07.10.2023.
Након око четрнаест сати вожње воз из Кишињева стигао је у Букурешт на железничку станицу Gara de Nord. Са сапутницима из купеа попих јутарњу кафу у Starbucksu, а затим се упутисмо до гардеробе да оставим ранац. Они кренуше са мном у случају да ми затреба помоћ у комуникацији, јер поред руског, говорили су и молдавски, тачније румунски, пошто је у Молдавији 2013. године молдавски језик званично замењен румунским. Проблема у комуникацији није било, радница у гардероби ми је само руком показала да гардероба ради до пола десет увече.
Након што се поздравих са сапутницима који возом кренуше пут аеродрома, упутих се према аутобуској станици Autogara IDM Basarab са које полазе аутобуси за Трговиште које је било моје следеће одредиште на повратку из Придњестровља. Станица се налази у близини железничке станице Gara de Nord и до ње се без проблема стиже пешке.
Осим аутобуса и минибусева на станици је било и доста комбија који ме подсетише на „маршрутке“ које су једно од основних превозних средстава у земљама бившег СССР-а. Иако Румунија никада није била његов део, такав начин превоза је очигледно и у њој заступљен.
Аутобуска станица Basarab
На шофершајбнама возила јасно је била истакнута дестинација до које саобраћају, па није било проблема да пронађем минибус који иде за Трговиште. Цена карте беше 10 леја, односно око 2 евра. Седох позади, а минибус се пред полазак напуни, тако да су неки путници и стајали.
Минибус Букурешт – Трговиште
Након око сат и по вожње стигосмо у Трговиште. Станица на којој се минибус заустави изгледала је доста једноставно, да не кажем примитивно. Практично није имала обележене пероне, већ су табле са перонима биле причвршћене за дрвену ограду, односно тарабу.
Аутобуска станица Grup Atyc S.R.L.
Разлог да посетим Трговиште, град смештен у северном делу историјске покрајине Влашке на месту где се завршава Влашка низија, а почињу Карпати, био је пре свега догађај из не тако далеке прошлости. У њему су током Румунске револуције 1989. године ухапшени и након кратког суђења стрељани Николаје и Елена Чаушеску. Као неко ко воли да посећује историјска места нисам могао да се нађем у близини тог града, а да га не посетим. Осим по овом догађају из савремене румунске историје, Трговиште је познато и по томе што је било престоница влашких кнезова, па је то био још један разлог за његову посету.
Од импровизоване аутобуске станице кренух према железничкој станици у чијој се близини налази касарна некадашње војне јединице 01417 у којој је одржано кратко суђење и у чијем дворишту је брачни пар Чаушеску стрељан.
Макета куле Киндија, симбола Трговишта
Још један разлог да се запутим пут железничке станице био је да проверим када из Трговишта полази воз за Букурешт, пошто сам њиме планирао да се вратим.
Bulevardul Regele Carol I
Иначе, зграда железничке станице саграђена је 1884. године када је отворена нова железничка линија од Титуа до Трговишта. Преуређена је 1906. године, а садашњи изглед добила је након реконструкције која је обављена између 2000. и 2004. године.
Зграда железничке станице у Трговишту
Воз за Букурешт полазио је у 16:29 што је значило да имам довољно времена за све што сам планирао.
Железничка станица у Трговишту
Вратих се назад до зграде некадашње коњичке школе која је ту функцију имала од своје изградње 1910. године, па до 1948. године, када се у њу дислоцира војна јединица 01417 која постојала до 2006. године.
Зграда коњичке школе и биста влашког владара Дана II
Николаје Чаушеску дошао је на власт 1965. године након смрти Георгију Дежа, секретара Румунске радничке партије. У почетку је био популаран лидер, пре свега због вођења независне спољне политике упркос томе што је Румунија припадала Источном блоку. Између осталог, одбио је да Румунија учествује у инвазији на Чехословачку 1968. године, па је чак и отворено осудио ту акцију. Његова политичка самосталност од Совјетског Савеза привукла је пажњу Запада који почиње да га финансира кроз кредите који нису били најповољнији и уместо економског развоја потпуно су исцрпели земљу. Тада Чаушеску одлучује да елиминише спољни дуг, што је довело до даљег пада животног стандарда становништва. Осамдесетих година прошлог века бувљаци у тадашњој СФРЈ били су преплављени Румунима који су на њима најчешће продавали мале кућне апарате, прибор за јело, текстил, алат, играчке… Југославија је за њих тада била прозор у свет, а зарађеним новцем куповали су фармерке, кафу, вегету и другу робу које у Румунији тада није било. Дуг је коначно отплаћен 1989. године. Румунија је једина држава из Источног блока којој је то пошло за руком.
