07.05.2015.
Sedmo majsko jutro osvanulo je kišovito, što je za mene bilo veliko razočarenje. Planirao sam da ustanem ranije i da što pre krenem u obilazak Bresta i Brestovske tvrđave, ali me je kiša u tome pokolebala, pa sam dremnuo još malo.
Kada sam se probudio, na moju veliku radost, kiša je prestala i nebo je počelo da se razvedrava.
Pošto sam se probudio kasnije nego što sam planirao, morao sam malo da se ubrzam. Odlučio sam da najpre zamenim novac, odnosno da evre zamenim za beloruske rublje. Na recepciji su mi rekli da se najbliža menjačnica nalazi odmah pored hotela. Ustvari, radilo se o filijali „Priorbanke“. Iako je u banci bilo dosta stranki, nije bilo onog žamora koji je tako karakterističan za naše pošte i banke. Upitao sam radnika obezbeđenja na kom se šalteru mogu zameniti evri za rublje, na šta mi je on na automatu za brojeve izvadio broj za šalter uplata-isplata. Za 10 evra dobio sam 159000 beloruskih rubalja. Vratio sam se u hotel, spakovao stvari i odlučio da se odjavim iz hotela. Plan mi je bio da odem do železničke stanice, ostavim u garderobi ranac, kupim voznu kartu za Moskvu, a zatim posetim Brestovsku tvrđavu. Hotelsku sobu sam platio karticom. Koštala je 369000 beloruskih rubalja, odnosno 23 evra. U cenu je bio uračunat i doručak, koga sam preskočio, jer nisam hteo da gubim vreme. Umesto doručka u hotelu u pekari pored sam kupio neki minijaturni sendvič i usput ga pojeo u dva zalogaja.
Hotel „Belorusija“ nalazi se nedaleko od reke Muhavec, pa je prvo mesto koje sam hteo da posetim bio kej pomenute reke, odnosno kej Franicska Skorina, beloruskog humaniste, pisca, prevodioca i izdavača iz prve polovini XVI veka. O značaju njegovog rada najbolje govori činjenica da dva državna odlikovanja, medalja i orden za zasluge u oblasti nauke, obrazovanja, kuluture, nacionalnog jezika, književnosti i umetnosti, nose njegovo ime. Na keju je bilo svega par ljudi, nekoliko penzionera i majki sa decom. Radni narod je bio na poslu.
Na reci se okupljaju labudovi koji svojim prisustvom keju daju posebnu lepotu.
Prostor oko keja je rekonstruisan 2014. tako da je bio maksimalno „skockan“.
Od keja sam krenuo nazad prema hotelu. Nedaleko od hotela se nalazi spomenik velikom ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku čije ime nosi bulevar u kome se hotel nalazi.
U Brestu nisam planirao da se vozim gradski prevozom, već da uz laganu šetnju obiđem grad. Pošto sam zbog kiše hotel napustio kasnije nego što je trebalo, razmišljao sam da do železničke stanice ipak dođem gradskim prevozom. Uzgred, cena karte kupljene kod vozača iznosi 4500 beloruskih rubalja (2015. god.).
Na stajalištu kod hotela „Belorusija“ upitao sam jednu bakicu kako da stignem do železničke stanice. Odgovorila je da mogu da uhvatim trolejbus na stanici u Prospektu Mašerova, ali je ipak bolje da krenem peške, pošto je trolejbuski saobraćaj trenutno u prekidu. Zahvalio sam se bakici i krenuo peške prema železničkoj stanici.
Još jednom sam prošao pored hotel „Belorusija“. Pošto sam u hotelu proveo samo jedinu noć, jedina zamerka u vezi sa smeštajem odnosila se na to što Internet nije funkcionisao. Da sam ostao duže, možda bi i on profunkcionisao.
Krenuo sam kroz Bulevar Ševčenka, a zatim skrenuo u Prospekt Mašerova. Bulevar Ševčenka se dalje nastavlja u Bulevar kosmonauta koji taj naziv ne nosi slučajno. Na raskrsnici Bulevera kosmonauta i Prospekta Mašerova nalazi se spomenik kosmonautu Petru Klimuku koji je rođen u Brestovskoj oblasti.
<
Par stotina metara dalje u Bulevaru kosmonauta nalazi se spomenik pilotu Vladimiru Karvatu koji je poginuo na trenažnom letu 1996. godine.
Pošto „Here“ navigacija nije funkcionisala odlučio sam da pratim trolejbusku kontaktnu mrežu i da tako na najsigurniji način stignem do železničke stanice.
Pošto nikada nisam bio ni u jednoj državi bivšeg SSSR-a moram da priznam da mi je tokom šetnje sve bilo interesantno.
Na Sovjetski Savez najviše su me asocirali nazivi ulica koji se od njegovog raspada nisu promenili.
Nakon 40-ak minuta pešačenja stigao sam do železničke stanice, odnosno do nadvožnjaka koji do nje vodi.
Pošto je zbog svog položaja predstavljala „kapiju“ Ruske Imperije prema Evropi, Brestovska železnička stanica građena je sa posebnom pažnjom. Otvorena je 28. maja 1886., a njenom otvaranju prisustvovao je imperator Aleksandar III. Svojim izgledom podsećala je na srednjevekovni zamak, a izdvajala se i po tome što je bila prva železnička stanica sa električnim osvetljenjem.
U Prvom svetskom ratu stanica je pretrpela velika oštećenja, ali je 1929. godine, još dok se Brest nalazio u sastavu Poljske, izvršena njena rekonstrukcija.
U Drugom svetskom ratu u staničnim zgradama je organizovana odbrana, ali zgrade nisu pretrpele velika oštećenja. Nakon oslobođenja, radovi na deminiranju trajali su dve nedelje. Zatim je usledila obnova u kojoj su, između ostalog, učestvovali i nemački ratni zarobljenici.
Tokom rekonstrukcije od 1953. do 1957. korišćene su razne vrste kamena, od granita i granodiorita do mermera iz nalazišta u Gruziji, Kareliji, na Uralu i Ukrajini. Paleta boja je toliko raznolika da se holovi i čekaonice mogu posmatrati kao muzej minerala. Prilikom ove rekonstrukcije na centralnu kulu postavljena je zvezda petokraka oko koje se vodila polemika prilikom sledeće rekonstrukcije od 1994.-1995., odnosno da li je treba skidati ili ne. Odlučeno je da se simbol jedne epohe ipak ne uklanja.
Tokom 130 godina postojanja kroz brestovsku železničku stanicu prošle su mnoge istorijske ličnosti. 29. avgusta 1886., dan nakon otvaranja stanice, imperator Aleksandar III i njegov sin Nikolaj na stanici su čekali nemačkog prestolonaslednika princa Vilhelma. 1900. na putu za Nemačku na njoj se zaustavlja Lenjin. Kroz stanicu su prodefilovali Klim Vorošilov, Aleksej Kosigin, Petar Mašerov, Sergej Smirnov, Valentina Tereškova, a Hruščov, Brežnjev i francuski predsednik Žorž Pompidu sa zadovoljstvom su ručali u staničnom restoranu.
Klupe za sedenje u čekaonici imaju drvenu konstrukciju, ali na njima nisam primetio nikakve tragove vandalizma, nikakvo urezivanje imena, nadimaka i tome sličnog.
Na šalteru sam kupio kartu za voz do Moskve u 17:40. Izabrao sam vagon bez odeljaka koji odgovara našem „Bt“ vagonu. Na ruskom takav vagon zovu „sidяčiй“.
Karta je koštala 614700 beloruskih rubalja, odnosno oko 40 evra. Prilikom kupovine karte potrebno je dati pasoš na uvid.