Као што му само име каже, музеј представља некадашњи бункер, односно склониште команданта кенигсбершког гарнизиона, генерала Ота Лаша. Саграђен је почетком 1945. године и састоји се од два монолитна блока. Дужине је 42 метра, а ширине 15 метара. Укопан је 7 метара у земљу.
Улаз у бункер
Дебљина унутрашњих зидова износи 40-50 cm, спољашњих 70-80 cm, а таванице 3 метра.
Степенице које воде до улазних врата бункера
Објекат је био електрифициран и опремљен системом везе, имао је воду, канализацију и довод свежег ваздуха. Генерал Лаш се у бункер пресељава у марту 1945. и у њему остаје све до капитулације немачког гарнизона 9. априла.
Улазна врата бункера
Након рата бункер неколико година бива запуштен и почиње да се пуни подземним водама. Педесетих година вода се испумпава, а просторије се претварају у центар обласног штаба противваздушне одбране. Крајем шездесетих година, тачније 1968., бункер постаје филијала Калињинградског музеја историје и уметности и у њему се организује експозиција посвећена заузимању Кенигберга од стране совјетске војске од 6. до 9. априла 1945.
Централни ходник бункера
Бункер се састоји од 21 просторије, од којих је 17 било предвиђено за људство штаба, а 4 су имале специјалну намену. У њим је сада смештена музејска експозиција која описује нека од поглавља Битке за Кенигсберг. Кренимо редом.
Нацистички „рај“ у Кенигсбергу
Светска економска криза од 1929. до 1933. године није заобишла ни Кенигсберг. У граду је банкротирало 513 предузећа и фирми, а број незапослених достигао је 102000.
Кенигсберг током 30-их година XX века
Почетком 1933. године град је био на прагу финансијског краха. У тим условима утицај Националсоцијалистичке немачке радничке партије брзо је растао.
Концерт у Штатхали (зграда Калињинградског музеја историје и уметности) крајем 30-их година . Национал-социјалисти користили су салу за одржавање партијских скупова. Тако су 1929. године у њој одржали говор Адолф Хитлер и његов заменик Рудолф Хес.
У објављеном програму од 25 тачака Хитлер обећава да ће побољшати услове живота становништва и ликвидирати незапосленост. Становништво Кенигсберга, као и целе Немачке, уморно од глади и раста цена, на изборима за рајхстаг подржало је национал-социјалисте.
У формирању НСДАП у Источној Прусији активно учествује Ерих Кох, који 1933. године постаје гаулајтер провинције.
А. Хитлер и Е. Кох (лево) на аеродрому Девау
У том периоду образовање и васпитање младих генерација постаје веома политизовано, па тако Кенигсбершки универзитет обуставља пријем студената који нису немачког порекла.
Омладина из „Хитлерјугенда“. Натпис на банеру: „Крв је јача од мастила“
Нацистичка власт пропагирала је шовинистичку и антисемитску политику, усмерену на уништење јеврејског становништва. Током „Кристалне ноћи“ између 9. и 10. новембра 1938. ухапшене су стотине Јевреја, а синагога и сиротиште уништени. Након 1942. године јеврејска општина је нестала.
Кенигсбершка синагога након Кристалне ноћи
Према речима једног од кенигсбершких Јевреја, у поређењу са грађанима Хамбурга, Келна или Берлина однос становника Кенигсберга према „обележенима“ је био нарочито непријатељски.
Кенигсбершки логори за ратне заробљенике и интерниране
На територији Источне Прусије за време Другог светског рата функционисало је 47 логора: 29 за ратне заробљенике и 18 великих радних логора.
Локације логора у бившем Кенигсбергу од 1939. до маја 1945. године
Ратни заробљеници најпре су транспортовани у филтрационе логоре у којима се вршила селекција. Убијани су политички комесари и комунисти, док су остали распоређивани по логорима у зависности од здравственог стања и лојалности према власти.
У Кенигсбергу су у великим предузећима функционисали радни логори у којима су се држали интернирани становници Совјетског Савеза и Европе, као и ратни заробљеници. Постојала је препорука да се совјетско становништво користи на најтежим пословима.
Предузећа Кенигсберга у којима су радили ратни заробљеници и интернирани производила су како производе за становништво, тако и производе за потребе вермахта. Највеће предузеће, бродоградилиште „Шихау“, правило је миноловце и ремонтовало подморнице.
Композиције са совјетским ратним заробљеницима иду на запад, 1941. год.
