06.05.2015.
Од путника у купе више нико није улазио, само су се смењивали кондуктери, најпре, мађарски, затим словачки, чешки и на крају, пољски. Сапутник Кинез, са којим нисам проговорио ни речи, изашао је у Катовицама, па сам у купеу остао сам. Пошто је већ почело да свиће одлучио сам да више не спавам, него да разгледам крај кроз који воз пролази. Посебно ме је радовало то, што је бол у ногама од претходног дана у потпуности нестао. Био сам практично као нов. Оно што ме није радовало било је сиво небо и понека кап кише која је падала на прозорско стакло.
Воз се кретао доста брзо, боље рећи нормално, али то нормално је за мене, човека навикнутог на вожњу српским железницама, било доста брзо.
Катовице – Варшава – вожња брзином 159km/h
Услуга је такође била „на нивоу“ пошто сам од пољског кондуктера бесплатно добио флашу киселе воде од пола литра.
У Варшаву сам стигао око пола 9, односно са нешто више од сат времена закашњења. Централна варшавска железничка станица (Warszawa Centralna) налази се испод земље, а смештена је на адреси Јерусалимска авенија 54 (Aleje Jerozolimskie 54). Кроз њу пролазе практично сви међународни возови, али она није њихова почетна станица, пошто у Варшави постоје још две станице за међународне возове: Западна варшавска железничка станица (Warszawa Zachodnia), са које полазе возови који иду на исток и Источна варшавска железничка станица (Warszawa Wschodnia) која се налази на другој обали реке Висле и са које полазе возови који иду на запад. Ту су још Warszawa Śródmieście, Warszawa Wileńska и Warszawa Gdańska са којих саобраћају локални возови. Централна железничка станица је доста велика, ради 24 сата, има аутоматску гардеробу и већим делом је покривена бесплатним бежичним интернетом. На станици се налази велики број кафића, пекара и продавница.
Пошто сам и даље планирао да „сецкам“ пут, на аутомату сам купио карту само до Тереспола, иако је воз којим сам планирао да путујем до Тереспола („Полонез“) ишао све до Москве.
Након куповине карте план ми је био да као и у Будимпешти ствари оставим у гардероби, а да време до поласка воза искористим за шетњу по граду. Ствари сам оставио у аутоматској гардероби, а онда сам кренуо у потрагу за местом на коме бих могао да напуним батерију мобилног телефона. Изабрао сам једну малу пекару у којој сам кроз излог видео слободне утичнице. Док сам седео у пекари станицом су пролазили људи са кишобранима у рукама, а они који нису имали кишобране изгледали су баш покисло, што је несумњиво говорило да ми време у Варшави неће ићи на руку.
На станици сам се задржао много дуже него што сам планирао, пре свега због пуњења батерије мобилног телефона. Када сам изашао напоље киша није падала, него је просто лила. Мислим да би свака нормална особа одлучила да остане на станици, седне у неки од многобројних кафића и тако скрати време до поласка воза. Али не ја! Навукао сам пончо и кренуо у шетњу по Варшави.
Пошто сам са железничке станице изашао на излазу према Авенији Јована Павла II (al. Jana Pawła II) кренуо сам поменутом авенијом према првом месту које сам по плану требао прво да обиђем – Ножиков синагоги (Synagoga Nożyków). За 15-20 минута сам стигао до места на коме би синагога требала да се налази. Пре тога сам сликао такозвани „Стаљинов небодер“, о коме ће више речи бити нешто касније.
Упркос томе, што сам се налазио врло близу синагоге, синагогу, једноставно, нисам успео да пронађем. Ствар је у томе што је са свих страна окружена високим зградама и дрвећем, па је због тога веома тешко уочљива. Поред тога, на страни са које сам требао да приђем синагоги (ул. Twarda) налази се и нека ограда, па нисам био сигуран да ли уопште сме туда да се пролази.
Пошто нисам хтео да губим време тражећи синагогу, кренух према Цркви Свих Светих (Kościół Wszystkich Świętych) која се налази на Тргу Грзибовског (plac Grzybowski). Изградња цркве започета је 1861. године по пројекту најпознатијег варшавског архитекте тога времена – Хенрика Марконија (Henrik Marconi). Црква је освештана 1883., а изградња је у потпуности завршена 1893. Саграђена је у стилу неоренесансе. Током Немачке окупације Варшаве била је део јеврејског гета. У њеном парохијском дому уточиште су нашле многе јеврејске породице. Као и све зграде у Варшави, током Варшавског устанка претрпела је значајна оштећења. Обновљена је након Другог светског рата, а значајну финансијску помоћ у њеној обнови пружила је јеврејска дијаспора. Највећа је црква у Варшави и може да прими до 3500 верника.
На степеништу испред улаза у цркву налази се споменик папи Јовану Павлу II. Скулптура приказује папу у стојећем положају са подигнутом десном руком и крстом у левој руци. Рађен је по пројекту италијанског вајара Ђорђија Галетија (Giorgio Galletti), а откривен је 16. октобра 1994.
Од Цркве Свих Светих кренух према метро станици Świętokrzyska. Иначе, варшавски метро је најмлађи у Европи. Прва линија (М1) отворена је 7. априла 1995. и имала је 11 станица. Спајала је јужне делове града са централним делом.
2008. број метро станица се повећао на 21, односно, отворене су станице у северном делу града. 8. марта 2015. отворена је деоница друге линије (М2) која је повезала десну и леву обалу реке Висле. Поред степеништа, варшавски метро има и лифт за инвалиде и родитеље са дечијим колицима.
Док идем према метро станици Świętokrzyska пажњу ми привлачи неколико нових зграда које својим изгледом и висином одударају од околних грађевина. Ради се о хотелу „Интерконтинентал“, стамбеном комплексу „Злота 44“ и „Варшавском финансијском центру“.
Изградња елитног стамбеног комплекса „Злота 44“ почела је 2007., а грађевински радови би требали да буду завршени средином 2016. године. Зграда је висине 192 m, има 52 спрата и представља највишу стамбену зграду у Европи. За будуће станаре на деветом спрату предвиђен је ексклузивни комплекс за одмор и забаву површине скоро 15000 m2 са базеном, теретаном, спа центром, биоскопом… Цена станова с креће од 370000 до 3000000$.
Хотел „Интерконтинентал“ свечано је отворен 2004. године. Висине је 154 метра, има 45 спратова и 326 соба. Станари околних зграда протестовали су против изградње хотела тврдећи да ће заклонити сунчеву светлост, па је првобитни пројекат измењен. Та измена је и довела до овог мало чудног „отвора“ у конструкцији зграде.
Варшавски финансијски центар представља једну од најпрестижнијих пословних зграда у пољској престоници. Грађен је у периоду од 1997. до 1998. године. Има 32 спрата и висине је 144 метра. У њему се налази седиште око 70 компанија.
Од метро станице Świętokrzyska линијом М1 кренух до станице Ratusz Arsenał од које Авенијом солидарности (aleja Solidarności) пешке наставих према следећем одредишту у мојој шетњи по Варшави – меморијалном музеју Павијак.
Док идем према музеју пролазим поред Евангелистичко-реформаторске церкве (Kościół Ewangelicko-Reformowany) и не пропуштам прилику да је сликам. Прва евангелистичка црква налазила се у згради Варшавске камерне опере. Изградња нове цркве започета је 1866. и трајала је 14 година. Током Варшавског устанка црква је била делимично уништена. Обнова се вршила у фазама. Након рата користили су је и лутерани чија је црква изгорела у септембру 1939.
Киша је престала да пада, а на тренутке се испод густих сивих облака могло видети небеско плаветнило. Шетњу настављам даље према раскрсници Авеније Солидарности и Авеније Јована Павла II. На раскрсници скрећем десно у Авенију Јована Павла II и идем према улици Dzielna.