12.07.2017.
O potrazi za hotelom sa umerenom cenom u periodu belih noći već sam pisao u tekstu o pripremama za putovanje. Sada je došlo vreme da vidimo kako taj hotel u stvarnosti izgleda.
Na recepciji me je dočekala ljubazna recepcionerka koja mi se, videvši strani pasoš, obratila na engleskom, ali sam joj rekao da slobodno može da govori ruski. Vrlo brzo je našla rezervaciju, izdala račun i dala ključ od sobe.
Pošto je putovanje predviđalo zadržavanje na teritoriji Rusije i Belorusije duže od sedam dana, zamolio sam je da me registruje, odnosno da mi izda potvrdu da sam boravio u njihovom hotelu. Rekla je da moram da ostavim pasoš kod nje sat-dva, što nije predstavljalo problem, jer sam planirao da se malo odmorim pre nego što krenem u noćnu šetnju po gradu.
Soba koju sam dobio izgledala je pristojno. Imala je dva kreveta, televizor, mali frižider i policu za garderobu. Nije imala baš neki pogled, gledala je na dvorište, ali je zato bila mirna.
Kupatilo je bilo prilično malo i imalo je jednu slavinu koja je istovremeno vršila funkciju tuš baterije i slavine za lavabo. Na pločicama nije bilo nikakve prostirke, što je zahtevalo veliki oprez prilikom tuširanja, jer su mokre pločice prilično klizave.
Kao minus naveo bih to što nisam dobio sredstva za higijenu, poput šampona i sapuna. Nije bilo ni papuča koje se u nekim hotelima takođe dobijaju. Ipak, za mene su to sve sitnice i slobodno mogu da kažem da je soba ispunila moja očekivanja. Ogroman plus bila je izvrsna lokacija hotela, odnosno njegova udaljenost od metro stanice „Černiševska“ do koje se stiže za svega 10-ak minuta hoda.
Pošto se nalazi u istorijskom centru grada zdanje u kome je smešten hotel, kao i ulica, imaju svoju priču. Zgrada hotela sagrađena je pre više od 150 godina i nekada je predstavljala porodičnu kuću kneza Nikolaja Volkonskog, artiljerijskog pukovnika. Ulica je nekoliko puta menjala svoje ime, a poslednji naziv „Sapjorni pereulak“ (Pionirska uličica) dobila je 1858. godine po obližnjim kasarnama Pionirskog bataljona carske garde. Naziv hotela je u tesnoj vezi sa imenom ulice i zapravo znači „U Pionirskoj (uličici)“. Pritom, kada kažem „pioniriski“ ne mislim na Titove pionire, već na pionirsku inžinjeriju, odnosno rod vojske. U jednoj od prostorija hotela postoji mala izložba, posvećena upravo pionirskoj inžinjeriji.
Neobično za jedan hotel, nema šta.
Posebno me je obradovala blizina prehrambene prodavnice koja se nalazila odmah uz hotel, u podrumu susedne zgrade. Bila je dobro snabdevena, tako da nisam morao da razmišljam o tome gde ću kupovati hranu. Među namirnicama bila je čak i „Bakina supa“ srpskog proizvođača „Aleva“.
Dok sam se malo odmorio i u supermarketu kupio klopu registracija u migracionoj službi je bila gotova. Dobio sam nazad pasoš i potvrdu o registraciji u mestu boravka. Noćna šetnja po Sankt Peterburgu mogla je da počne.