Pošto je autobus 106 polazio oko pola 12 za razgledanje muzeja imao sam nešto više od pola sata. Postavka muzeja nalazi se u prostorijama nekadašnje stražare br. 1 na kojoj se i danas mogu videti oštećenja nastala tokom borbi za Vesterplate.
Prema planu iz 1933-34. koji je razrađen za slučaj puča u Slobodnom gradu Gdanjsku, sistem odbrane skladišta trebao je da obezbedi garnizonu da izdrži nekoliko sati dok ne pristigne pojačanje ili se ne izvrši evakuacija morem. Odbrambeni sistem činila je kasarna i pet stražara koje su bile prstenasto raspoređene oko nje. Ovakav raspored omogućavao je da se na svaki pravac napada otvori mitraljeska vatra iz najmanje dve stražare. Pored toga, nekoliko meseci pre početka rata na prilazima odbrambenom sistemu uređeni su dodatni odbrambeni položaji. Ovako osmišljena odbrana bila je toliko efikasna da su sve do predaje skladišta Nemci bili ubeđedni da su Poljaci pretvorili Vesterplate u tvrđavu sa betonskim bunkerima koji su međusobno spojeni podzemnim prolazima.
Zbog svoje lokacije stražara br.1 bila je najvažnija karika u pomenutom sistemu odbrane. Dve ambrazure za teške mitraljeze koje se nalaze levo od ulaza blokirale su prilaz iz pravca istoka. Paljba iz stražare br. 1 koordinisala se sa stražarama 2 i 5.
Tokom 60-ih godina stražara je zasmetala proširenju lučkog kanala, pa je u martu 1967. pomoću specijalne pruge izmeštena nekoliko desetina metara dalje od svoje prvobitne lokacije.
U prvoj prostoriji muzeja prikazana je maketa nemačkog ratnog brod Šlezvig-Holštajn čiji su topovski pucnji označili početak Drugog svetskog rata.
Brod je sagrađen u brodogradilištu Germaniawerft u Kilu 1905. godine. U Prvom svetskom ratu učestvovao je u Bici kod Jitlanda 1916. godine između britanske i nemačke mornarice. Tom prilikom je oštećen, pa je neko vreme služio kao stražarski brod na ušću reke Elbe, da bi 1917. prebačen u rezervu. Nakon Prvog svetskog rata bio je jedan od šest zastarelih brodova koje je Nemačka odlukom saveznika mogla da zadrži u svojoj floti. Od 1936. služio je kao školski brod.
Čaura topa 280 mm
U svom naoružanju Šlezvig-Holštajn imao je 4 topa kalibra 280 mm, 2 topa 88 mm, 4 topa kalibra 37 mm i 22 topa kalibra 20 mm.
18. decembra 1944. pogođen je kod Gotenhafena (Gdinja) sa tri bombe izbačene iz aviona Britanskog kraljevskog vazduhoplovstva usled čega tone na dubinu od 12 metara. Nakon rata sovjetska flota ga izvlači i prebacuje do ostrva Osmusar u Finskom zalivu gde se sve do sredine 60-ih godina koristi kao meta. Ostaci broda nalaze se na dnu u blizini pomenutog ostrva.
Pored makete Šlezvig-Holštajna izložen je minobacač kalibra 81 mm.
Branioci Vesterplatea imali su u naoružanju nekoliko ovakvih minobacača, ali su svi bili oštećeni ili uništeni 2. septembra u napadu nemačke avijacije.
U jednoj od prostorija izloženi su delovi vojničke opreme i uniforme, sredstva veze, kao i neki predmeti iz predratnog perioda.
Takođe su prikazani primerci streljačkog i drugog naoružanja.
Minobacačka granata 81 mm, topovska granata 75 mm, municija za protivavionski top Bofors 37 mm i sanduk za municiju
Replika teškog mitraljeza wz. 30
Laki mitraljez Browning wz. 1928
Poljske puške Mauser wz.29 i Mauser wz.98 iskopane u okolini Gdanjska
Pištolj P.08 Parabellum, kalibar 9 mm
Pištolj Mauser wz.10, kalibar 6.35 mm
Pištolj VIS 35, kalibar 9 mm
Puška Mauser K98k, kalibar 7.92 mm i Mauser wz. 29
Osim primeraka naoružanja, postavka muzeja sadrži dosta fotografija i informacija o borbama za Vesterplate, kao što je, na primer, odnos snaga sukobljenih strana.
Branioci:
– poljski top kalibra 75 mm: 1
– top Bofors kalibra 37 mm: 2
– minobacač kalibra 81 mm: 4
– Mitraljezi: 42
– Oko 210 vojnika
Napadači:
– oko 50 mitraljeza
– 44 topa različitog kalibra (od 20 mm do 280 mm)
– 3 minobacača kalibra 81 mm
– 58 aviona Ju-87 „štuka“
– ratni brod „Šlezvig-Holštajn“, torpedni čamac T-196, minolovac „Von der Groeben“
– Oko 2545 vojnika
Nakon predaje garnizona ranjenici su prebačeni u gdanjske bolnice.
Ranjeni branioci Vesterplatea na putu za bolnicu
Zarobljeni oficiri i vojnici poslati su u zarobljeničke logore u kojima su proveli ostatak rata.
Poljski zarobljenici u pratnji nemačkih vojnika
U muzeju su izloženi i neki od predmeta koje su zarobljenici napravili tokom boravka u zarobljeničkom logoru Voldenberg.
Kutija za karte i maketa aviona PZL P.7
Garnizonom Vesterplate komandovala su dvojica oficira: major Henrik Suharski i njegov zamenik kapetan Francišek Dabrovski. Njihovi stavovi u pogledu odbrane skladišta bili su potpuno suprotni. Major Suharski je bio spreman da preda skladište nakon 12 sati borbe u skladu sa naređenjem pretpostavljene komande, dok je kapetan Dabrovski insistirao na daljem pružanju otpora.
Major Henrik Suharski nakon predaje garnizona i u Italiji 1946. godine
Nakon predaje major Suharski je poslat u zarobljenički logor nedaleko od sela Stablack u Istočnoj Prusiji. Često je transportrovan iz jednog zarobljeničkog logora u drugi. U maju 1942. prebačen je u logor Oflag II-D u Gros Bornu u kome je dočekao kraj rata.
Uniforma i sablja majora Suharskog
U aktivnu službu vraćen je u januaru 1946. kada se pridružio 6. streljačkom karpatskom bataljonu stacioniranom u Italiji. Zbog problema sa zdravljem 19. avgusta 1946. prebačen je u Britansku vojnu bolnicu u Napulju u kojoj je preminuo 30. avgusta.
Tabakera i džepna maramica majora Suharskog
Sahranjen je 1. septembra 1946. na poljskom vojnom groblju u Kazamasimi u blizini Barija. Posthumno je odlikovan komandirskim krstom Virtuti Militari (visoko poljsko vojno odlikovanje). U avgustu 1971. izvršena je ekshumacija njegovih posmrtnih ostataka koji su zatim preneti u Poljsku. Urna sa njegovim pepelom počiva na groblju branilaca Vesterplatea.
Posle predaje garnizona kapetan Dabrovski poslat je u zarobljenički logor Oflag XVIII A u Lincu. Iz njega je prebačen u logor II S u Voldenbergu.
Kapetan Francišek Dabrovski
Nakon rata odlikovan je srebrnim krstom Virtuti Militari. Aktivnu službu nastavio je u Gdanjsku, ali je brzo penzionisan zbog lošeg zdravlja. S obzirom da nije ostvario pravo na punu penziju, pokušavao je da pronađe posao, ali zbog zdravstvenog stanja nije uspevao da nađe stalno zaposlenje, pa je, da bi prehranio porodicu, honorarno prevodio kratke priče sa mađarskog, šio kućne papuče i pomagao ženi u vođenju novinskog kioska. Preminuo je 24. aprila 1962. godine.
Razgledanje muzejske postavke upotpunilo je moju posetu Vesterplateu. Obilazak ovog mesta koje se zasluženo smatra simbolom poljskog otpora u Drugom svetskom ratu nesumnjivo me je obogatio novim znanjem o početku najvećeg oružanog sukoba u istoriji čovečanstva. Nekima se Vesterplate možda neće učiniti posebno zanimljivim, ali za mene, ljubitelja istorijskih mesta, šetnja po njemu predstavljala je pravo zadovoljstvo, pa mi nije bilo žao što sam na njega potrošio pola dana. Ispunjen pozitivnom energijom krenuh autobusom 106 nazad prema centru Gdanjska.