07/08.10.2023.
У Букурешт се из Трговишта вратих возом. Иако се радило о новој, двоспратној композицији, путовање је било грозно, јер је дан био баш топао, а клима није радила. Уз то ни сви прозори нису могли да се отворе, па је у возу било баш паклено. Пошто је у питању локални воз, стигао је на станицу Gara Basarab, а не на Gara de Nord.
Железничка станица Басараб
Са железничке станице Gara Basarab полазе возови за Трговиште, Плоешти, Питешти, Брашов…
Унутрашњост железничке станице Басараб
Путовање је трајало око два сата, односно у Букурешту сам био већ око пола седам, а воз за Темишвар је полазио у 21:46. Времена је било и превише, али ми се није шетало по граду, био сам уморан од посете Трговишту. Осим тога, требало је да ствари из гардеробе покупим до пола десет, јер до тада ради гардероба.
Иначе, разлог да се из Букурешта упутим за Темишвар, град који сам већ једном посетио, био је тај, што из њега неколико пута недељно саобраћају путнички комбији у правцу Србије, односно, то је представљало најједноставнији начин да се „ишчупам“ из Румуније. Воз Букурешт – Темишвар пролази кроз Дробета Турну Северин, место које се налази „прекопута“ Кладова, али неког организованог превоза између та два града на Дунаву нема, а растојање је свега око тридесет километара.
Време пре поласка воза искористих да нешто презалогајим и купим ствари за наставак путовања.
За Темишвар сам имао возну карту за одељак са два лежаја и искрено сам се надао да нећу имати сапутника. Жеља ми се ипак није испунила. Међутим, сапутник је био ОК, млађи човек, није ништа пио или још горе, смарао ме да пијем са њим. Као и ја, и он је био уморан, па смо обојица брзо заспали.
Око шест сати ујутру пробудило ме је шушкање по купеу. Сапутник се спремао да изађе на станици Карансебеш. Поздрависмо се и одатле путовање до Темишвара, до кога је остало око 100 километара, наставих сам. Реших да мало боље осмотрим одељак, јер никада нисам путовао у одељку са само два лежаја.
Одељак са два лежаја у возу Букурешт-Темишвар
У одељку се налазио и мали лавабо, скривен испод поклопца који је имао функцију столића, а сваки од путника је добио флашицу воде, четкицу и малу тубу пасте за зубе.
Лавабо у одељку
Наравно, нису ми промакла ни врата са ланцем, као и натписи да се током путовања води рачуна о својим стварима и да се затворе и обезбеде врата и прозор одељка.
Врата одељка
Да ли су натписи заоставштина прошлог времена или њихова актуелност никада не престаје, не бих знао да кажем.
Наставак—>