07.05.2015.
Седмо мајско јутро освануло је кишовито, што је за мене било велико разочарење. Планирао сам да устанем раније и да што пре кренем у обилазак Бреста и Брестовске тврђаве, али ме је киша у томе поколебала, па сам дремнуо још мало.
Када сам се пробудио, на моју велику радост, киша је престала и небо је почело да се разведрава.
Пошто сам се пробудио касније него што сам планирао, морао сам мало да се убрзам. Одлучио сам да најпре заменим новац, односно да евре заменим за белоруске рубље. На рецепцији су ми рекли да се најближа мењачница налази одмах поред хотела. Уствари, радило се о филијали „Приорбанке“. Иако је у банци било доста странки, није било оног жамора који је тако карактеристичан за наше поште и банке. Упитао сам радника обезбеђења на ком се шалтеру могу заменити еври за рубље, на шта ми је он на аутомату за бројеве извадио број за шалтер уплата-исплата. За 10 евра добио сам 159000 белоруских рубаља. Вратио сам се у хотел, спаковао ствари и одлучио да се одјавим из хотела. План ми је био да одем до железничке станице, оставим у гардероби ранац, купим возну карту за Москву, а затим посетим Брестовску тврђаву. Хотелску собу сам платио картицом. Коштала је 369000 белоруских рубаља, односно 23 евра. У цену је био урачунат и доручак, кога сам прескочио, јер нисам хтео да губим време. Уместо доручка у хотелу у пекари поред сам купио неки минијатурни сендвич и успут га појео у два залогаја.
Хотел „Белорусија“ налази се недалеко од реке Мухавец, па је прво место које сам хтео да посетим био кеј поменуте реке, односно кеј Франицска Скорина, белоруског хуманисте, писца, преводиоца и издавача из прве половини XVI века. О значају његовог рада најбоље говори чињеница да два државна одликовања, медаља и орден за заслуге у области науке, образовања, кулутуре, националног језика, књижевности и уметности, носе његово име. На кеју је било свега пар људи, неколико пензионера и мајки са децом. Радни народ је био на послу.
На реци се окупљају лабудови који својим присуством кеју дају посебну лепоту.
Простор око кеја је реконструисан 2014. тако да је био максимално „скоцкан“.
Од кеја сам кренуо назад према хотелу. Недалеко од хотела се налази споменик великом украјинском песнику Тарасу Шевченку чије име носи булевар у коме се хотел налази.
У Бресту нисам планирао да се возим градски превозом, већ да уз лагану шетњу обиђем град. Пошто сам због кише хотел напустио касније него што је требало, размишљао сам да до железничке станице ипак дођем градским превозом. Узгред, цена карте купљене код возача износи 4500 белоруских рубаља (2015. год.).
На стајалишту код хотела „Белорусија“ упитао сам једну бакицу како да стигнем до железничке станице. Одговорила је да могу да ухватим тролејбус на станици у Проспекту Машерова, али је ипак боље да кренем пешке, пошто је тролејбуски саобраћај тренутно у прекиду. Захвалио сам се бакици и кренуо пешке према железничкој станици.
Још једном сам прошао поред хотел „Белорусија“. Пошто сам у хотелу провео само једину ноћ, једина замерка у вези са смештајем односила се на то што Интернет није функционисао. Да сам остао дуже, можда би и он профункционисао.
Кренуо сам кроз Булевар Шевченка, а затим скренуо у Проспект Машерова. Булевар Шевченка се даље наставља у Булевар космонаута који тај назив не носи случајно. На раскрсници Булевера космонаута и Проспекта Машерова налази се споменик космонауту Петру Климуку који је рођен у Брестовској области.
<
Пар стотина метара даље у Булевару космонаута налази се споменик пилоту Владимиру Карвату који је погинуо на тренажном лету 1996. године.
Пошто „Here“ навигација није функционисала одлучио сам да пратим тролејбуску контактну мрежу и да тако на најсигурнији начин стигнем до железничке станице.
Пошто никада нисам био ни у једној држави бившег СССР-а морам да признам да ми је током шетње све било интересантно.
На Совјетски Савез највише су ме асоцирали називи улица који се од његовог распада нису променили.
Након 40-ак минута пешачења стигао сам до железничке станице, односно до надвожњака који до ње води.
Пошто је због свог положаја представљала „капију“ Руске Империје према Европи, Брестовска железничка станица грађена је са посебном пажњом. Отворена је 28. маја 1886., а њеном отварању присуствовао је император Александар III. Својим изгледом подсећала је на средњевековни замак, а издвајала се и по томе што је била прва железничка станица са електричним осветљењем.
У Првом светском рату станица је претрпела велика оштећења, али је 1929. године, још док се Брест налазио у саставу Пољске, извршена њена реконструкција.
У Другом светском рату у станичним зградама је организована одбрана, али зграде нису претрпеле велика оштећења. Након ослобођења, радови на деминирању трајали су две недеље. Затим је уследила обнова у којој су, између осталог, учествовали и немачки ратни заробљеници.
Током реконструкције од 1953. до 1957. коришћене су разне врсте камена, од гранита и гранодиорита до мермера из налазишта у Грузији, Карелији, на Уралу и Украјини. Палета боја је толико разнолика да се холови и чекаонице могу посматрати као музеј минерала. Приликом ове реконструкције на централну кулу постављена је звезда петокрака око које се водила полемика приликом следеће реконструкције од 1994.-1995., односно да ли је треба скидати или не. Одлучено је да се симбол једне епохе ипак не уклања.
Током 130 година постојања кроз брестовску железничку станицу прошле су многе историјске личности. 29. августа 1886., дан након отварања станице, император Александар III и његов син Николај на станици су чекали немачког престолонаследника принца Вилхелма. 1900. на путу за Немачку на њој се зауставља Лењин. Кроз станицу су продефиловали Клим Ворошилов, Алексеј Косигин, Петар Машеров, Сергеј Смирнов, Валентина Терешкова, а Хрушчов, Брежњев и француски председник Жорж Помпиду са задовољством су ручали у станичном ресторану.
Клупе за седење у чекаоници имају дрвену конструкцију, али на њима нисам приметио никакве трагове вандализма, никакво урезивање имена, надимака и томе сличног.
На шалтеру сам купио карту за воз до Москве у 17:40. Изабрао сам вагон без одељака који одговара нашем „Bt“ вагону. На руском такав вагон зову „сидячий“.
Карта је коштала 614700 белоруских рубаља, односно око 40 евра. Приликом куповине карте потребно је дати пасош на увид.