<— Prethodni povezani članak

16.09.2017.

Pošto je voz za Osvjenćim polazio tek u 6:35 iz voza Budimpešta – Varšava izađoh bez neke naročite žurbe.

Stanica u Katovicama najveća je železnička stanica u Gornjoj Šleziji. Kroz nju svakodnevno prođe više od 500 vozova, dok broj putnika koji se na godišnjem nivou preveze iznosi oko 12 miliona. Delovala je prilično „uglancano“, što nije čudno, s obzirom da je od 2010. do 2013. prošla kompletnu rekonstrukciju na koju je potrošeno oko 240 miliona evra.

Pored modernog izgleda stanica ima praktično sve što jednom putniku može da zatreba uključujući i besplatan bežični internet. Tokom rekonstrukcije uz stanicu je podignut tržni centar Galerie Katowicka, a ispod stanice je napravljena autobuska stanica.

Osim na šalterima, vozne karte se mogu kupiti i na automatima koji su jednostavni za upotrebu i podržavaju nekoliko jezika, uključujući i engleski.

Ono što me je na stanici posebno iznenadilo bila je posuda sa vodom za pse. Tako nešto do tada nisam video ni na jednoj železničkoj stanici.

Da je na stanici sve „haj-tek“ potvrdila je i garderoba time što se upotreba ormarića za stvari može platiti karticom. Cena za korišćenje garderobe u trajanju od 24 sata iznosi 12 zlota, odnosno nešto manje od 3 evra.

Plan mi je bio da ostavim ranac u garderobi, a zatim kupim vozne karte za Osvjenćim i Gdanjsk. Tu sam se suočio sa prvim problemom. Jedini voz za Gdanjsk koji mi je odgovarao bio je noćni u 22:20 koji po redu vožnje stiže u 7:21 ujutru. Međutim, na automatu je mogla da se kupi samo karta bez rezervacije što mi je bilo baš čudno.

Pokušao sam još par puta, ali bezuspešno. Ništa mi drugo nije preostalo nego da stanem u red i na šalteru pokušam da kupim kartu. Komunikacija na engleskom sa ženom na šalteru nije uspela, pa mi je dala papirić da napišem za koji voz želim da kupim kartu. S obzirom da je usput pomenula da samo govori „po-russki“ daljih problema u komunikaciji nije bilo. Prvo je gledala u kompjuteru, a zatim je uzela i neku svesku, da bi mi na kraju rekla da slobodnih mesta, nažalost, nema.

Pošto do Gdanjska nisam mogao da stignem vozom, morao sam da pređem na plan „B“, odnosno kupim kartu za autobus kompanije „Polski Bus“ koji je za Gdanjsk polazio u 21:50. Kupovina karte na sajtu je prošla bez problema i na elektronsku adresu mi je stigla potvrda o kupovini. Problem je bio rešen, ali sam u rešavanju ovog problema izgubio dosta vremena, pa sam propustio voz koji je u 6:35 polazio za Osvjenćim. Pošto je sledeći po redu vožnje trebao da krene u 8:32 odlučio sam da u međuvremenu nešto prezalogajim. Ponuda peciva i sendviča u jednoj od pekara na železničkoj stanici je bila dobra. Naziv „Pizza Cyganska“ izmamio mi je osmeh na lice.

Vremenske prilike u Katovicama mi nisu išle na ruku. Padala je jaka kiša, a bilo je i hladno. Voz za Osvjenćim je kasnio, što je bilo malo čudno, jer su poljske železnice obično tačne. Na platformi je bilo svega par putnika, dva momka i jedna devojka. Na pitanje da li i oni čekaju voz za Osvjenćim odgovorili su mi potvrdno. Nakon dužeg čekanja pojavi se neki voz iz koga izađoše svi putnici, jer nije dalje saobraćao. Ispostavilo se da je to bio naš voz koji iz nama nepoznatog razloga tog dana nije išao do Osvjenćima. Upitah devojku da li postoji neki autobus umesto voza, na šta mi ona odgovori da nema. Ipak, odlučih da odem do autobuske stanice i proverim, jer je sledeći voz polazio tek u 12:40, što je bilo suviše kasno.

Autobuska stanica udaljena je svega 10-ak minuta peške od železničke stanice i nalazi se na adresi Ul. Skargi 1. Izgled joj baš i nije reprezentativan. Na tabli na kojoj se nalazi red vožnje pisalo je da sledeći autobus za Osvjenćim polazi u 10:15. S obzirom da je na šalteru bila gužva nisam želeo da još više „zakočim“ stvar, pa odlučih da preskočim komunikaciju i ženi na šalteru samo pokažem ekran mobilnog telefona na kome je pisalo Katowice – Oświęcim 10:15. Bacila je pogled na ekran mobilnog i odgovorila samo jednom rečju koja je zazvučala kao: „Ukinut je.“ To je definitivno značilo da od posete Aušvicu toga dana nema ništa.

Nastavak —>