Како се приближавала Црвена армија режим држања затвореника у логорима бивао је суровији.
Споменик жртвама Холокауста у насељу Јантарни
26. јануара 1945. нацисти организују марш смрти затвореника од Кенигсберга до Палмникена (данас насеље Јантарни) где је у леденом мору смрт нашло неколико хиљада људи, махом младих јеврејских жена.
Ваздушни напади на Кенигсберг
Дах рата становници Кенигсберга осетили су већ 23-24. јуна 1941. године када совјетска бомбардерска авијација нанoси прве ваздушне ударе на град Као одговор на два налета немачких бомбардера на Кијев, Минск, Лијепају и Ригу, совјетска авијација је три пута бомбардовала Данциг (Гдањск), Лублин, Варшаву и Кенигсберг. Повремени напади на градове Источне Прусије изводили су се и током 1943-1944. године.
Трагичне последице за Кенигсберг имала су два налета британске и америчке авијације у августу 1944. године. Услед тепих бомбардовања многим индустријским и културним објектима нанета је значајна штета, око 200 хиљада становника остало је без крова над главом, а неколико хиљада је погинуло.
За извршење ваздушне операције енглеска команда користила је стратешке бомбардере „Ланкастер“.
Бомбардер ратног ваздухопловства Велике Британије „Ланкастер“
Први налет извршен је у ноћи између 26. и 27. августа 1944. Том приликом по први пут су коришћене запаљиве бомбе са напалмом.
По сведочанствима очевидаца најстрашнији је био други ваздушни напад у ноћи између 29. и 30 августа 1944. у коме је учествовало 189 авиона који је резултирао потпуним уништењем историјског центра града у коме није било војних објеката. Краљевски замак, стара и нова зграда Кенигсбершког универзитета претворени су у рушевине.
Краљевски замак након бомбардовања града од стране енглеске и америчке авијације у августу 1944. године
Немци против Хитлера
У годинама Другог светског рата делатност фронтовских организација Националног комитета „Слободна Немачка“ створеног 1943. године од водећих немачких комуниста и заробљеника постала је део немачког антифашистичког покрета отпора. Основни задатак комитета био је рад на политичком просвећењу војника вермахта на совјетско-немачком фронту и њихово ангажовање за учешће у антифашистичкој борби.
Крајем марта, уочи напада на Кенигсберг група немачких антифашиста на челу са бившим немачким официром Алфредом Петером дошла је до позиција 561. народно-гренадирске дивизије у рејону Зидлунга (данашњег Чкаловска) и наговорила чету војника да се преда. Команда Црвене армије је притом добила важна документа у вези са одбраном противника у сектору где се чета налазила.
Током друге успешне акције немачки добровољци доставили су у опкољени Кенигсберг личну поруку активисте комитета „Слободна Немачка“ генерал потпуковника В. Милера руководиоцима одбране града уз позив да прекину безнадежни и бесмислени отпор.
Учешћем у активним извиђачким и борбеним акцијама иза линије фронта, немачки антифашисти допринели су преласку немачких војника на страну Црвене армије и спасавању многих живота.
Град уочи напада
У октобру 1944. јединице Црвене армије ступају у Источну Прусију што код становиштва провинције изазива психолошки шок. Рат стиже тамо, одакле је кренуо. У граду се уводе уличне патроле, врше се замрачивања, а граде се и склоништа. Ипак, без обзира на забрињавајућу ситуацију град наставља мирнодопски живот: одвија се настава у школама и на универзитету, одржавају се концерти, раде позоришта, ресторани и кафеи, функционише градски превоз.
30. јануара 1945. Црвена армија опкољава Кенигсберг, али до предаје је још далеко, јер немачким јединицама из Берлина стиже наређење да град бране до краја. За команданта одбране града именује се генерал Ото Лаш.
У то време Ерих Кох, гаулајтер Источне Прусије, напушта Кенигсберг и пребацује се на аеродром „Нојтиф“ на превлаци Фрише-Нерунг (данас Балтијска превлака).
„…Припадници источно-пруског фолкштурма!
У овој провинцији свако село и сваки град морају да постану тврђава.
Ви, припадници фолкштурма, копате ровове и подижете противтенковске препреке. Тамо где сте их подигли борићете се са оружјем у рукама и свако од вас зна место на коме ће се налазити и борити за својим митраљезом и панцерфаустом. Уколико Совјети, користећи огромну масу људи и средства, потисну са прве линије наше војнике који се храбро боре, у дубини одбрамбеног система, иза линије одбране, наићи ће на људе који штите своју домовину, своје жене и своју децу.
