ispiti i upisao studije na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku.

Znanje koje je stekao na Kolumbija Univerzitetu usavršava na Kembridžu, a doktorske studije završava u Berlinu.

„Poslednje nedelje septembra te godine, prijavio sam se za prijemni ispit na Kolumbiji. Ispiti su bili usmeni i vodili su ih lično profesori, a ne mlađi prepodavači. Znao sam napamet prve dve knjige Ilijade, izuzev kataloga brodova, i četiri Ciceronova govora. Profesore je ovo moje znanje veoma iznenadilo i pitali su me zašto sam se toliko trudio. Rekao sam im da to za mene nije bilo teško jer se Srbi oduševljavaju pamćenjem lepih misli. Crnogorci, na primer, znaju napamet skoro sve što je napisao veliki pesnik Njegoš, a posebno Njegov epski spev „Gorski vijenac“. Govorio sam im takođe o nepismenom Baba Batikinu, guslaru mog rodnog mesta koji je većinu srpskih narodnih pesama znao napamet. Osim toga, priznao sam profesorima da sam želeo da naučim grčki i latinski što bolje, da bih eventualno bio oslobođen plaćanja školarine. Rekao sam im da se i za ostale predmete nisam brinuo. Uverili su me da su mi šanse za oslobađanje od plaćanja školarine zaista dobre.“

Mihajlo Pupin

Sledeća stanica na Pupinovom putu znanja bio je Kembridž za koji dobija stipendiju uz uslov da se nakon završenog usavršavanja u Evropi vrati kao predavač na Kolumbiju.
„Vratar na starom ulazu Kings koledža obavestio me je da je Oskar Brauning na letnjem odmoru. U Triniti koledžu bio sam bolje sreće. Vratar na još starijem ulazu Triniti koledža odveo me je do Nivena, koji me je mnogo podsetio na profesora Meriema, velikog poznavaoca grčkog jezika na Kolumbija koledžu; obojica su imali isti ljubazan izraz lice koje je odavalo veliku inteligenciju i nežno svetlucanje dva umna oka. Dok sam gledao u njegove oči, osećao sam da vidim odsjaj jednog sveta punog lepih stvari zbog kojih vredi živeti. Obavestio sam Nivena da sam došao u Kembridž da bih studirao kod Džems Klerk Maksvela, tvorca nove teorije o elektromagnetizmu. Niven je izgledao iznenađen i upitao me je ko mi je govorio o novoj teoriji. Kada sam mu rekao da je to bio Raterford, želeo je da sazna šta sam od njega čuo o ovoj teoriji. „Da će ona verovatno pružiti zadovoljavajući odgovor na pitanje: šta je svetlost?“ – odgovorio sam i čekao njegovu reakciju. „Zar vam Raterford nije rekao da je Klerk Maksvel preminuo pre četiri godine?“ – upitao me je Niven, i kada sam rekao da nije, upitao me je kako to da se o tome nisam obavestio iz predgovora drugog izdanja Maksvelove velike knjige koju je sam Niven izdao. Neprijatno mi je bilo, ali sam iskreno priznao da mi je Raterfordov sin, moj dobri prijatelj Vintrop, poklonio tu knjigu na dan moga putovanja. Nisam imao vremena da razgledam tu knjigu i stavio sam je u svoj prtljag. Na putu sam se više brinuo za dvanaest lepih učenica iz Vašingtona koje su pošle na put u Evropu. Niven se od srca smejao i dodao u šali da je dvanaest lepih devojaka iz Vašingtona sigurno interesantnije od svake teorije, ne izuzimajući ni veliku Maksvelovu električnu teoriju. Predložio mi je da bih mogao studirati pod rukovodstvom lorda Rejlija koji je nasledio Maksvela na mestu profesora fizike.“

„Posle više od osamnaest meseci života u Kembridžu, nekoliko lepih putovanja, posebno u Škotsku, bilo je vreme da se krene na doktorske studije u Helmholcovu laboratoriju u Berlin.“
Pupinov dalji put omogućila je Tindalova stipendija. Sam Džon Tindal ga je uz podršku ispratio na doktorske studije 1885.godine.Berlinsko vreme bilo je posvećeno novom otkrivanju Maksvelovog i Faradejovog dela, a pre svega je to doba saradnje sa jednim od najvećih umova 19. veka Hermanom fon Helmholcom. Važno je napomenuti da je od svoje stipendije, kao postdiplomac, Mihajlo Pupin organizovao pomen Kosovskim junacima na Vidovdan, gde su njegove berlinske kolege prisustvovale pomenu u Ruskoj crkvi i svečanom ručku. Možda je najvažnije, pored naučnog i matematičkog obrazovanja koje je stekao, iskustva učenja od brilijantnih umova 19. veka, to što je u potpunosti prihvatio eksperimentalni rad u laboratorijama, koji zatim prenosi u Ameriku.

Boravak u Evropi Pupin koristi da poseti Idvor i majku. O susretu sa majkom piše:

„Prilaz kući vodio je preko zelene poljane gde su nas dočekala širom otvorena vrata, znak da se očekuje dragi gost. Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo. Kad nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima, a moja sestra reče: „Majka plače“. Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj. Kako je divna snaga suza i kako jasne postaju naše vizije kada potok suza razbistri naša osećanja! Materinska ljubav i ljubav prema majci su najlepše poruke božanstva ljudima na zemlji. U Idvoru mi je sve izgledalo nepromenjeno, osim moje majke. Izgledala je mnogo starije, ali i mnogo lepša. Oči su joj sjale nekim svetiteljskim sjajem koji mi je otkrivao vedri nebeski svod sveta u kome je živela. Ni Rafael, ni Ticijan, pomislio sam u sebi, nikad nisu naslikali tako lepog svetitelja. Gledao sam u nju, divio sam joj se, i nikada se nisam osećao tako malim i bespomoćnim.“

Nakon povratka iz Evrope započinje svoju profesorsku karijeru na Univerzitetu Kolumbija gde je radio punih četrdeset godina.

Pupin je uložio veliki trud da na Kolumbija koledžu napravi modernu Laboratoriju za fiziku. Skupljao je novac popularnim predavanjima, i uspeo je da za sebe i svoje učenike obezbedi mesto za eksperimentalna istraživanja. Prva istraživanja, posle povratka u Ameriku i formiranja Laboratorije, počinju već 1891. godine i odnose se na električna pražnjenja u gasovima. O tome je Pupin objavio dva rada i jedno saopštenje u Američkom časopisu za nauku – American Jorunal of Science. Rezultate svojih istraživanja, Pupin je izložio u Njujorškoj akademiji nauka. Njegovi naučni radovi veoma su raznovrsni, od opisa praktičnih rešenja pojedinih uređaja, preko radova iz teorijske fizike sa matematičkim modelovanjem fizičkih pojava, pa sve do opštih razmatranja iz filozofije nauke. Za manje od godinu dana posle povratka u Ameriku napisao je rad Praktični aspekti teorije naizmeničnih struja – Practical Aspects of the Alternating Current Theory, i održao je predavanje na istu temu u čuvenom, i danas najuvaženijem svetskom udruženju inženjera elektrotehnike, Američki institut inženjera elektrotehnike – AIEE (American Institute of Electrical Engineers). Svoja javna predavanja pripremao je izuzetno temeljno. Za svako predavanje po pozivu, napisao bi naučni članak koji se štampao u najpoznatijim naučnim i stručnim časopisima. Pupinov naučni rad O polifaznim generatorima – On Polyphasal Generators, od 16. decembra 1891. višestruko je interesantan. Značajan je zbog tematike – obrađuje, za ono vreme, izuzetno važno pitanje: za koji se polifazni generator naizmenične struje opredeliti? U njemu se teorijski analiziraju izumi dva slovenska pronalazača, Nikole Tesle i Dobrila Dobrovoljskog. Odavno se znalo da je kombinovani metod – korišćenje teorije i eksperimenata u istraživanju najdelotvornije. Faradej je eksperimentalnim putem otkrio da se mehanička energija može pretvoriti u električnu. Njegov naslednik, Maksvel, čistom teorijom, samo pomoću matematičkih formula, došao je do otkrića elektromagnetnih talasa, što je dvadeset godina kasnije eksperimentalno potvrđeno. Slično je sa Furijeom za teoriju telekomunikacija i Bulom za računarske nauke, Tesla je izuzetak. On do otkrića obrtnog polja nije došao matematičkom teorijom ni neposrednim praktičnim eksperimentom. Bio je obdaren sposobnošću da sa vizuelnim predstavama vrši mentalne eksperimente. Pupin je bio kompletan istraživač: odlično je znao teoriju, za tehniku je bilo bitno njegovo izvanredno znanje iz fizike i više matematike, a bio je izuzetan eksperimentator. Od njega je Američki institut inženjera elektrotehnike tražio ekspertsko mišljenje o polifaznim sistemima. Izložio ga je u predavanju, za koje je napisao naučni rad, štampan u časopisu Američkog instituta elektrotehničkih inženjera. U ovom radu, suštinski i primereno, izvodeći neumoljive matematičke dokaze, podržao je Teslin trofazni sistem. Oscilovanje, pojava rezonanse i talasi, kao proces prenošenja oscilacija, opčinjavali su ga od detinjstva. Shvatio je da osnovu ispoljavanja vidljivih i nevidljivih oblika materije čine oscilacije. Njima je posvetio najveći deo svojih istraživanja. Pupin je konstruisao specijalni pretvarač jednosmerne u naizmeničnu struju pomoću elektrodinamičkog prekidača. U radu koji prati ovaj izum, izložio je matematički model, a svoj rad potkrepio eksperimentalnim istraživanjima, tabelama i grafikonima. Pored brojnih eksperimentatora i naučnika, Pupin i u svojim radovima pominje više puta Nikolu Teslu. „Ali, u razgovoru sa g. Nikolom Teslom, ovaj istaknuti eksperimentator me je obavestio da je on pre godinu dana dobio patent o načinu proizvođenja naizmeničnih struja bilo koje frekvencije pomoću prekidajućih pražnjenja. Saznanje da sam bio preduhitren u lepom pronalasku razočarala me je prvo, ali sam se vrlo brzo utešio pri pomisli da će mi metoda, koju je patentirao tako izvrstan eksperimentator kao što je g. Tesla, omogućiti da postignem cilj za koji sam ga pronašao, a cilj je bio da se konstruiše sinhroni motor naizmenične struje koji bi se obrtao velikom, ali savršeno konstantnom, ugaonom brzinom koja bi bila tako podesiva i tako precizno odrediva kao vreme vibracije mojeg vibratora, da se konstruiše motor koji bi obavljao funkciju mikrofonografa.“ U toku eksperimentisanja sa elektrogeneratorima i motorima konstruiše, za potrebe laboratorije, vakuum pumpu čiju je konstrukciju prikazao u radu Automatska vakuum pumpa sa živinom parom – An automatic Mercury Vapor Pump.

Zgrada Univerziteta Kolumbija

Osim obilja informacija muzejska postavka sadržala je i neke konkretne eksponate.

Telegrafski tasteri, baterije…

Razna aparatura

Telegrafi

Hjuzov telegrafski aparat

Pored prostorije sa eksponatima nalazila se soba u kojoj je na zanimljiv način demonstrirana primena Rendgenskog zračenja.

„Veoma je značajan Pupinov doprinos Rendgenovom otkriću. Krajem 1895. godine, Rendgen otkriva novu vrstu, do tada nepoznatih H-zraka. To je posle Hercovog otkrića nevidljivih radio-talasa, bilo sledeće senzacionalno otkriće koje je izazvalo veliko interesovanje fizičara. Već 1896. godine Mihajlo Pupin napravio je prve rendgenske snimke u SAD. Uspeo je da skrati vreme ekspozicije i tako omogući primenu ovog otkrića u medicinske svrhe. Na osnovu eksperimentalnih rezultata došao je do zaključka da se udarom primarnih H-zraka generišu sekundarni H-zraci.“

„Iako je zahvaljujući svojim pronalascima velike praktične vrednosti Pupin postao bogat čovek, koristeći svoje bogatstvo da pre svega pomogne srpskom narodu, za ovaj izum nije hteo da uzme novac, smatrajući ga potrebnim i korisnim za lečenje ljudi.“

Od prostorije sa eksponatima uskim stepeništem se penjem na sprat koji je bio posvećen najznačajnijem Pupinovom patentu, takozvanoj „pupinizaciji“, odnosno povećanju dometa telefonske linije pomoću specijalnih kalemova.

Telefonski vodovi

Radi demonstracije „pupinizacije“ na spratu se nalazio model starog telefona. Podizanjem slušalice i izgovaranjem nekoliko reči otpočinjala bi „pupinizacija“, odnosno reči bi počele da „putuju kroz žicu“ što se moglo pratiti na platnu pored telefona. Nedaleko na zidu se nalazio tekst koji detaljnije objašnjava ovaj proces.

„Po izumiteljskim doprinosima Mihajlo Pupin najpoznatiji je po komercijalno najuspešnijem patentu, „Pupinovim kalemovima.“ Od trideset i šest veoma vrednih patenata koje je verifikovao u periodu od 1893. do 1934 godine, svakako je najpoznatiji metod za povećanje dometa telefonske linije pomoću specijalnih kalemova u telekomunikacijama – „pupinizacija“. Pupinovi kalemovi, proizvedeni u milionskim serijama, imali su u žičanim komunikacijama važnu primenu čitav jedan vek. Pupin je tu telekomunikacionu komponentu, koja je višestruko produžila domet veze, izumeo na osnovu izvanrednog poznavanja fizike i više matematike pre svega Lagranžeovih polinoma. Njegovo poznavanje industrijskih procesa i smisao za poslovnost ogleda se i u činjenici da je umesto cilindričnih kalemova sa rasipnim magnetnim poljem projektovao torusne kalemove – prstenaste namotaje i konstruisao prvu specijalnu mašinu za njihovo namotavanje.“

Na spratu posvećenom „pupinizaciji“ nalazilo se i nekoliko panoa sa informacijama o njenom značaju za dalji razvoj telekomunikacija.

Pupin govori o prekookeanskoj telefonskoj liniji

Kompanija Bel će koristiti izum kuljen od profesora sa Kolumbije. Opšte vesti Njujorka. „Radio sam na izumu 5 godina“, rekao je danas profesor Pupin. „Sproveo sam sve eksperimente u ovoj zgradi i momci odavde su mi pomogli. Oni zaslužuju veliki deo priznanja. Ideja čini telefonsku liniju preko okeana ne samo mogućom već će i sačuvati bogatstvo prilikom izgradnje linija za prenos telefonskih signala na velike razdaljine na kopnu. Samo da vam dam primer, moj sistem će doneti uštedu od 120.000 dolara na svakom kopnenom strujnom kolu između Njujorka i Čikaga.“ „Kada ste usavršili izum?“ „Pre više od godinu dana. Zaštitio sam patente tek prošlog juna, ali sam dokazao praktičnost procesa mnogo pre toga. Problem koji sam morao da rešim jeste da smanjim „kapacitivnost“ tako da poruka može da bude preneta jasno i brzo. Otkrio sam na početku da je spor prenos prouzrokovan gubitkom energije koja se pretvara u toplotu. Zagonetka je bila kako sačuvati energiju. Matematičkim proračunima dokazao sam da ovo može da se postigne uz pomoć kalema „prigušnice“ na intervalima duž linije. Ovi kalemovi „prigušnice“ su od žice oko kalema od metala. Na liniji kabla oni bi trebalo da budu na intervalima od osmine milje, a na kopnenim linijama na intervalima od milje.“

Pupin, takođe, uskoro očekuje prekomorske razgovore

Profesor sa Kolumbije se slaže sa Hjuitom, ali kaže da neće biti žica. Trenutno usavršava instrument. Veruje da će bežična komunikacija postati univerzalna u bliskoj budućnosti. Bežični telefon će se koristiti za razgovor na vrlo velikim rastojanjima u razumnoj budućnosti, smatra dr Mihajlo Pupin sa Univerziteta Kolumbija, čiji je izum induktivnog kalema omogućio transkontinentalno telefoniranje kao što je demonstrirano u ponedeljak u Američkoj telefonskoj i telegrafskoj kompaniji. Doktor Pupin je sinoć rekao da radi na usavršavanju instrumenta za bežičnu telefoniju, koji će, kako je uveren, učiniti mogućom komunikaciju na praktično bilo kojoj razdaljini. To znači, prema izumitelju, da telefonski kabl ispod Atlantika o kome se već dugo raspravlja, nikada neće biti položen. Mnogo pre nego što se uspostavi veza kablom ljudi će razgovarati između Njujorka i Londona bez žica, misli doktor Pupin. On veruje, takođe, da će, kada se radi o velikim razdaljinama, bežična telefonija zameniti žičanu telefoniju na kopnu…

Pupin i Simens

Ernest Verner fon Simens bio je tada, pored Helmholca, najpoštovaniji naučnik u Nemačkoj imperiji. Bio je na čelu velikog električnog preduzeća u srcu Berlina, i svuda je bilo poznato da je predstavljao izvanrednu kombinaciju talenta za apstraktme nauke i za tehniku. Ljudi takvog kova bili su tada retki, a retki su i danas. Čuo sam dosta o njemu na predavanjima iz elektrotehnike koja sam slušao na Politehničkoj školi u Berlinu. Video sam ga nekoliko puta, kada je dolazio u posetu Institutu za fiziku svom prijatelju i rođaku po ženi, ekselenciji fon Helmholcu. Njegova upadljiva pojava ostavila je jak utisak na mene i ja sam žudeo da posetim njegovo veliko preduzeće. u kome su pravljene sve vrste električnih naprava, od najpreciznijih električnih instrumenata do najvećih tipova motora i dinama od kojih su mnoge od ovih naprava bile njegove konstrukcije i pronalasci. U znak posebne pažnje, Helmholc mi je dao preporuku za svog uvaženog prijatelja koji me je izvanredno primio. Dobio sam jedno zvanično lice da me prati po preduzeću koje je bilo prvo koje sam uopšte posetio. Utisak koji je ono ostavilo na mene bio je izvanredan, ali me je više impresionirala ličnost samog Simensa. Što sam više saznavao o njemu,bio sam uvereniji da nije bilo organizacije kojom je upravljao genije većeg dometa od Simensa. Njegov odnos prema apstraktnim naukama, kao i odnos prema industriji najbolje se može prikazati ako se uzme u obzir činjenica koja je imala velikog značaja u istoriji fizičkih nauka. On je te, 1887. godine, osnovao veliki Fizičko-tehnički institut i zaveštao ga nemačkoj naciji. Njegov prvi predsednik bio je Helmholc Moderna nauka o zračenju leži. na osnovama koje je postavio Kirhof i na brojnim eksperimentalnim podacima koji su dobijeni u ovom institutu pod rukovodstvom Helmholca. Plank koji je, još dok sam bio u Berlinu, nasledio Kirhofa, bio je nesumnjivo nadahnut ovim eksperimentima kada je formulisao svoj veliki zakon o zračenju koji danas predstavlja poslednju reč u nauci o zračenju Ova velika nauka s pravom nosi zaštitni znak „proizvedeno u Nemačkoj“. upravo kao što elektromagnetna teorija nosi znak „proizvedeno u Engleskoj“. Fizičko-tehnički institut ostaće uvek spomenik čoveku koji je u Nemačkoj propovedao doktrinu tesne saradnje između apstraktne nauke i industrije. Nemačka je prva prihvatila ovu ideju, a Sjedinjene Države prihvatile su je mnogo godina kasnije. Helmholc i Simens su za mene uvek predstavljali simbol ovakve kooperacije.“

POSTIGNUĆA AMERIKANCA U NEMAČKOJ PRESTONICI

Berlin, 28. jun – Izum prof. Mihajla I. Pupina sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku transformisaće telefoniju u Nemačkoj. Prof Pupin, koji je ovde, kaže da je kompanija Simens i Halske. koja sada eksperimentiše sa njegovim podzemnim sistemom između Berlina i Potsdama, oduševljena rezultatima. Budući da je telefon vladina institucija u Nemačkoj, prof Pupin veruje da postoji mogućnost da Nemačka vlada uvede njegov sistem. Sledeće nedelje prof Pupin će demonstrirati svoj sistem vladinim zvaničnicima zaduženim za patente. Kompanija Simens i Halske je pribavila sva prava za patente prof. Pupina za Nemačku Profesor očekuje da će ubrzo otići u Beč da obezbedi prava za patente za Austriju i započne pregovore sa austrijskom vladom o uvođenju njegovog sistema u tu zemlju, ako uspe da uveri austrijske zvaničnike da daju pozitivno mišljenje. Profesor je više nego zadovoljan naklonošću sa kojom je ovde primljen Ovo nije njegova prva poseta Berlinu. 1889. godine je bio ovde na studijama.

Patent br. 652.230

TEHNIKA ZA SMANJENJE ELEKTRIČNIH TALASA I ODGOVARAJUĆA APARATURA. PREKOOKEANSKA KABLOVSKA TELEFONIJA. Prof. Pupin objašnjava svoj novi podvodni sistem. Profesor Mihajlo Pupin sa Univerziteta Kolumbija, izumitelj novog sistema podvodnih kablova koji će transformisati izradu telegrafskih kablova i omogućiti telefonsku komunikaciju između Londona i Njujorka, objasnio je juče važne pojedinosti svog izuma, navodeći da su opisi njegovog sistema koji su nedavno objavljeni u mnogim aspektima pogrešni. Prof. Pupin, kada je upitan da li je suma od 200.000 dolara, za koju se navodi da je primio za svoj patent, tačna, odgovorio je da bi ta cifra pomnožena sa dva bila bliža tačnom iznosu. Prema tome, on je dobio od Američke telefonske i telegrafske kompanije 400.000 dolara, pored plate za koju se navodi da iznosi 7.500 dolara godišnje tokom životnog veka patenta . Ono što je do sada bilo poznato kao „otpornost“ činilo je telefonski razgovor preko okeana nemogućim. Čak i u prekookeanskoj telegrafiji, ako se brzina prenosa poveća iznad određene tačke, reči sa druge strane žice usled ove otpornosti postaju nerazumljive, i u pokušaju da razgovarate preko žice duge 2000 milja jedini rezultat koji bi dobili, bili bi zbrkani, nerazumljivi zvukovi. Prof. Pupin je upravo na prevazilaženju ove otpornosti usmerio svoje napore i na tome proveo godine proučavanja i istraživanja. Dugo se znalo da otpornost žice u izvesnoj meri može da se neutralizuje onim što je poznato kao „kalem prigušnica“. To je običan kalem od žice povezan sa kablom, koji, kada se stavi u električno kolo, pomaže da se savlada otpornost. U svojoj laboratoriji na Kolumbiji, prof. Pupin je nekoliko godina eksperimentisao sa različitim „kalemovima prigušnicama“. Najzad je otkrio da su najbolji rezultati postignuti na kablu na koji postavio male induktivne kalemove na svakoj osmini milje. Kada je kabl položen preko okeana po metodi prof. Pupina, mali induktivni kalem, umetnu ispod omotača na svakoj osmini milje, duž cele razdaljine, poništiće celokupnu otpornost žice i omogući će poruci da prođe do svog odredišta munjevitom brzinom. Prof. Pupin je takođe otkrio da njegov kabl može da se koristi u prekookeanskoj telegrafiji sa podjednako dobrim rezultatima kao i u prekookeanskoj telefoniji, uz značajnu uštedu vremena prilikom slanja poruke preko kabla, ojačanog sa induktivnim kalemovima. Plan, takođe, može da se primeni na kopnu, kao i ispod okeana, i direktna telefonska veza sa San Franciskom postaće jedna od mogućnosti u bliskoj budućnosti. Jedna od odlika ovog kabla je činjenica da čelična žica može da se upotrebi umesto skuplje bakarne. Komercijalni i ekonomski aspekt izuma prof. Pupina je neophodno smanjenje cene koje će rezultirati iz smanjenja vremena prenosa. Procenjuje se da će novi kabl imati trista puta veći učinak od starog kabla. Prof. Pupin, čiji je mozak iznedrio ceo sistem, diplomirao je na Kolumbiji 1883. godine. Otišao je u inostranstvo i studirao u Nemačkoj gde je doktorirao na univerzitetu u Berlinu 1889. godine. Po povratku u Ameriku prihvatio je mesto na Kolumbijskom fakultetu i upravo je u laboratoriji ovog Univerziteta sproveo istraživanja koja su rezultirala njegovim izumima.

Pupinovi kalemovi

Po nekim izvorima 1936. godine u SAD je bilo u upotrebi 8,5 miliona Pupinovih kalemova na oko 5 miliona milja kablova i 4 miliona vazdušnih vodova.

Pored panoa, na spratu su bili izloženi i eksponati poput Morzeovog telegrafa, kablova, provodnika i izolatora.

Izolatori

Kablovski liveni lonac

Kondenzatorski nastavak

Morzeov telegraf

Kao jedinu zamerku izneo bih to što uz eksponate nije bilo nekog detaljnijeg objašnjenja.

Razni kablovi i žice

Simensovi kablovi

Vratio sam se nazad u prizemlje i nastavio sa razgledanjem izložbe. Osim u prostoriji na samom ulazu u izložbeni prostor o Tesli i njegovom naučnom radu nije bilo drugih informacija. Predstavljeno je samo nekoliko slika, od kojih je svakako najupečatljivija ona koja prikazuje Teslu u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu.

Vreme je brzo prolazilo, pa je radnik muzeja molio posetioce da polako napuštaju izložbeni prostor, jer je uskoro počinjalo novo stručno vođenje, planirano za 15 časova.

Pupin i Armstrong

Godine 1912. Pupinov učenik i saradnik, Armstrong napravio je jedno od najvažnijih otkrića u dugoj istoriji radija. Prepiska između ova dva velika uma pokazuje na koje je sve načine njihovo naučno stvaralaštvo isprepletano i predstavlja najjasniju vezu dva istaknuta čoveka u uzbudljivoj istoriji radija. Njihov odnos prevazilazi odnos zahvalnog učenika i posvećenog profesora, prevazilazi i odnos dva naučnika koji koračaju istim izumiteljskim putem i pokazuje kako je duboka inspiracija i nadahnuće profesor Pupin bio svom učeniku.

NASA

Nacionalni savetodavni odbor za aeronautiku (Natioanal Avisory Committee for Aeronautics) – NAKA, a od 1958. NASA. osnovana je 23. aprila 1915. godine. Mihajlo Pupin bio je jedan od osnivača, član glavnog odbora i predsednik njenog pododbora za vazduhoplovne komunikacije. NAKA je imala značajnu ulogu u organizovanju nauke u okviru ratnih napora Amerike. Pupinov rad u tom telu dao je veoma značajne rezultate.

Pupinove beleške

U jednom delu izložbe na originalan način su prikazane šeme Pupinovih patenata i razne matematičke formule.

Patent br. 1494803 – Električno podešavanje

Šeme i formule

Šeme

Formule i šeme

Poslednja galerija izložbe bila je posvećena ne samo Pupinovom naučnom, već i nacionalnom radu.

Tabla – deo interaktivne izložbe o Mihajlu Pupinu

Savez sjedinjenih Srba „Sloga“ – pristupnice

Na Pupinov predlog o ujedinjenju postojećih srpskih organizacija u SAD doneta je odluka o formiranju Saveza sjedinjenih Srba „Sloga“ i osnovan je list „Amerikanski Srbobran“ kao njegovo službeno glasilo. Za prvog predsednika novoosnovanog Saveza „Sloga“ izabran je Mihajlo Pupin.

Telefoniranje na 3000 milja, 1901.

„Uređaj doktora Pupina sa Univerziteta Kolumbija koji omogućava vođenje razgovora između Njujorka i Londona ili između Njujorka i San Franciska kupila je telefonska kompanija „Bel“.

Crkva Sv. Bogorodice Perivlepte u Ohridu

Sa leve strane crkve uzdiže se zvonik čije je veliko zvono poklon Mihajla Pupina.

Harpers nedeljnik, novembar 1902.

Amerikanci sutrašnjice – Majkl I. Pupin

Knjiga Srpska pravoslavna crkva

Ovu knjigu Mihajlo Pupin je napisao sa istaknutim engleskim arhitektom ser Tomasom Grejevom Džeksonom. Objavljena je u Londonu 1918.

Slovenačko i francusko izdanje Pupinove autobiografije
i knjiga Romansa Mašine

Ono što me je naročito iznenadilo je činjenica da su zahvaljujući zalaganju Mihajla Pupina na Pariskoj mirovnoj konferenciji u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ušli krajevi poput Banata, Baranje, Međumurja, kao i veći deo jadranske obale.

Krajevi Kraljevine SHS dobijeni zalaganjem Mihaja Pupina

Uoči i tokom Mirovne konferencije u Parizu videlo se da je Prvi svetski rat, za srpsku delegaciju, bio rat za oslobođenje i ujedinjenje. Pupin je, osetivši da Velika Britanija i SAD oklevaju oko pitanja raspada Austrougarske, uputio kritiku, istakavši da je ovaj raspad neophodan i neminovan. Iščekujući Mirovnu konferenciju, a poštujući zvaničnu politiku Srbije i Krfsku deklaraciju, Pupin je pisao o ujedinjavanju Južnih Slovena. Nikola Pašić, šef srpske delegacije, prvi je izneo potrebu o Pupinovom dolasku u Pariz. Poziv mu je lično uputio 18. marta 1919. godine, a podrška predsednika vlade Stojana Protića i pristanak ostalih, tek je usledio. Već 28. marta Mihajlo Pupin krenuo je za Francusku. Razgovori o mnogim spornim pitanjima, posebno jadranskom, bili su veoma burni. Pupin se u razgovoru sa Pašićem obavezao da će učiniti sve što može da pomogne. Odlično je znao članove američke delegacije, među kojima se ističe odnos sa profesorom Daglasom Džonsonom, Pupinovim kolegom sa Univerziteta Kolumbija i čovekom koji je bio američki ekspert za teritorijalna pitanja na Balkanu. Koliko je ovaj odnos bio značajan za Srbiju govori i podatak da je profesor Džonson izabran za inostranog člana Srpske kraljevske akademije. Postoji mnogo detalja i mudrih Pupinovih poteza tokom mesec dana borbe za važna nacionalna pitanja, ali se ističu dva Memoranduma koja je napisao – Memorandum o jadranskom pitanju i Memorandum o srpsko-bugarskim graničnim pitanjima. Američko razumevanje Pupinovih zahteva i pristanak predsednika Vilsona na većinu stavki iznesenih u memorandumima, dovelo je do ispunjenja zahteva srpske delegacije. Ovim naporima odlučena je sudbina gotovo cele jadranske obale, Banata, Baranje, Međumurja, čak i Bleda. Pupin je boravio u Parizu do kraja maja 1919. godine, kada je otputovao u Beograd. Za svoj rad i troškove boravka u Parizu nije hteo da uzme novac

Pupinova reakcija na Sarajevski atentat

Bez Mihajla Pupina granice Srbije ne bi bile iste

12. marta 1935. godine, tačno 61 godinu nakon dolaska u Ameriku, Mihajlo Idvorski Pupin umire u bolnici u Njujorku. Poslednja osoba van porodice sa kojom je razgovarao bio je Nikola Tesla.

Venac koji je prestolonaslednik Petar Karađorđević poslao povodom smrti Mihajla Pupina

Sahrana Mihajla Pupina i nadgrobni spomenik na groblju Vudlon u Bronksu

U izložbenom prostoru zadržao sam se duže nego što je bilo planirano, pa sam se na izlazu jedva probio kroz gomilu koja je čekala stručno vođenje sa početkom u 15 časova. Muzej sam napustio sa prijatnim osećanjem da sam saznao nešto novo o životu i naučnom radu ove dvojice velikih pronalazača, koji uprkos tome što su veći deo života proveli u Americi, u kojoj su i stekli svetsku slavu, nisu zaboravili svoje korene i narod iz koga su potekli.

Lokacija Istorijskog muzeja Srbije