17.09.2017.
Od „Visoke kapije“ krenuh nazad prema starom gradu, ali se vrlo brzo na trgu „Targ Węglowy“ zaustavih kraj jednog neobičnog spomenika. Radi se o takozvanom „Milenijumskom drvetu“ (polj. Drzewo Millenium) koje je postavljeno 1997. godine u čast hiljadugodišnjice postojanja Gdanjska.
Drvo simbolizuje solidarnost ljudi iz različitih država sveta. Interesantno je da ono stalno „raste“, odnosno dodaju mu se novi elementi, poput grana, ukrašenih metalnim pticama i drugim simbolima.
Produžih dalje i nakon par minuta stigoh do zgrade čija me je raskošna fasada primorala da se kraj nje zaustavim i dobro je osmotrim. Pomislih da je u pitanju neka palata, a u stvari je reč o nekadašnjoj Velikoj oružarnici (polj. Wielka Zbrojownia).
Odluka o njenoj izgradnji doneta je krajem XVI veka zbog narastajuće pretnje od strane Švedske i nedostatka prostora za skladištenje naoružanja. Izgradnja je završena 1605. godine. Od građevinskog materijala korišćeni su mala crvena holandska cigla i peščar. U današnje vreme u prizemlju zgrade smeštene su prodavnice, a na spratu su prostorije Akademije primenjenih umetnosti.
„Pivska“, „Hlebnicka“ i „Mariacka ulica“
Oružarnica se nalazi na kraju takozvane „Pivske ulice“ (polj. Ulica Piwna) koja je naziv dobila po pivarama koje su se u njoj nekada nalazile.
„Pivska“ se nastavlja u „Hlebnicku ulicu“ u kojoj se u srednjovekovno vreme trgovalo hlebom i pecivima, pa je ulica tako i dobila ime. Na njenom početku nalazi se Crkva Svete Marije (polj. Bazylika Mariacka) koja se ubraja među najveće crkve na svetu zidane ciglom. Dimenzije su joj zaista impresivne: dužine je 105, a širine 66 metara i u nju može da se smesti 25 hiljada ljudi. Izgradnja je započeta sredinom XIV, a završena početkom XVI veka. Do 1945. godine bila je najveća luteranska crkva u svetu, da bi nakon posleratne rekonstrukcije postala katolička.
„Hlebnicka ulica“ završava se „Hlebnickom kapijom“ koja datira iz petnaestog veka i najstarija je od tri sačuvane kasnogotičke kapije. Prođoh kroz nju i ponovo se nađoh na keju.
Još jedna od atrakcija koju Gdanjsk nudi turistima je mogućnost iznajmljivanja čamaca nalik na pedalinu kojima se može „prokrstariti“ Motlavom.
Pored čamaca sa motorom, moguće je iznajmiti i pravu pedalinu. Ukoliko želite da se provozate rekom i sa nje osmotrite grad više informacija o iznajmljivanju i cenama možete naći ovde.
Sa keja se pruža pogled na „Ostrvo skladišta (žitnica)“ na kome je uveliko u toku izgradnja objekata u okviru projekta za preuređenje ostrva.
Osim novih objekata projekat predviđa i obnovu nekih od skladišta koja su uništena krajem Drugog svetskog rata.
Po završetku projekta grad će očigledno dobiti novu turističku atrakciju.
Sledeća kapija u nizu bila je „Mariacka“. Kao i „Hlebnicka“, kapija ima kasnogotički izgled. Pretpostavlja se da je sagrađena u poslednjoj četvrtini XV veka.
Iznad prolaza na strani prema reci nalaze se grbovi Gdanjska, Državne zajednice Poljske i Litvanije i Zapadne Prusije, dok se sa unutrašnje strane kapije nalazi grb Gdanjska koga drže dva lava.
Iza kapije prostire se „Mariacka ulica“ u kojoj se možda najbolje može osetiti duh starog Gdanjska. Karakteristična je po tome što ispred ulaza u zgrade postoje stepeništa sa tremom koja uz kaldrmu ulici daju posebnu atmosferu. Nekada su u njoj živeli najimućniji građani Gdanjska.
Na tezgama koje se u njoj nalaze osim klasičnih suvenira, kao što su tanjiri i magneti, može se kupiti i nakit od ćilibara, poput ogrlica i narukvica.
Prošetah se „Mariackom ulicom“, prođoh pored „Mariacke crkve“ i stigoh do „Fontane četiri kvarta“ (polj. Fontanna Czterech Kwartałów). Fontana je podeljena na četiri dela koja simbolizuju četiri istorijska gradska kvarta.
Podignuta je 2009. godine na mestu gde se vekovima ranije nalazio bunar. U svakom od uglova fontane stoji bronzana figura lava koji je simbol Gdanjska i prisutan je na njegovom grbu.
Oko fontane je bila poprilična gužva, jer su njeni vodoskoci zaokupljali pažnju mnogobrojne dece.
Umor je počeo polako da me savlađuje, pa sam pohitao prema obližnjem parku Svjatopolka (polj. Park Świętopełka) da malo predahnem. U parku je u avgustu 2010. podignut spomenik Svjatopolku II Velikom, knezu Istočne Pomeranije (1195-1266.)
Skulptura je visine 2.8 m i prikazuje velikog kneza dok u ruci drži akt o pravima građana. Na postamentu spomenika stoji natpis na kašupskom jeziku: Zrzeszonëch naju nicht nie złómie, što bi u prevodu značilo: „Ujedinjene nas niko ne može slomiti”. Park se naslanja na ulicu Szeroka u kojoj se na br. 34/35 nalazi Galerija Gintera Grasa, nemačkog nobelovca koji je rođen u Gdanjsku.
Lučka dizalica
Nakon kratkog predaha krenuh ulicom Szeroka i za par minuta se nađoh kod „Kran kapije“ (polj. „Brama Żuraw“).
Kapija je podignuta u drugoj polovini XIV veka. Svoj sadašnji izgled dobila je nakon rekonstrukcije koja je izvedena između 1442-1444. godine. U ranom XVII veku kapija je izgubila vojni značaj, pa su njene kule pretvorene u radionice.
Dizalica koja je sastavni deo kapije najveći je i najstariji sačuvani lučki kran u Evropi. Koristio se za utovar robe i brodskog balasta. Deo njegovog mehanizma činila su dva para točkova prečnika 6 i 6.5 metara. Interesantno je da su se točkovi pokretali tako što su u njima „hodali“ radnici, odnosno okretali su ih na isti način kao što hrčak okreće svoj točak u kavezu.
Nosivost dizalice zavisila je od visine podizanja. Teret mase 2 tone mogao se podići na visinu od 27 metara, dok su se 4 tone mogle podići na visinu 11 metara uz angažovanje oba točka. Tokom borbi za oslobođenje grada u Drugom svetskom ratu kran je pretrpeo značajna oštećenja. U požaru su izgoreli svi drveni delovi, ali su zidovi preživeli. Rekonstrukcija je završena krajem 50-ih godina. Kran je 1962. godine predat Pomorskom muzeju. Koristi se kao izložbeni prostor u kome je predstavljen veliki broj predmeta vezanih za period kada je kran bio u funkciji.
Pored kapije postavljena je maketa krana sa informacijama na Brajevom pismu.
Prekoputa lučkog krana, odnosno na desnoj obali Motlave nalazi se Pomorski muzej.
Ispred njega je usidren „Soldek“, prvi brod koji je napravljen u Gdanjskom brodogradilištu nakon Drugog svetskog rata.
Brod je porinut 6. novembra 1948., a iz upotrebe povučen 2. januara 1981. Za to vreme obavio je 1379 plovidbi i prevezao skoro 4 miliona tona tereta. Pretvoren je u brod-muzej 1985. godine.
Nedaleko od Soldeka, takođe na desnoj obali Motlave, na ostrvu Olovjanka (polj. Ołowianka) nalazi se Poljska baltička filharmonija. Zgrada u kojoj je smeštena sagrađena je 1898. godine od strane nemačke firme Simens i Halske i u njoj je sve do 1996. godine radila elektrana.
U periodu od 1998. do 2005. adaptirana je za potrebe filharmonije. Glavna koncertna hala ima 1000 mesta.