Од сада па надаље на немачкој земљи неће бити пробоја. Биће само упада, током којих ће се непријатељ изнова и изнова гушити у потоцима крви.
Ради се о животу нашег народа! Ради се о егзистенцији наше домовине!…“
Део текста на немачком летку којим
Е. Кох позива припаднике фолкштурма Источне Прусије да брани своју земљу
Кенигсберг се спрема за одбрану
Немачка одбрана у Источној Прусији пред офанзиву Црвене армије била је развијена у инжењерском погледу и дубоко ешалонирана. На кенигсбершком правцу подигнуто је девет одбрамбених линија на растојању од 12-15 километара једна од друге.
Уочи напада одбрамбени систем Кенигсберга имао је два периметра – спољашњи (снаге Црвене армије делимично су га савладале још у јануару 1945) и унутрашњи који је имао три прстена.
Први прстен пролазио је на удаљености 6-8 километара од центра града и састојао се од 15 утврђења (12 основних и 3 помоћна) на међусобном растојању од 2 до 4 километра. Утврђења су имала траншеје са стрељачким заклонима, жичане запреке, минска поља, као и противтенковске баријере и ровове. Међусобно су била повезана комуникационим рововима.
Немачка ватрена тачка
Други прстен ишао је периферијом на удаљености 3-4 километра од центра града и имао је одбрамбени појас дужине око 10 километара који је обухватао и градске четврти. Састојао се од тешких и лаких бункера, утврђених камених зграда и барикада. Поједини делови терена били су минирани.
Трећи прстен опасавао је центар града. Чинили су га бастиони, равелини, куле и Краљевски замак који су претворени у снажне одбрамбене тачке. Кенигсберг је карактерисала густа вишеспратна градња са уским, кривудавим улицама што је отежавало оријентацију у граду.
Прозорски отвор претворен у пушкарницу
Нападу на Кенигсберг претходила је свеобухватна припрема. Већ крајем јануара 1945. године у град почињу да се убацују извиђачке групе Црвене армије чији је циљ био прикупљање података о немачкој одбрани.
Правац кретања једне од совјетских извиђачких група
Подаци који су тим путем добијени искоришћени су за израду макете града са најважнијим одбрамбеним тачкама.
Макета Кенигсберга са ознакама јединица које су учествовале у заузимању града
Макета је била готова почетком марта 1945. Њеном израдом, у којој је учествовало сто људи и која је трајала десет дана и ноћи, руководио је А.В. Максимов, будући архитекта Калињинграда
Заузимање Кенигсберга. Дан први. 6. април 1945.
За вођење борбе у градским условима пре напада формиране су јуришне групе. Обично је то била стрељачка чета којој су били придодати вод инжињерије, два-три оруђа, један до два тенка, минобацачи и бацачи пламена. Војници који су чинили групу умели су да блокирају и експлозивом уништавају ватрене тачке, да се брзо крећу од заклона до заклона, да заузимају утврђене зграде упадајући у њих кроз прозоре или пробијене отворе у зидовима, да убацају бомбе кроз прозор и били су обучени за блиску борбу. Уз пешадију кретали су се тенкови и артиљерија и чистили јој пут.
Почетку напада претходила је четвородневна артиљеријска припрема. На сам дан напада на град, 6. априла 1945. у 9 сати ујутру, отворена је ватра из 5000 оруђа по целој дубини одбране. У 12 сати у напад су кренуле јуришне групе.
Заузимање Кенигсберга. Дан други. 7. април 1945.
Ако се први дан напада може назвати даном артиљерије, онда је другог дана без сумње главну реч водила авијација. 7. априла небо је постало ведро, па је совјетска авијација на небу изнад Кенигсберга ангажована у пуном обиму. По први пут је током дана примењена далекометна бомбардерска авијација. За сат времена више од 500 бомбардера 18. ваздушне армије у пратњи ловаца бомбардовало је одбрамбене позиције Кенигсберга. Другог дана напада на град изведено је више од 4700 летова, при чему су бачене 3743 бомбе укупне тежине 550 тона.
Изузетно тешке борбе водиле су се око железничке станице. Данас Јужна, а некада Главна железничка станица била је одбрамбена позиција кенигсбершког гарнизона. Заузели су је у ноћи са 7. на 8. април 1945. војници 169. гардијског стрељачког пука награђеног орденом Црвене заставе.
