10. мај 2015.
План ми је био да од станице „Библиотека Лењина“ пређем на станицу „Александровска башта“, а затим на продајном месту у Александровској башти купим улазницу за Кремљ. Већина посетилаца у Кремљ улази кроз Тројицку капију, односно преко Тројицког моста до кога се долази након проласка кроз Кутафја кулу. У случају велике гужве имао сам резервну варијанту, а то је да у Кремљ уђем кроз Боровицку капију. Према информацијама са интернета на том улазу се врши само безбедносна контрола, а карта се затим може купити у Оружарници (рус. Оружейная палата). Међутим, на моје велико разочарење, прелаз са станице „Библиотека Лењина“ на станицу „Александровска башта“ блокирала је полиција и пропуштала је само оне који су имали електронске карте које се на касама замењују за улазнице. Није ми преостало ништа друго него да мало разгледам простор око Кремљa.
Недалеко од метро станице „Библиотека Лењина“ налази се Руска државна библиотека. Ради се о највећој јавној библиотеци у Русији и континенталној Европи чији библиотечки фонд броји око 17 милиона књига. Основана је 19. јуна 1862. и била је у саставку Московског јавног и Румјанцевског музеја. 1925. назив јој је промењен у Државна библиотека СССР-а „В.И. Лењин“, а савремени назив је добила 1992. године.
Испред библиотеке је 1997. уочи обележавања 850 година од оснивања града откривен споменик Фјодору Михајловичу Достојевском. Достојевски је приказан како замишљено седи на клупи са лицем на коме се могу опазити осећања безизлазности и туге. Интересантно је и то што сваки пролазник који баци поглед на лице Достојевског има осећај да га његов поглед прати. Поза у којој велики писац седи на клупи је мало необична, па се у народу за споменик одомаћио назив „споменик руском хемороиду“ или „на пријему код проктолога“.
У покушају да се приближим зидинама Кремља спустио сам се до Боровицког трга надајући се да ћу негде наћи подземни пролаз који води на другу страну улице. Пошто пролаз нисам нашао, одлучио сам да се ту зауставим и кренем назад. Касније сам на јандекс мапам видео да се најближи пролаз налази код Великог каменог моста.
Тројицка кула
Водоснабдевајућа кула
Угаона арсеналска кула, споменик Георгију Победоносцу и Историјски музеј
Арсенал
Око Кремља је било појачано обезбеђење. На сваких неколико метара један од другог стајали су полицајци. Поред тога, улица је била ограђена заштитном оградом која је ту вероватно била постављена због проласка војне технике у повратку са параде на Црвеном тргу. Појачано обезбеђење заправо је значило да у посету Кремљу долази висока званица. Касније сам из вести сазнао да је то била немачка канцеларка Ангела Меркел.
Пошто због Ангеле нисам могао да посетим Кремљ, прибегао сам резервном плану, односно упутио сам се према Поклоној гори.