07/08.10.2023.
U Bukurešt se iz Trgovišta vratih vozom. Iako se radilo o novoj, dvospratnoj kompoziciji, putovanje je bilo grozno, jer je dan bio baš topao, a klima nije radila. Uz to ni svi prozori nisu mogli da se otvore, pa je u vozu bilo baš pakleno. Pošto je u pitanju lokalni voz, stigao je na stanicu Gara Basarab, a ne na Gara de Nord.
Železnička stanica Basarab
Sa železničke stanice Gara Basarab polaze vozovi za Trgovište, Ploešti, Pitešti, Brašov…
Unutrašnjost železničke stanice Basarab
Putovanje je trajalo oko dva sata, odnosno u Bukureštu sam bio već oko pola sedam, a voz za Temišvar je polazio u 21:46. Vremena je bilo i previše, ali mi se nije šetalo po gradu, bio sam umoran od posete Trgovištu. Osim toga, trebalo je da stvari iz garderobe pokupim do pola deset, jer do tada radi garderoba.
Inače, razlog da se iz Bukurešta uputim za Temišvar, grad koji sam već jednom posetio, bio je taj, što iz njega nekoliko puta nedeljno saobraćaju putnički kombiji u pravcu Srbije, odnosno, to je predstavljalo najjednostavniji način da se „iščupam“ iz Rumunije. Voz Bukurešt – Temišvar prolazi kroz Drobeta Turnu Severin, mesto koje se nalazi „prekoputa“ Kladova, ali nekog organizovanog prevoza između ta dva grada na Dunavu nema, a rastojanje je svega oko trideset kilometara.
Vreme pre polaska voza iskoristih da nešto prezalogajim i kupim stvari za nastavak putovanja.
Za Temišvar sam imao voznu kartu za odeljak sa dva ležaja i iskreno sam se nadao da neću imati saputnika. Želja mi se ipak nije ispunila. Međutim, saputnik je bio OK, mlađi čovek, nije ništa pio ili još gore, smarao me da pijem sa njim. Kao i ja, i on je bio umoran, pa smo obojica brzo zaspali.
Oko šest sati ujutru probudilo me je šuškanje po kupeu. Saputnik se spremao da izađe na stanici Karansebeš. Pozdravismo se i odatle putovanje do Temišvara, do koga je ostalo oko 100 kilometara, nastavih sam. Reših da malo bolje osmotrim odeljak, jer nikada nisam putovao u odeljku sa samo dva ležaja.
Odeljak sa dva ležaja u vozu Bukurešt-Temišvar
U odeljku se nalazio i mali lavabo, skriven ispod poklopca koji je imao funkciju stolića, a svaki od putnika je dobio flašicu vode, četkicu i malu tubu paste za zube.
Lavabo u odeljku
Naravno, nisu mi promakla ni vrata sa lancem, kao i natpisi da se tokom putovanja vodi računa o svojim stvarima i da se zatvore i obezbede vrata i prozor odeljka.
Vrata odeljka
Da li su natpisi zaostavština prošlog vremena ili njihova aktuelnost nikada ne prestaje, ne bih znao da kažem.
Nastavak—>