Диорама „Борбе у Кенигсбергу око главне железничке станице. 7 – 8. април 1945. године“
Заузимање Кенигсберга. Дан трећи. 8. април 1945.
У току ноћи војници гардијског корпуса генерала П.К. Кошева 11. гардијске армије форсирали су под непријатељском ватром реку Прегел. У поподневним сатима 8. априла спојили су се са јединицама 43. армије која је нападала са севера. Обруч око Кенигсберга се затворио.
Као одговор на предлог да положе оружје Немци покушвају да пробију обруч и докопају се Пилауа. Подршку тој операцији пружају немачке јединице у оквиру самбијске групе које им крећу у сусрет. За деловање против немачких јединица сконцентрисаних западно од града ангажоване су основне снаге 3. и 18. ваздушне армије. Против деблокирајуће групе противника 8. априла извршено је три хиљаде налета при чему је бачено више од 1000 тона бомби.
У центру Кенисгберга реку Прегел форсирале су јединице 8. гардијског стрељачког корпуса. Прелаз су из ваздуха штитиле три групе од по шест авиона ИЛ-2.
Заузимање Петог утврђења
Пето утврђење саграђено је 70-их година XIX века и било је део одбрамбеног појаса Кенигсберга. Од 1894. године носило је име пруског краља Фридриха Вилхелма III. Представља неправилни шестоугаоник дужине 215 и ширине 105 метара. Опасано је воденим ровом ширине 20-25 метара и дубине до 4.5. метра. Унутар утврђења налазиле су се касарне, стационар, кухиња, трпезарија, радионице и друге помоћне просторије. Објекат је имао грејање, вентилацију, а касније и струју.
Током заузимања Кенигсберга Пето утврђење представљало је један од главних немачких одбрамбених положаја на северо-западној периферији града.
Део диораме „Борба за Пето утврђење, 6-8. април 1945.“
Артиљеријски напад на утврђење започео је 2. априла ватром из оруђа изузетне снаге. Ипак, упркос 73 директна поготка пројектилима калибра 280 mm утврђење је у потпуности пробијено на само два места. Покушај да се из покрета заузме није успео, па су га 6. априла блокирали јуришни одреди 235. стрељачке дивизије. За даљу опсаду и напад била је задужена 126. стрељачка дивизија. Војници јуришних одреда упадали су у утврђење кроз отворе од експлозија пројектила и ступали у блиску борбу по казаматима. Након жестоке борбе, 8. априла ујутру, Пето утврђење је капитулирало.
За испољену храброст и одважност у борбама за Пето утврђење 15 војника добило је почасно звање Хероја Совјетског Савеза.
Заузимање Кенигсберга. Дан четврти. 9. април 1945.
Четвртог дана напада на град генерал Лаш шаље у совјетски штаб емисаре да преговарају о предаји на шта совјети у Лашов бункер упућују групу својих официра са позивом на предају. Пошто од прве групе емисара није било никаквих вести, убрзо је послата и друга група.
Из мемоара П.Г. Јановског, начелника штаба 11. стрељачке дивизије и једног од чланова групе совјетских емисара:
„…Задатак смо прихватили уз осећање дужности и части. Постарали смо се око нашег спољашњег изгледа. Умили смо се, обријали и довели униформу у ред. У штабу смо оставили лично наоружање и документе. Кренули смо у 19:00 у пратњи немачког преводиоца Јасковског. Линију фронта прешли смо под белом заставом која је била начињена од парчета постељине…“
Правац кретања прве и друге групе емисара од командног места 11. гардијске дивизије до командног места немачког команданта О. Лаша
„… 9. априла у 18:00 у сектору 27. гардијског стрељачког пука 11. гардијске стрељачке дивизије линију фронта прешли су немачки пуковник Г. Гефкер и његов преводилац Ф. Јасковски са писменом молбом команданта гарнизона генерала Лаша упућеној совјетској команди о слању у његов штаб емисара и о прекиду ватре. Групу емисара, осим мене, тада потпуковника и начелника штаба 11. стрељачке дивизије, чинили су начелник обавештајне службе артиљеријског штаба дивизије капетан А.Ј. Федјорко и инструктор политичког одељења дивизије, капетан В.М. Шпитаљник, који је уједно био и наш преводилац…
Део диораме „Долазак емисара Црвене армије у бункер команданта града генерала Ота Лаша“
До линије фронта, а затим назад у штаб дивизије, пратили су нас наши извиђачи. Били смо без оружја. Белу заставу од линије фронта до немачког штаба носио је немачки војник. У путу су нас два пута заустављале немачке патроле и покушале да примене оружје. У 21:00 стигли смо у Лашов штаб. Тај штаб се налазио у специјално изграђеном армиранобетонском подземном бункеру на Универзитетском тргу. Имао је више од 20 просторија између којих су нервозно трчкарали официри.
