17.09.2017.
Oд „Високе капије“ кренух назад према старом граду, али се врло брзо на тргу „Targ Węglowy“ зауставих крај једног необичног споменика. Ради се о такозваном „Миленијумском дрвету“ (пољ. Drzewo Millenium) које је постављено 1997. године у част хиљадугодишњице постојања Гдањска.
Дрво симболизује солидарност људи из различитих држава света. Интересантно је да оно стално „расте“, односно додају му се нови елементи, попут грана, украшених металним птицама и другим симболима.
Продужих даље и након пар минута стигох до зграде чија ме је раскошна фасада приморала да се крај ње зауставим и добро је осмотрим. Помислих да је у питању нека палата, а у ствари је реч о некадашњој Великој оружарници (пољ. Wielka Zbrojownia).
Одлука о њеној изградњи донета је крајем XVI века због нарастајуће претње од стране Шведске и недостатка простора за складиштење наоружања. Изградња је завршена 1605. године. Од грађевинског материјала коришћени су мала црвена холандска цигла и пешчар. У данашње време у приземљу зграде смештене су продавнице, а на спрату су просторије Академије примењених уметности.
„Пивска“, „Хлебницка“ и „Мариацка улица“
Оружарница се налази на крају такозване „Пивске улице“ (пољ. Ulica Piwna) која је назив добила по пиварама које су се у њој некада налазиле.
„Пивска“ се наставља у „Хлебницку улицу“ у којој се у средњовековно време трговало хлебом и пецивима, па је улица тако и добила име. На њеном почетку налази се Црква Свете Марије (пољ. Bazylika Mariacka) која се убраја међу највеће цркве на свету зидане циглом. Димензије су јој заиста импресивне: дужине је 105, а ширине 66 метара и у њу може да се смести 25 хиљада људи. Изградња је започета средином XIV, а завршена почетком XVI века. До 1945. године била је највећа лутеранска црква у свету, да би након послератне реконструкције постала католичка.
„Хлебницка улица“ завршава се „Хлебницком капијом“ која датира из петнаестог века и најстарија је од три сачуване касноготичке капије. Прођох кроз њу и поново се нађох на кеју.
Још једна од атракција коју Гдањск нуди туристима је могућност изнајмљивања чамаца налик на педалину којима се може „прокрстарити“ Мотлавом.
Поред чамаца са мотором, могуће је изнајмити и праву педалину. Уколико желите да се провозате реком и са ње осмотрите град више информација о изнајмљивању и ценама можете наћи овде.
Са кеја се пружа поглед на „Острво складишта (житница)“ на коме је увелико у току изградња објеката у оквиру пројекта за преуређење острва.
Осим нових објеката пројекат предвиђа и обнову неких од складишта која су уништена крајем Другог светског рата.
По завршетку пројекта град ће очигледно добити нову туристичку атракцију.
Следећа капија у низу била је „Мариацка“. Као и „Хлебницка“, капија има касноготички изглед. Претпоставља се да је саграђена у последњој четвртини XV века.
Изнад пролаза на страни према реци налазе се грбови Гдањска, Државне заједнице Пољске и Литваније и Западне Прусије, док се са унутрашње стране капије налази грб Гдањска кога држе два лава.
Иза капије простире се „Мариацка улица“ у којој се можда најбоље може осетити дух старог Гдањска. Карактеристична је по томе што испред улаза у зграде постоје степеништа са тремом која уз калдрму улици дају посебну атмосферу. Некада су у њој живели најимућнији грађани Гдањска.
На тезгама које се у њој налазе осим класичних сувенира, као што су тањири и магнети, може се купити и накит од ћилибара, попут огрлица и наруквица.
Прошетах се „Мариацком улицом“, прођох поред „Мариацке цркве“ и стигох до „Фонтане четири кварта“ (пољ. Fontanna Czterech Kwartałów). Фонтана је подељена на четири дела која симболизују четири историјска градска кварта.
Подигнута је 2009. године на месту где се вековима раније налазио бунар. У сваком од углова фонтане стоји бронзана фигура лава који је симбол Гдањска и присутан је на његовом грбу.
Око фонтане је била поприлична гужва, јер су њени водоскоци заокупљали пажњу многобројне деце.
Умор је почео полако да ме савлађује, па сам похитао према оближњем парку Свјатополка (пољ. Park Świętopełka) да мало предахнем. У парку је у августу 2010. подигнут споменик Свјатополку II Великом, кнезу Источне Помераније (1195-1266.)
Скулптура је висине 2.8 m и приказује великог кнеза док у руци држи акт о правима грађана. На постаменту споменика стоји натпис на кашупском језику: Zrzeszonëch naju nicht nie złómie, што би у преводу значило: „Уједињене нас нико не може сломити”. Парк се наслања на улицу Szeroka у којој се на бр. 34/35 налази Галерија Гинтера Граса, немачког нобеловца који је рођен у Гдањску.
Лучка дизалица
Након кратког предаха кренух улицом Szeroka и за пар минута се нађох код „Кран капије“ (пољ. „Brama Żuraw“).
Капија је подигнута у другој половини XIV века. Свој садашњи изглед добила је након реконструкције која је изведена између 1442-1444. године. У раном XVII веку капија је изгубила војни значај, па су њене куле претворене у радионице.
Дизалица која је саставни део капије највећи је и најстарији сачувани лучки кран у Европи. Користио се за утовар робе и бродског баласта. Део његовог механизма чинила су два пара точкова пречника 6 и 6.5 метара. Интересантно је да су се точкови покретали тако што су у њима „ходали“ радници, односно окретали су их на исти начин као што хрчак окреће свој точак у кавезу.
Носивост дизалице зависила је од висине подизања. Терет масе 2 тоне могао се подићи на висину од 27 метара, док су се 4 тоне могле подићи на висину 11 метара уз ангажовање оба точка. Током борби за ослобођење града у Другом светском рату кран је претрпео значајна оштећења. У пожару су изгорели сви дрвени делови, али су зидови преживели. Реконструкција је завршена крајем 50-их година. Кран је 1962. године предат Поморском музеју. Користи се као изложбени простор у коме је представљен велики број предмета везаних за период када је кран био у функцији.
Поред капије постављена је макета крана са информацијама на Брајевом писму.
Прекопута лучког крана, односно на десној обали Мотлаве налази се Поморски музеј.
Испред њега је усидрен „Солдек“, први брод који је направљен у Гдањском бродоградилишту након Другог светског рата.
Брод је поринут 6. новембра 1948., а из употребе повучен 2. јануара 1981. За то време обавио је 1379 пловидби и превезао скоро 4 милиона тона терета. Претворен је у брод-музеј 1985. године.
Недалеко од Солдека, такође на десној обали Мотлаве, на острву Оловјанка (пољ. Ołowianka) налази се Пољска балтичка филхармонија. Зграда у којој је смештена саграђена је 1898. године од стране немачке фирме Сименс и Халске и у њој је све до 1996. године радила електрана.
У периоду од 1998. до 2005. адаптирана је за потребе филхармоније. Главна концертна хала има 1000 места.