Чаушеску је одржавао блиске односе са афричким државама и након отплате спољног дуга почео је да им даје кредите по условима који су били повољнији од оних по којима су те државе добијале кредите од САД-а, Велике Британије и Француске чиме је по мишљењу многих аналитичара потписао себи смртну пресуду.
Румунска револуција почела је 15. децембра 1989. године протестом у Темишвару против хапшења мађарског свештеника Ласла Токеша због критике режима. Док је био у кућном притвору испред његове куће почели су да се окупљају демонстранти. Локални протест је убрзо прерастао у масовне демонстрације против Чаушескуове комунистичке владавине. Безбедносне снаге 17. децембра сукобиле су се са демонстрантима и том приликом је убијено више десетина људи. Три дана касније радници су ступили у генерални штрајк, маса људи је преплавила градски трг, војска се повукла у касарне или придружила народу, а Темишвар је проглашен првим слободним градом.
21. децембра у Букурешту је организован митинг којим је требала да се пружи подршка власти, али је пошао по злу, па су наредног дана Николаје и Елена Чаушеску хеликоптером евакуисани са крова зграде ЦК. На њихов захтев најпре су одведени у летњу резиденцију на језеру Снагов недалеко од Букурешта. Затим су поново узлетели, али је РВ и ПВО Румуније затворила ваздушни простор и због претње да ће бити оборен пилот хеликоптера је слетео на пут Букурешт – Плоешти одакле Чаушеску креће према Трговишту где га је ухапсила полиција и предала војсци.
Пошто сам рођен крајем седамдесетих година прошлога века, Румунску револуцију прилично добро памтим захваљујући снимцима са лица места Радио-телевизије Београд која је имала кључну улогу у извештавању из Румуније. У сећању су ми остале румунске заставе са исеченим грбом, наоружани цивили на улицама, стално помињање „Секуритате“, као и снимак младића који је током давања интервјуа телевизијској екипи „платио данак неискуству“, односно у руци стискао незакочену пушку и испалио себи метак у ногу.
Улазак у зграду некадашње румунске војске био је нека врста времеплова, односно повратак у осамдесете године прошлога века, почевши од социјалистичке симболике, преко униформи војника, па до намештаја и других предмета.
Унутрашњост зграде некадашње коњичке школе
За посетиоце је отворено неколико просторија везаних за боравак у њима Николаја и Елене Чаушеску.
Канцеларија начелника штаба у којој је од 22. до 25. децембра 1989. године боравио брачни пар Чаушеску
Пре почетка суђења брачни пар Чаушеску доведен је у просторију команданта у којој је извршен медицински преглед, што је била стандардна процедура пре почетка суђења.
Канцеларија команданта војне јединице 01417
Суђење је било врло експедитивно, трајало је нешто више од сат времена. Чаушеску је био оптужен за геноцид над 60 хиљада људи, примену силе против демонстраната, подривање националне економије и покушај бекства са новцем у иностранство. Пресуда је била смрт стрељањем.
Просторија у којој је одржано суђење
Николаје и Елена су затим везаних руку изведени из суднице, одведени у двориште и стрељани.
Двориште у коме је извршено стрељање
Стрељање је извршено толико брзо, да војни камерман није стигао да укључи камеру, па је војницима наређено да поново пуцају како би се забележио сам тренутак стрељања. Након што се прашина разишла крај зида су лежала беживотна тела брачног пара Чаушеску.
Зид са траговима од метака и обележено место на коме су лежала тела Николаја и Елене Чаушеску
Снимак стрељања брзо се појавио на свим светским телевизијама и био је нешто најбруталније што се у то време на телевизији могло видети (мачији кашаљ у односу на оно што се на телевизији у данашње време виђа). Дан касније, 26. Децембра 1989. Румунски фронт националног спаса именовао је нову владу на челу са Јоном Илијескуом. Тако се завршила Румунска револуција, једина крвава промена комунистичке власти у државама Источног блока.
Моје присуство изазвало је велику нервозу код два пса која су почела да лају и да ми се приближавају, па сам се брзо удаљио из дворишта. Лавеж паса није изазвао никакво интересовање код особља музеја да погледа о чему се ради.
Након посете музеју кренух у даљи обилазак Трговишта, јер је овај град, осим по завршном чину Румунске револуције, познат и по томе што је између 1383. и 1716. године био престоница влашких кнезова. За туристе је нарочито интересантан такозвани Кнежев двор – комплекс средњевековних здања и фортификација који је служио као резиденција влашких владара. Трговиште је познато и по бици из 1597. године која се одиграла недалеко од њега, а значајна је по томе што је њоме осујећено покоравање Влашке од стране Турака. Свој значај Трговиште је изгубило крајем XVII века када влашки владар Константин Бранковеану премешта престоницу из Трговишта у Букурешт.
Трговиште данас има око 70 хиљада становника и управно је седиште жупаније Дамбовица.
Кружни ток на коме се укрштају Bulevardul Ion Constantin Brătianu и Bulevardul Regele Carol I
У шетњи Трговиштем прођох крај Catedrala Eroilor Înălțarea Domnului, саборне цркве подигнуте након догађаја из 1989. године, посвећене херојима револуције.
Catedrala Eroilor Înălțarea Domnului
Недалеко од ње, у улици Calea București, може се видети Poarta Bucureștilor, односно Букурешка капија.
Букурешка капија
Подигнута је у XV веку и била је део система фортификација који је штитио град од нападача. Данас је део музејског комплекса.
Наставих даље према Кнежевом двору. Успут се зауставих крај Biserica Sfântul Nicolae Simuleasa, цркве коју је 1654. године током владавине Константина Шербана подигао српски капетан Мирко.
Biserica Sfântul Nicolae Simuleasa
Иначе, осим капетана Мирка, за Трговиште се од Срба везује и име деспота Ђорђа Бранковића, сина Стефана и Ангелине Бранковић. Он је у Трговиште дошао на позив влашког војводе Радула да буде митрополит. Након Радулове смрти 1509. године напушта Трговиште и одлази у Срем у коме подиже манастир Крушедол.
Такође, у некадашњој Влашкој престоници боравио је Игуман Макарије, главни мајстор штампарије Црнојевића на Цетињу. Он је у манастиру Деалу крај Трговишта 1508. године организовао штампарију.
Још једна црква крај које прођох идући према Кнежевом двору беше Biserica Alba, односно Бела Црква.
Бела Црква
Саграђена је почетком XVI века. Година њене изградње дуго времена се везивала за крст који се налази у њеној непосредној близини, а који датира из 1653. године. Међутим, археолошка ископавања показала су да је црква подигнута у XVI веку.
Следећа црква до које стигох шетајући улицама Трговишта беше Biserica Stolnicului.
Biserica Stolnicului
Подигнута је 1705. године током владавине Константина Бранковеануа. Служила је као дворска црква породице Кантакузино. Иначе, док је било престоница Влашке, Трговиште је имало четрдесет цркава. Данас има двоструко мање.
До данашњих дана сачувао се и мушки манастир Стелеа (рум. Mănăstirea Stelea), кога чине црква, звоник, игуманова кућа и монашке келије.
Манастирска црква
Цркву је 1645. године подигао молдавски владар Василије Лупу (1595-1661) као знак помирења са влашким владаром Матејом Басарабом.
Биста молдавског владара Василија Лупуа и влашког владара Матеја Басараба
Манастир представља спој влашке и молдавске архитектуре.
Звоник манастирске цркве
Прекопута Манастира Стелеа налази се Biserica Sfântul Nicolae – Geartoglu која важи за једну од најстаријих цркава у граду. Подигнута је у првој половини XV века на месту дрвене цркве из XIV века.
Biserica Sfântul Nicolae – Geartoglu
Црква је позната и по томе што је у њој, у просторији на врху торња као затвореник једну ноћ провео Тудор Владимиреску (1780-1821) вођа влашког устанка из 1821. године.
Стигох до централног дела града у коме се могу видети здања које представљају лепе примерке архитектуре с краја XIX и почетка XX века.
Музеј историје Дамбовице (рум. Muzeul de Istorie al Județului Dâmbovița)
Музеј уметности (рум. Muzeul de Artă)
Прекопута Музеја уметности стоји биста Влада Цепеша (1431-1476), познатијег као Влад Дракула.
Влад Цепеш (1456-1462)
Трговиште се сматра Дракулиним градом, јер је он у њему званично крунисан и одатле је водио битке против Турака.
Продужих даље улицом Calea Domnească и убрзо се нађох пред улазом у Кнежев двор (рум. Curtea Domnească din Târgoviște)
Јужна капија, улаз у Кнежев двор
Посета Кнежевом двору се плаћа, а улазница кошта 10 леја (2023. година.)
Постојање тврђаве и двора у Трговишту први пут је забележено у путопису Јохана Шилтбергера, учесника Никопољске битке 1396 године.
Кнежев двор прошириван је и преуређиван у два наврата. Најпре у XV веку када је представљао грађевину скоро квадратне основе 31,5х29 метара. Од ње је сачуван само подрумски ниво саграђен од камених блокова са дебљином зидова од 2,2 метра.
Остаци Кнежевог двора из XV века и Велика Кнежева Црква
У XVI веку господар Петру Церцел гради двор и 1584. године подиже Велику Кнежеву Цркву (рум. Biserica Mare Domnească) најзначајнији верски објекат у оквиру Кнежевог двора.
Велика кнежева црква
Изграђена је у облику уписаног грчког крста, има три куполе и пространи трем.
Господар Влашке Петру Церцел (владао од 1583-1585)
Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице.
Унутрашња страна куполе цркве
У потпуности је осликана крајем XVII века.
Унутрашњост цркве
Црква је била директно повезана са кнежевом палатом посебним ходником, како би владар могао ући на службу без изласка напоље.
Сам кнежев двор који је саградио господар Петру Церцел у XVI веку био је основе 32,5х15,5 метара, имао је зидове дебљине 1,5 метара и састојао се од подрума, приземља и првог спрата.
Остаци Кнежевог двора из XVI века
Приземље је имало административну функцију, док је први спрат био намењен искључиво за чланове владајуће породице. Међусобно нису били повезани.
Подрумски делови некадашње палате су доступни туристима. У њима се може видети како је текла обнова.
Обнова Кнежевог двора током 60-их и 70-их година XX века
Такође, у њему су изложени различити предмети.
Подрумски део кнежеве палате, сада изложбени простор
Најпознатији влашки војвода који је столовао у Трговишту је свакако Влад Цепеш. Он је током своје владавине у другој половини XV века у оквиру кнежевог двора саградио кулу Киндију (рум. Turnul Chindia) која се данас сматра симболом града Трговишта.
Кула Киндија
Висина куле је 27, а пречник 9 метара. Најважније функције су јој биле осматрачка и одбрамбена. Такође је служила као ризница, али и тамница. Једно време, од 1847. до 1852. коришћена је и као ватрогасни торањ.
Кула је отворена за посетиоце и до њеног врха воде спиралне степенице са 122 степеника.
Унутрашњост куле Киндија
Нажалост, информације које су у њој презентоване само су на румунском језику
Слика илуструје разлог због кога је Влад Цепеш имао надимак „набијач“. Легенда говори о преко 20 хиљада турских заробљеника набијених на колац
Са врха торња пружа се леп поглед на Кнежев двор и Велику Кнежеву Цркву
Поглед са торња Киндија
Крај куле се могу видети конзервирани остаци прве цркве Кнежевог двора која је саграђена 1415. године
Сачувани остаци цркве Biserica paraclis
Кнежев двор је свој процват доживео током владавине Матеје Басараба (1632-1654). Удвостручена је дебљина зидова и изграђен је систем ровова. Његово пропадање почиње 1659. године када је након гушења устанка Михнее III турски султан наредио да се поруше утврђења како би се Влашка ослабила и елиминисао отпор од стране локалних владара.
Константин Бранковеану је од 1688-1714. године делимично обновио утврђења и преуредио двор, али након краја његове власти Трговиште поново почиње да губи на значају. Двор је био спаљен током руско-турског рата 1738-1739. године, а коначно га је докрајчио земљотрес 1803. године.
Крај Кнежевог двора простире се велики парк Киндија. За шетњу по њему, нажалост, нисам имао времена. Посету Кнежевом двору приводио сам крају.
Парк Киндија
Још једна грађевина која завређује пажњу је Мала Кнежева Црква из 1517. године.
Мала Кнежева Црква
Специфична је по томе што се ради о једином објекту из средине XV века у Румунији који се сачувао у свом првобитном облику.
У непосредној близини цркве је Музеј штампарства и старих румунских књига у коме је приказана историја штампања у Румунији од XVI до XIX века.
Музеј штампарства
Кренух назад према железничкој станици. Остало је толико времена да се прошетам по најужем градском језгру.
Градска црква из XVII века (рум. Biserica Târgului)
Трговиште има и пешачку зону испуњену ресторанима, кафићима и продавницама.
Део улице Strada Alexandru Ioan Cuza намењен пешацима
Пешачка зона се завршава врло лепо уређеним парком у коме стоји споменик влашком владару Константину Бранковеануу.
Парк градске већнице
Крај парка се налази градска већница, још једна лепа зграда подигнута крајем XIX века.
Градска већница у Трговишту
Тако се завршио мој обилазак Трговишта, града, кога упркос богатој прошлости и чувеном Владу Цепешу који је из њега владао, нема у понуди туристичких агенција које у својим аранжманима нуде посету Букурешту, од кога је удаљен свега сат и по вожње. Дан ми је био занимљив и нисам се покајао што сам уместо да га проведем у Букурешту, одлучио да одем до овог историјског места. Као и увек, послушао сам свој туристички инстинкт који ме ни овај пут није преварио.
Наставак—>
ДОДАТАК: