Пошто је аутобус 106 полазио око пола 12 за разгледање музеја имао сам нешто више од пола сата. Поставка музеја налази се у просторијама некадашње стражаре бр. 1 на којој се и данас могу видети оштећења настала током борби за Вестерплате.
Према плану из 1933-34. који је разрађен за случај пуча у Слободном граду Гдањску, систем одбране складишта требао је да обезбеди гарнизону да издржи неколико сати док не пристигне појачање или се не изврши евакуација морем. Одбрамбени систем чинила је касарна и пет стражара које су биле прстенасто распоређене око ње. Овакав распоред омогућавао је да се на сваки правац напада отвори митраљеска ватра из најмање две стражаре. Поред тога, неколико месеци пре почетка рата на прилазима одбрамбеном систему уређени су додатни одбрамбени положаји. Овако осмишљена одбрана била је толико ефикасна да су све до предаје складишта Немци били убеђедни да су Пољаци претворили Вестерплате у тврђаву са бетонским бункерима који су међусобно спојени подземним пролазима.
Због своје локације стражара бр.1 била је најважнија карика у поменутом систему одбране. Две амбразуре за тешке митраљезе које се налазе лево од улаза блокирале су прилаз из правца истока. Паљба из стражаре бр. 1 координисала се са стражарама 2 и 5.
Током 60-их година стражара је засметала проширењу лучког канала, па је у марту 1967. помоћу специјалне пруге измештена неколико десетина метара даље од своје првобитне локације.
У првој просторији музеја приказана је макета немачког ратног брод Шлезвиг-Холштајн чији су топовски пуцњи означили почетак Другог светског рата.
Брод је саграђен у бродоградилишту Germaniawerft у Килу 1905. године. У Првом светском рату учествовао је у Бици код Јитланда 1916. године између британске и немачке морнарице. Том приликом је оштећен, па је неко време служио као стражарски брод на ушћу реке Елбе, да би 1917. пребачен у резерву. Након Првог светског рата био је један од шест застарелих бродова које је Немачка одлуком савезника могла да задржи у својој флоти. Од 1936. служио је као школски брод.
Чаура топа 280 mm
У свом наоружању Шлезвиг-Холштајн имао је 4 топа калибра 280 mm, 2 топа 88 mm, 4 топа калибра 37 mm и 22 топа калибра 20 mm.
18. децембра 1944. погођен је код Готенхафена (Гдиња) са три бомбе избачене из авиона Британског краљевског ваздухопловства услед чега тоне на дубину од 12 метара. Након рата совјетска флота га извлачи и пребацује до острва Осмусар у Финском заливу где се све до средине 60-их година користи као мета. Остаци брода налазе се на дну у близини поменутог острва.
Поред макете Шлезвиг-Холштајна изложен је минобацач калибра 81 mm.
Браниоци Вестерплатеа имали су у наоружању неколико оваквих минобацача, али су сви били оштећени или уништени 2. септембра у нападу немачке авијације.
У једној од просторија изложени су делови војничке опреме и униформе, средства везе, као и неки предмети из предратног периода.
Такође су приказани примерци стрељачког и другог наоружања.
Минобацачка граната 81 mm, топовска граната 75 mm, мунициjа за противавионски топ Бофорс 37 mm и сандук за муницију
Реплика тешког митраљеза wz. 30
Лаки митраљез Browning wz. 1928
Пољске пушке Mauser wz.29 и Mauser wz.98 ископане у околини Гдањска
Пиштољ P.08 Parabellum, калибар 9 mm
Пиштољ Mauser wz.10, калибар 6.35 mm
Пиштољ VIS 35, калибар 9 mm
Пушка Mauser К98к, калибар 7.92 mm и Mauser wz. 29
Осим примерака наоружања, поставка музеја садржи доста фотографија и информација о борбама за Вестерплате, као што је, на пример, однос снага сукобљених страна.
Браниоци:
– пољски топ калибра 75 mm: 1
– топ Бофорс калибра 37 mm: 2
– минобацач калибра 81 mm: 4
– Митраљези: 42
– Око 210 војника
Нападачи:
– око 50 митраљеза
– 44 топа различитог калибра (од 20 mm до 280 mm)
– 3 минобацача калибра 81 mm
– 58 авиона Ју-87 „штука“
– ратни брод „Шлезвиг-Холштајн“, торпедни чамац Т-196, миноловац „Von der Groeben“
– Око 2545 војника
Након предаје гарнизона рањеници су пребачени у гдањске болнице.
Рањени браниоци Вестерплатеа на путу за болницу
Заробљени официри и војници послати су у заробљеничке логоре у којима су провели остатак рата.
Пољски заробљеници у пратњи немачких војника
У музеју су изложени и неки од предмета које су заробљеници направили током боравка у заробљеничком логору Волденберг.
Кутија за карте и макета авиона PZL P.7
Гарнизоном Вестерплате командовала су двојица официра: мајор Хенрик Сухарски и његов заменик капетан Францишек Дабровски. Њихови ставови у погледу одбране складишта били су потпуно супротни. Мајор Сухарски је био спреман да преда складиште након 12 сати борбе у складу са наређењем претпостављене команде, док је капетан Дабровски инсистирао на даљем пружању отпора.
Мајор Хенрик Сухарски након предаје гарнизона и у Италији 1946. године
Након предаје мајор Сухарски је послат у заробљенички логор недалеко од села Stablack у Источној Прусији. Често је транспортрован из једног заробљеничког логора у други. У мају 1942. пребачен је у логор Офлаг II-Д у Грос Борну у коме је дочекао крај рата.
Униформа и сабља мајора Сухарског
У активну службу враћен је у јануару 1946. када се придружио 6. стрељачком карпатском батаљону стационираном у Италији. Због проблема са здрављем 19. августа 1946. пребачен је у Британску војну болницу у Напуљу у којој је преминуо 30. августа.
Табакера и џепна марамица мајора Сухарског
Сахрањен је 1. септембра 1946. на пољском војном гробљу у Казамасими у близини Барија. Постхумно је одликован командирским крстом Virtuti Militari (високо пољско војно одликовање). У августу 1971. извршена је ексхумација његових посмртних остатака који су затим пренети у Пољску. Урна са његовим пепелом почива на гробљу бранилаца Вестерплатеа.
После предаје гарнизона капетан Дабровски послат је у заробљенички логор Офлаг XVIII A у Линцу. Из њега је пребачен у логор II С у Волденбергу.
Капетан Францишек Дабровски
Након рата одликован је сребрним крстом Virtuti Militari. Активну службу наставио је у Гдањску, али је брзо пензионисан због лошег здравља. С обзиром да није остварио право на пуну пензију, покушавао је да пронађе посао, али због здравственог стања није успевао да нађе стално запослење, па је, да би прехранио породицу, хонорарно преводио кратке приче са мађарског, шио кућне папуче и помагао жени у вођењу новинског киоска. Преминуо је 24. априла 1962. године.
Разгледање музејске поставке употпунило је моју посету Вестерплатеу. Обилазак овог места које се заслужено сматра симболом пољског отпора у Другом светском рату несумњиво ме је обогатио новим знањем о почетку највећег оружаног сукоба у историји човечанства. Некима се Вестерплате можда неће учинити посебно занимљивим, али за мене, љубитеља историјских места, шетња по њему представљала је право задовољство, па ми није било жао што сам на њега потрошио пола дана. Испуњен позитивном енергијом кренух аутобусом 106 назад према центру Гдањска.