Део макете бункера команданта кенигсбершког гарнизона генерала Лаша
Након минут и по—два, генерал Лаш је ушао у просторију начелника штаба и ја сам му уручио позив на предају. Нервозно је прочитао поруку и сагласио се са прекидом отпора и предајом појаснивши своју одлуку бригом за животе 100000 цивила који су остали у граду. То је било у 21:30 …“
Реконструкција сусрета команданта града генерала Лаша и емисара Црвене армије
„…Лаш је узео текст ултиматума и стојећи почео да га чита. Видело се да је узнемирен. Ради даљих преговора позвао нас је у свој кабинет. Предложио је да најпре нешто презалогајимо. Са захвалношћу смо то одбили. Када смо сели, Лаш у своју фотељу, а ми на столице, неко од официра нам је понудио цигарете. Ја сам заузврат на сто ставио неотворену кутију цигарета „Казбек“. Не знам каквог су биле квалитета, али од „Казбека“ је након 10-15 минута у кутији остало само неколико комада…“
У једној од просторија приказан је тренутак предаје немачком радисти саопштења маршала Совјетског Савеза А.М. Васиљевског у коме се обраћа команди и јединицама немачког гарнизона са предлогом да положе оружје и прекину отпор.
Реконструкција просторије радисте
Током преговора у штабу се чула звоњава телефона: командири немачких јединица тражили су информације о даљим активностима. Штабски официри су им давали усмена наређења да прекину боробу и да се предају не чекајући писмено наређење. Затим је наређење о капитулацији почело да се шаље по свим јединицама које су учествовале у одбрани.
Кенигсберг након заузимања
Из писма совјетског војника кући:
Драги моји!
…Неколико речи о Кенигсбергу. Град је велики, индустријски и по свој прилици био је леп. О његовој лепоти сада је тешко било шта рећи, јер је од ње мало шта остало. Периферија града је мање-више читава, док је центар у потпуности порушен.
У граду је остало много цивила, укључујући и нас Русе. О трофејима и заробљеницима нећу да пишем. Мислим да сте о томе читали у новинама.
Данас или сутра ћу вам послати пакет. Ништа добро нисам нашао, јер није било времена. Трофеја је било много, али док су се водиле борбе нисам о томе размишљао. Осим тога није дозвољено слати два пакета, већ само један од макисмално 5 килограма….
Ваш Аљоша
Маршал победе А.М. Васиљевски
Једна од просторија некадашњег бункера посвећена је Александру Михајловичу Васиљевском, началнику штаба совјетске армије од 1943. до 1945. и команданту Трећег белоруског фронта чије су јединице учествовале у заузимању Кенигсберга у априлу 1945. На дужност команданта Трећег белоруског фронта Васиљевски ступа након погибије дотадашњег команданта – генерала Черњаховског.
Након завршетка операција у Источној Прусији постављен је за команданта совјетских јединица на Далеком истоку. Под његовом командом совјетска и монголска армија од Јапанаца ослобађају Манџурију. Двоструки је носилац звања Херој Совјетског Савеза.
Последњи немачки командант Кенигсберга генерал Ото Лаш
Осим Васиљевском једна од просторија музеја посвећена је и команданту Кенигсберга, немачком генералу Лашу. У протоколу саслушања, између осталог, забележене су и следеће његове речи: „Сачувати Кенигсберг за Немачку је била ствар престижа. Зато се одбрани Кенигсберга придавао изузетно велики значај. Кенигсберг је главни град Источне Прусије, а Источна Прусија је увек Немачкој давала много добрих војника. Велики број истакнутих немачких официра и генерала пореклом је било из Источне Прусије. Источнопруски војници и официри сматрани су језгром немачке војне моћи.“
Након потписивања капиталуције кенигсбершког гарнизона 12. априла 1945, наредног дана у нацистичком гласилу „Фелкишер беобахтер“ објављен је извештај вермахта за 12. април у коме је писало:
„Тврђавау Кенигсберг након вишедневних снажних напада предао је командант тврђаве пешадијски генерал Лаш. Без обзира на то, поједине гарнизонске јединице које су остале верне заклетви наставиле су да пружају отпор. Генерала Лаша због кукавичке предаје непријатељу војни суд осуђује на смртну казну вешањем. Та казна односи се и на његову породицу.“
Након повратка у Немачку из совјетског заробљеништва 1955. године Ото Лаш је добијао пензију као пешадијски генерал, објавио је две књиге мемоара, ишао у лов и много путовао. Умро је 1971. године.
Током Првог светског рата у августу 1914. у рејону Таненберга одиграла се битка између немачке и руске војске, у којој су Руси претрпели велики пораз.
Лашов кабинет красила је плоча „Немачки меморијални комплекс Таненберг“ као подсећање на његово учешће у том догађају.
Капија са древним рунским симболима
У ходнику бункера изложена је метална капија која је некад стајала на улазу у бункер. Интересантно је што се на њој налазе урезане руне.
Претпоставља се да су древни симболи требали да заштите животе немачких војника и официра који су се налазила на овом командном месту.
Музеј „Прусија“
У последњим просторијама музеја изложени су предмети који су некада били део етнографске колекције Музеја „Прусија“ из Краљевског замка. Музеј је основао историчар уметности и писац Ернст Август Хаген заједно са групом становника Кенигсберга које је занимала историја пруских племена и оних пре њих.
Музеј се најпре налазио у библиотеци Кенигсбершке катедрале, а 1879. године пребачен је у Кенигсбершки замак. Збирци Музеја „Прусија“ 1881. године придодата је колекција из државне архиве, а 1905. године и из Провинцијског музеја Источне Прусије.
Средњевековни украсни шлем из сала Краљевског замка
Све у свему, музејска колекција бројала је око 240000 експоната од камена, гвожђа, злата, сребра, бронзе, ћилибара и керамике.
Врхови копаља и стрела
Пред крај Другог светског рата експонати су сакривени на три локације. Прва од њих била је у близина Растенбурга (данашњег Кентшина). Након рата место са сакривеним предметима је пронађено, али је било делимично опљачкано. Преостали, углавном керамички предмети, чувају се данас у музеју у Олштину.
Дромбуље
Друго скровиште са експонатима налазило се у подруму Краљевског замка који је изгорео у нападу америчке и британске авијације у августу 1944, а 1968. у потпуности срушен од стране совјетске власти. Предмети пронађени у овом скровишту чувају се у Калињинградском музеју историје и уметности и Музеју Канта у Кенигсбершкој катедрали.
Чаша са масонском симболиком. Крај XIX и почетак XX века.
Највреднији експонати сакривени су у јануару 1945. у утврђењу бр. 3 (Краљ Фридрих Вилхелм I) које је војска све до 1999. године користила као складиште.
Масонски симболи с почетка XX века
Убрзо након исељења складишта предмети музејске колекције које су локални историчари годинама тражили пронађени су у рову утврђења у гомили грађевинског отпада.
Пехар са талирима. Крај XIX и почетак XX века. Сребро
Након рата досељеници су често проналазили скровишта са драгоценостима које су закопали имућнији становници Кенигсберга. Врло брзо дошла је наредба да све ствари које се пронађу морају бити предате. Чак и у данашње време становници области доносе у Калињинградски музеј историје и уметности предмете случајно пронађене у вртовима крај немачких вила, у кућама, подрумима, баштам и на таванима. У скровиштима се могу пронаћи, предмети ентеријера, посуђе, папири, документи, књиге, новчанице…
Разгледањем предмета који су некада припадали Музеју „Прусија“ привео сам посету музеју крају. На то, да нема даље „упозоравао“ је немачки стражар са псом.
Пошто сам љубитељ историје у музеју сам се задржао знатно дуже од просечног посетиоца. Обиље информација о Битки за Кенигсберг у комбинацији са местом на коме су доношене најважније одлуке за њен даљи ток учинили су да утисци о музеју буду позитивни.
За разлику од Музеја Канта у коме су информације биле само на руском и немачком језику, у Музеју Бункер основни подаци о експозицији дати су и на енглеском, па је онима који не говоре руски лакше да разумеју оно што је приказано. Мада, сваки текст прати доста слика, а слике понекад говоре више од речи.
Посету заврших куповином сувенира на каси музеја.
Локација Музеја „Бункер“: