putovanje u sankt peterburg

Путовање у Санкт Петербург

Садржај

          Реч-две о Санкт Петербургу
          Припреме за пут
          Полазак
09. јул 2016.
          Будимпешта
10. јул 2016.
          Варшава
          Тереспол
          Брест
11. јул 2016.
          Орша – источна капија Белорусије
          Витепск
12. јул 2016.
          Санкт Петербург
                 Витепска железничка станица
                 Гороховљева улица и Кеј реке Фонтанке
                 Палата Јусупових на кеју реке Фонтанке
                 Траговима романа „Злочин и казна“
                 Исакијева саборна црква. Маринска палата. Споменик Николају I.
                 Сенатски трг и Бронзани коњаник
                 Александров врт и Адмиралитетски кеј
                 Хотел „На Сапјорном“
                 Ноћни Санкт Петербург. Подизање Бољшеохтинског моста
14. јул 2016.
15. јул 2016.
                 Невски мостобран
18. јул 2016.

Реч-две о Санкт Петербургу

Након успешног самосталног путовања у Москву и Берлин, на ред је дошао некадашњи Лењинград, данас Санкт Петербург, или Питер, како га Руси од милоште зову. „Северна престоница“, „колевка револуције“, „културна престоница“ само су неке од титула које се приписују овом граду, кога је његов оснивач, Петар Велики, замислио као руски „прозор у Европу“. Иако је „млад“, 2003. je „напунио“ 300 година, Питер је у руској историји одиграо огромну улогу, јер је био центар историјских догађаја, почевши од Устанка декабриста 1825., преко Револуције 1905-1907., па све до Октобарске револуције.
У њему су живели и стварали велики уметници, попут Чајковског, Шостаковича, Рјепина… Управо у њему Достојевски пише свој најбољи роман –  „Злочин и казну“, а Пушкин проводи своје последње дане.
О културно-историјском богатству Санкт Петербурга говори чињеница да се на његовој територији налази скоро шест хиљада споменика и да се цео централни део града као споменик историје и културе налази под заштитом УНЕСКА.

Припреме за пут

Морам признати да ми је богата историја Санкт Петербурга задала доста проблема, помало и уплашила, јер самостално саставити план посете граду који има тако богату прошлост заиста није лако, пре свега због могућности да се због толико занимљивих ствари нешто и пропусти. У састављању плана помогао ми је руски сајт RuTraveller који практично за сваку туристичку дестинацију може да „избаци“ њене знаменитости.  За оне који са руским не стоје баш најбоље ту је TripAdvisor. Сва места која су ми се учинила занимљивим унео сам у Here мапе у мобилном телефону које су се на прошлим путовањима показале изузетно корисним.
Путовање сам планирао за другу половину јуна, односно желео сам да видим и те „беле ноћи“ које у Питеру трају од краја маја до средине јула. Још пар месеци пре поласка на интернету пронађох такозвани хотел „На сапјорном“ који ми се учинио најповољнијим, јер се налази у историјском центру града, а цена соба није превисока. Међутим, из неког чудног разлога у њему се у другој половини јуна, практично у шпицу сезоне, обављао ремонт, па у собама није било топле воде, односно морао се користити заједнички туш. Пошто ми та опција није била прихватљива резервисао сам други смештај за који се након неколико дана испоставило да такође има проблеме са водом, и што је најгоре, да се у њему не могу регистровати страни држављани. Упркос недостатку топле воде покушах да резервишем собу у хотелу „На сапјорном“, али у међувремену све једнокреветне и двокреветне собе су биле резервисане. Недостатак топле воде у купатилу за већину људи очигледно није представљао неки посебан проблем. Покушај да пронађем неки други смештај био је неуспешан, јер су се хотели доста попунили. Места је остало само у најскупљим и онима који се налазе предалеко од центра града. На крају сам померио путовање за три недеље, односно за средину јула и резервисао собу у хотелу „На сапјорном“ који се у међувремену мало испразнио и добио топлу воду.
Пошто сам до Санкт Петербурга планирао да стигнем возом, десетак дана пре путовања сам купио карте. Као и обично, планирао сам да „сецкам“ пут, а маршрута је била следећа: Београд – Будимпешта – Варшава – Тереспол – Брест – Орша – Витепск – Санкт Петербург. Од Бреста до Санкт Петербурга постоји директан воз, али сам одлучио да и тај део пута „исецкам“, односно да се зауставим у Орши и Витепску.
Повратак је био сличан, осим што сам планирао да стигнем до Будимпеште аутобусом из Кракова, а не возом из Варшаве, па сам на сајту компаније ЛуксЕкспрес купио карту Краков – Будимпешта.
Такође, део пута од Санкт Петербурга до Бреста поделио сам на два дела, односно, купио сам две карте: Санкт Петербург – Витепск и Витепск – Брест.
Заправо, радило се о истом возу, али цена ове две карте је била мања од цене карте Санкт Петербург – Брест.
План путовања је био направљен, хотел резервисан, а карте купљене. Једина ствар која ме је мало забрињавала биле су временске прилике. Повремено сам на интернету бацао поглед на онлајн камере и оно што се на њима могло видети није деловало нимало охрабрујуће. Скоро сваки дан је падала киша.

09.07.2016.

Полазак

С обзиром да ми је прва станица путовања била Будимпешта, до ње сам, као и обично, одлучио да стигнем возом.

 Selfie Belgrade Nemanjina Street.

Сигуран сам да већина људи на помињање воза као превозног средства почиње да преврће очима изражавајући тако своје негодовање према овој врсти превоза. Хендикеп путовања возом по Србији свакако је брзина, али осим тог недостатка путовање возом има и неке предности. Као прво, има више слободног места него у било ком другом превозном средству, па се у њему обично може и прилећи. Друго, нема предугог задржавања приликом преласка границе (таква су бар до сада била моја искуства).

 Воз Београд – Будимпешта („Авала“)

На главну железничку станицу сам, наравно, стигао знатно раније, пошто не волим да се укрцавам на брзину. Воз је већ био постављен.

Putovanje u Sankt Peterburg Train 344 Avala Belgrade-Budapest-Wien

У питању је био воз 344 „Авала“ који саобраћа до Беча. Вагони су са спољашње стране били опрани и чисти, што није чудно, с обзиром да се радило о вагонима мађарских железница.

Putovanje u Sankt Peterburg Train 344 Avala MAV coach

Унутрашњост вагона је такође била чиста.

Putovanje u Sankt Peterburg Train 344 Avala MAV coach corridor

Композицију су чинили вагони са одељцима, односно купеима. У купеима је било пријатно, јер је функционисала клима. Једини недостатак је било то што у њима није било утичница.

Train 344 Avala MAV coach compartment

WC је такође био у беспрекорном стању, у њему је чак била и ролна тоалет папира. Имао је и исправну утичницу 220V.

Train 344 Avala MAV coach toilet

Мислио сам да ћу у купеу бити сам, али су ми друштво ипак правила двојица момака. Један је врло брзо заспао, а са другим сам мало проћаскао. Рекао ми је да се бави копањем канала за полагање ПТТ каблова и испричао ми о свим недаћама које тај посао са собом носи. Изашао је у Новом Саду. Други сапутник је изашао у Бачкој Тополи, па сам у купеу остао сам. Уследила је Суботица, пасошка контрола, а затим и пролазак кроз капију чувене жичане ограде, која, морам признати, „добро ради свој посао“.

На Келебији мађарски гранични полицајци брзо су завршили са прегледом пасоша. За њима је ишла припадница мађарске царине и помало бојажљивим гласом питала путнике: „Do you have anything to declare?”.
Завршетак пасошке контроле искористио сам да се мало разбашкарим, јер на оваквим путовањима треба максимално штедети снагу, поготово што је први прави кревет који сам требао да напипам био је тек онај у хотелу „На сапјорном“ у Санкт Петербургу.

Наставак —>

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *