Sadržaj:

U 2025. godini nastavio sam putovanje po republikama bivšeg Sovjetskog Saveza. Ovaj put izbor je pao na Zakavkazje – područje koje se prostire između Crnog mora na zapadu i Kaspijskog jezera na istoku i od najviših vrhova Velikog Kavkaza na severu do Irana na jugu. Na tom prostoru smestile su se tri države: Azerbejdžan, Jermenija i Gruzija. Za Jermeniju i Azerbejdžan prvi put sam čuo davne 1988. godine kada su u Dnevniku počele da se vrte vesti u kojima se pominjao Nagorno-Karabah i sukob oko njega ove dve, tada još uvek sovjetske republike. Iste godine Jermeniju je pogodio katastrofalan zemljotres, a pošto nesreća, nažalost, nikada ne dolazi sama, prilikom dostavljanja humanitarne pomoći nedaleko od Jerevana srušio se avion Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, pa mi je i to nekako ostalo u glavi kada se pomene Jermenija. Što se tiče Gruzije…. Hmm… Za nju nisam siguran kada sam tačno čuo. Ona mi najviše pada na pamet kada se pomene „vođa sovjetskog naroda“, odnosno Staljin koji je po nacionalnosti bio Gruzin.

Nastavite sa čitanjem Zakavkazje – Azerbejdžan, Gruzija i Jermenija →

Sadržaj:

Nakon putešestvija po Moldaviji i Pridnjestrovlju usledilo je još jedno putovanje na prostor bivšeg SSSR-a. Ovaj put izbor je pao na baltičke države – Litvaniju, Letoniju i Estoniju o kojima, siguran sam, većina vrlo malo zna, osim da su nekada bile deo Sovjetskog Saveza iz koga su jedva čekale da se „iščupaju“. Kada se pomene neka od njih prvo što mi padne na pamet su košarkaši Marčuljonis, Kurtinajtis, Homičus i Sabonis čija su mi se neobična imena i prezimena urezala u pamet zbog utakmica koje je Jugoslavija igrala najpre sa SSSR-om na svetskom prvenstvu u Španiji 1986, a zatim sa Litvanijom na Evropskom prvenstvu 1996. godine u Atini. Iako su oni Litvanci, nekako su mi postali acocijacija za sve tri baltičke države. Osim po košarkašima Litvanija mi se mota po glavi i kada se pomenu filmovi o Hanibalu Lektoru, jer je on poreklom iz Litvanije, a trauma iz detinjstva koju je doživeo tokom Drugog svetskog rata upravo u Litvaniji oblikovala je njegovu mračnu psihu. Nastavite sa čitanjem Baltička tura – Riga, Talin i Vilnjus →

Sadržaj:

Kada se pomene Moldavija jedni pomisle na dobro vino, drugi na siromaštvo, a treći, među kojima sam i ja, na Moldavke koje su tokom devedesetih godina bile popularne kao zabavljačice u noćnim klubovima širom Srbije. Sama Moldavija nikada u meni nije budila previše interesovanja, ali Pridnjestrovlje, njena otcepljena i nepriznata teritorija, izazivala je u meni radoznalost. Zanimalo me je kako sve to funkcioniše, kako izgleda to Pridnjestrovlje i da li je vreme u njegovoj prestonici Tiraspolju zaista stalo, kao što se pominje u mnogobrojnim člancima po internetu. Nastavite sa čitanjem Putovanje u Moldaviju i Pridnjestrovlje →

Sadržaj:

Zašto baš Istanbul?

Nakon pauze zbog svima nama dobro poznatog razloga, odlučih da u septembru odem na neko putovanje koje zbog okolnosti koje nas tri poslednje godine prate neće biti previše zahtevno i komplikovano u pogledu organizacije. Kao najpogodnija destinacija učinio mi se Istanbul – grad sa bogatom prošlošću, smešten na granici Evrope i Azije koji svojim orijentalnim šarmom godišnje privuče milione turista iz celog sveta. To je i razlog zašto ga ima u ponudi svih turističkih agencija, pa ga posetiti ne predstavlja neki problem. Ipak, bez obzira što je putovanje preko agencije najjednostavnije, najsigurnije, a u ovom slučaju i najjeftinije, odlučio sam da kao i prethodna, i ovo putovanje sam organizujem, ponajviše zbog toga što su aranžmani preko agencija obuhvatali tri noćenja, a ja sam u Istanbulu želeo da provedem više vremena. Nastavite sa čitanjem Istanbul – grad koji spaja kontinente i objedinjuje različite kulture i epohe →

Sadržaj:

Reč-dve o Grčkoj i Solunu

Pošto mi je službeno putovanje u Magnitogorsk uz posetu Moskvi popunilo „dozu Rusije“ za 2019. godinu, odlučih da tokom godišnjeg odmora posetim neku obližnju državu u kojoj do sada nisam bio. Izbor je pao na Grčku, koja se, siguran sam da će se svi složiti, može smatrati istinski prijateljskom zemljom koja je stala uz nas onda, kada je Srbija prolazila kroz najveće iskušenje u svojoj savremenoj istoriji. Tu mislim na Prvi svetski rat i svu nesreću koju je on sa sobom doneo. Nastavite sa čitanjem Putovanje u Solun – grad na raskršću puteva i vremena →

Sadržaj

Za razliku od prethodnih putovanja na koja me je vodila želja za upoznavanjem novih krajeva, u Magnitogorsk, ili „Magnitku“ kako ovaj grad Rusi od milošte zovu, odvele su me poslovne obaveze. Ipak, uprkos njima pokušao sam da ugrabim malo slobodnog vremena i koliko-toliko upoznam grad koga zbog ogromnog metalurškog kombinata njegovi stanovnici sa pravom i ponosom zovu „čeličnim srcem Rusije“. Koliko sam u tome uspeo pokazaće tekst koji sledi.

Nastavite sa čitanjem Magnitogorsk – grad u kome se susreću Evropa i Azija →

Sadržaj

Reč-dve o Odesi

Kada se pomene Odesa prva asocijacija mi je Ejzenštajnova „Oklopnjača Potemkin“ i scena sukoba na stepenicama u kojoj se kolica sa bebom nekontrolisano niz njih spuštaju, kao i izbezumljena lica ljudi koji panično beže i pokušavaju da nađu spas od kiše metaka koje obezličeni vojnici ispaljuju na masu. Sećanje na ovaj film, koji sam gledao davno, kao klinac, tavorilo je u meni sigurno dobrih trideset godina, a ponovo je „aktivirano“ kada sam tražeći na „jandeksu“ ne znam ni ja šta slučajno počeo da čitam o Odesi i njenoj interesantnoj prošlosti. Nastavite sa čitanjem Odesa – biser na obali Crnog mora →