12.07.2016.
Od Isakijevog do Senatskog trga stigoh za par minuta. Sa Senatskog pristaništa koje se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini čuo se razglas preko koga su se pozivali turisti da krenu u razgledanje grada sa reke.
Sa istog mesta je moguće brodom krenuti put letnje rezidencije ruskih careva u Peterhofu. Više informacija o polascima, turama i cenama se može dobiti na sajtu „Neva travel kompani“.
Senatski trg je u istoriji poznat po takozvanom Dekabrističkom ustanku, odnosno pokušaju svrgavanja cara Nikolaja I. U znak sećanja na taj događaj na zgradi Senata je postavljena spomen-ploča.
Na ovom trgu (nekada Senatskom) 14 (26) decembra 1825. godine došlo je do Dekabrističkog ustanka, prvog u Rusiji oružanog bunta protiv apsolutizma
Povodom obeležavanje 100 godina od ustanka trg je 1925. preimenovan u Trg dekabrista. Stari naziv mu je vraćen 2008. godine.
Trgom dominira zgrada Senata i Sinoda. Sadašnji izgled u stilu poznog klasicizma zgrada je dobila 1834. godine. Bio je to poslednji veliki projekat arhitekte Karla Rosija. Kao što joj samo ime kaže, u njoj su se nekada nalazili Senat i Sinod, a danas je u jednom krilu zgrade smešten Ustavni sud Ruske Federacije, a u drugom Predsednička biblioteka „B.N. Jeljcin“.
Atmosferu carskog Peterburga dočaravala je dama odevena u haljinu nalik na one koje su se nosile u XVIII veku.
Nedaleko je bio i njen kolega u odeći Petra I ili nekog od poznatih knezova te ephe. Radi se o uličnim artistima koji se za određeni novčani iznos slikaju sa turistima.
Bronzani konjanik
Senatski trg je nezaobilazno mesto koje posećuju turisti pre svega zbog spomenika Petru I poznatijem pod nazivom Bronzani konjanik po čuvenoj Puškinovoj poemi. Odluku da osnivaču grada podigne spomenik Katarina Velika donosi ubrzo nakon dolaska na ruski presto. Da bi realizovala svoju zamisao, po savetu Denija Didroa poziva francuskog skulptora Etjena Falkonea. Po dolasku u Rusiju Falkone se našao na velikim mukama, jer se njegova predstava o tome kako spomenik treba da izgleda bitno razlikovala od onoga što su od njega očekivali carica i njeno okruženje. Ipak, Falkone je ostao dosledan svojoj zamisli da Petra ovekoveči kao konjanika koji je propeo konja na zadnje noge na ivici provalije.
Da bi što vernije prikazao konjanika tražio je da se u dvorištu radionice napravi platforma koja ima isti nagib kao i stena na kojoj će se skulptura nalaziti. Na njoj su zatim jahači propinjali konje na zadnje noge, a Falkone se grozničavo trudio da napravi što bolju skicu. Model glave Petra I skulptor je nekoliko puta prepravljao, jer njenim izgledom Katarina Velika nikako nije bila zadovoljna. Na kraju je glavu uspešno završila njegova pomoćnica Mari-An Kolo. Petrovo lice odslikavalo je muževnog, odlučnog muškarca sa široko otvorenim očima i prožetog dubokim mislima. Kao nagradu za uspešan rad Mari-An je primljena u Rusku akademiju umetnosti, a od Katarine Velike je dobila doživotnu penziju od 10000 livri.
Petar I prikazan je u vrlo jednostavnoj odeći. Umesto u sedlu, jaše na medveđoj koži koja simbolizuje Rusiju i narod pre Petrovih reformi. Da se radi o pobedniku i vojskovođi govori samo lovorov venac na glavi i mač za pojasom. Sve to učinjeno je zbog toga da ne bi previše odvlačilo pažnju od glavnog, a to je poza u kojoj se konjanik nalazi.
Kompoziciju spomenika upotpunjuje zmija pod kopitama konja kao simbol zlih sila. Pored toga, ona ima i praktičnu ulogu, odnosno predstavlja dodatni oslonac.
Postament na kome bi se nalazila figura konjanika po zamisli Falkonea trebao je da bude od komada stene. Pronaći takav kamen čija bi visina trebala da bude oko 11 metara bilo je veoma teško, pa je u peterburškim novinama objavljen poziv svim licima da potraže odgovarajući komad. Uskoro je i pronađen u okolini sela Lahta. Transport komada stene čija je težina iznosila oko 2000 tona predstavljao je pravi podvig.
U tom poduhvatu učestvovale su hiljade ljudi. Kamen je najpre postavljen na specijalnu platformu, a zatim je u zimsko vreme, kada je zemlja bila zaleđena, dovučen do obale Finskog zaliva na kome je utovaren u specijalno za to napravljenu baržu i transportovan do Senatskog trga.
Tesanje kamena obavljalo se i tokom prenošenja, sve dok Katarina Velika prilikom jednog od obilazaka nije zabranila dalju obradu, jer je želela da kamen u Peterburg stigne što veći. Zapravo, veličina postamenta trebala je da simbolizuje sve teškoće koje je Petar I savladao prilikom podizanja grada i pobedu nad divljom prirodom.
Otkrivanje spomenika 7. avgusta 1782. na stogodišnjicu Petrovog dolaska na presto bio je jedan od najveličanstvenijih događaja u istoriji Sankt Peterburga. Katarina Velika je svečanost pratila sa balkona na zgradi Senata. Vojnom paradom rukovodio je knez Aleksandar Golicin. Svečanu atmosferu upotpunjavali su zvuci bubnjeva.
U istoriji carske Rusije samo dva vladara imaju titulu „veliki“ – Petar I i Ekatarina II. Upravo su oni uzdigli državu na nove visine, proširili granice i promenili život naroda. Bronzani konjanik je jedinstveni spomenik na kome se njihova imena nalaze jedno pored drugog.
Uzimajući u obzir simboliku i značaj spomenik za grad vremenom su se o njemu isprele mnogobrojne legende, ali je najpopularnija ona po kojoj konjanik „oživljava“ i galopira gradom. To se uvek dešava u najteža za Rusiju vremena. Tako je 1812. u vreme Napoleonivih osvajanja car Aleksandar I naredio da se Bronzani konjanik evakuiše u Vologodsku guberniju. Pripreme za evakuaciju su bile već počele kada je Aleksandar I saznao za san nekog majora Baturina u kome je Petar na konju noću silazio sa postamenta, galopirao prema dvorcu na Kamenom ostrvu u kome je vladar živeo i govorio mu: „Mladiću, do čega si doveo moju Rusiju! Ipak, dok sam ja na svom mestu, moj grad nema šta da strahuje.“ Petrove reči su na cara ostavile snažan utisak, pa je obustavio evakuaciju spomenika. I zaista, francuska vojska nije ušla u Peterburg. Tokom Drugog svetskog rata spomenik je takođe ostao na svom mestu. Od nemačkog bombardovanja konjanik je bio zaštićen daskama, a postament zatrpan zemljom.
Spomenik Petru I ostavio je trag i u ruskoj književnosti. Pominjali su ga Dostojevski u svom romanu „Mladić“, Andrej Beli u „Peterburgu“, ali je najjači utisak ostavio u Puškinovom „Bronzanom konjaniku“ zbog koga je i dobio taj naziv – Bronzani konjanik.