10. мај 2015.
На каси за куповину улазница била је прилична гужва. Пошто сам планирао да разгледам само технику која је изложена на отвореном купио сам улазницу чија је цена била 250 рубаља. За 350 рубаља се може купити јединствена улазница са којом се осим у простор где се налази експозиција на отвореном може ући и у главну зграду музеја.
Експозицију на отвореном чини више од 300 комада војне технике из периода Другог светског рата што за љубитеље наоружања представља праву ризницу. Желео сам да сликам све што се могло сликати, али сам био свестан да ми то сигурно неће поћи за руком. Око експоната је било доста људи, па је за сликање требало чекати прави тренутак кад се ситуација мало „расчисти“.
Изложба има неколико целина, а на самом почетку је приказана заробљена немачка оклопна техника и артиљерија.
Лаки тенк Pz.Kpfw.38 (t) чехословачке производње
Лаки тенк LT vz.38 развијен је у пролеће-лето 1937. на бази извозног модела TNHP. Предвиђено је да се произведе 400 тенкова за чехословачку војску, али до марта 1939., када Чехословачка бива окупирана од стране Немачке, произведено је свега 10 LT vz.38. Након проучавања тенка од стране немачких специјалиста производња је настављена под ознаком Pz.Kpfw.38 (t). Од новембра 1940. отпочела је производња модификације Pz.Kpfw.38 (t) Ausf.E са исправљеном чеоном плочом и ојачаним оклопом. Од маја 1939. до јуна 1942. произведено је укупно 1424 тенкова из породице Pz.Kpfw.38 (t). Тенк је послужио као основа за самохотке.
Маса: 9,9 тона
Посада: 4
Наоружање:
топ 37 mm KwK 38(t) L/47.8
Митраљез 2 х 7.92 mm МG-37(t)
Борбени комплет:
42 гранате
2400 метака
Максимална брзина: 47 km/h
Борбени радијус: 230 km
Снага мотора: 150 КС
Бетонски тетраедар
Служио је као противтенковска препрека. Дужина ивице је износила 1.5 – 1.6 m. Укопавали су се у земљу на дубину од 20-30 cm.
Немачки средњи тенк Т-3
Развијен је 1935. год. Од 1937. до 1943. произведено је 5065 тенкова овог типа. Тенкови првих серија штитили су од метака, а крајем 1938. дебљина оклопа је повећана на 30 mm у чеоном делу. Крајем 1940., на основу искуства у борбама по Француској, дебљина оклопа је повећана на 50 mm у чеоном делу, а тело тенка и купола су претрпели многобројне измене. Од марта 1941. до марта 1942. произведена су 1602 Pz.Kpfw.III са топом калибра 50 mm.
Маса: 21.6 t
Посада: 5
Наоружање:
топ 50 mm KwK 38
митраљез MG 2
Борбени комплет:
90 граната
3750 метака
Оклоп: 10-50 mm
Максимална брзина: 40 km/h
Борбени радијус: 155 km
Снага мотора: 300 КС
Немачки јуришни топ StuG-III
Јуришни топ Sturmgeschutz III (StuG III) развијен је 1936. на бази средњег тенка Pz.Kpfw.III (Т-3). Служио је за подршку пешадији. Имао је краткоцевни топ калибра 75mm StuK 37 L/24. Модификација StuG III Ausf/D производила се од маја до септембра 1941. Произведено је 150 комада, а као основа се користила модификована шасија тенка Pz.Kpfw.III. Од све немачке оклопне технике StuG III је имао најмасовнију производњу. Од јула 1937. до априла 1945. произведено је 9346 комада у свим модификацијама. У току производње на StuG III је постављен топ калибра 75 mm StuK 40 и као такав добио је ознаку StuG 40.
Маса: 20,2 t
Посада: 4
Наоружање:
топ 1х75 mm StuK 37 L/24
Борбени комплет:
44 гранате
Оклоп: 10-50 mm
Максимална брзина: 40 km/h
Борбени радијус: 195 km
Снага мотора: 300 КС
Немачки ловац на тенкове Marder III Ausf.M
Базиран је на шасији лаког тенка Pz.Kpfw.38 чехословачке производње. Прва верзија, чија је производња отпочела почетком 1942., била је наоружана противтенковским топом калибра 76 mm Pak 36 (r) који је представљао прерађени совјетски дивизијски топ Ф-22 модел 1936. год. који је заробљен у великом броју након почетка операције „Барбароса“. Приказани примерак дизајниран је у пролеће 1943. Поседовао је противтенковски топ калибра 75 mm Pak 40. Мотор је био у предњем делу шасије, а борбено одељење у задњем. У јесен 1943. добија ознаку Marder III Ausf.M.
Од 1942. до 1944. укупно је произведено 1756 ловаца на тенкове Marder III, од чега 975 Marder III Ausf.M.
Маса: 10,5 t
Посада: 4
Наоружање:
топ 1х75 mm Pak 40 L/46
Борбени комплет:
38 граната
Оклоп: 6-15 mm
Максимална брзина: 47 km/h
Борбени радијус: 185 km
Снага мотора: 150 КС
Полугусеничар ОТ-810 чехословачке производње
Серијски се производио од јуна 1939. до марта 1945. Био је основни немачки оклопни транспортер. Произведен је у више од 15000 примерака.
Након Другог светског рата његова модернизована варијанта производила се у Чехословачкој до 1962. год.
Купола тенка Т-1
Полугусеничар Unic P-107
Развијен је 1934. године. Требао је да замени модел П.17, али због банкротства фирме „Ситроен“ серијска производња је организована у фирми „Уник“. Од 1937. до 1939. произведено је 3276 комада у две основне модификације: као тегљач за топ калибра 75mm и као возило за инжењерију. Велики број је заробљен током борби у Француској, па га Немци уводе у наоружање под ознаком Zg Kw 304 (t) Typ 107. Током 1942-1943. на бази тегљача П.107 дизајнирани су оклопни транспортери и самоходни противавионски топови.
Маса са теретом: 5400 kg
Послуга: 1
Максимална брзина: 45 km/h
Борбени радијус: 400 km
Снага мотора 62 КС“
Немачка брдска хаубица 105 mm
Од 1942. године користиле су је немачке брдске дивизије у Финској, Италији, Француској, на Источном фронту и на Балкану. У периоду од 1942. до 1945. укупно је произведено 420 примерака. У наоружању неких европских земаља налазила се до 60-их година прошлога века.
Немачки противтенковски топ 37 mm ПАК-35/36 (У позадини се виде осмоцевни противавионски топ 20 mm SMK-18 тип 4, противавионски топ 37 mm Флак 43 и осмоцевни противавионски топ SMK-18 тип 1 (с десна на лево)
Топ је развијен 1935. године у фабрици „Рајнметал“ као модернизована варијанта топа Рак 28. Пред почетак Другог светског рата представљао је основу немачке противтенковске артиљерије. До 1941. топ је прилично застарео, па није могао да се ефикасно бори са новим совјетским тенковима.
Тежина у борбеном положају: 660 kg
Пробојност:
на даљини 500 m – 31 mm
на даљини 1000 m – 22 mm
Брзина гађања: 15-20 пројектила у минути
Тежина гранате: 0.68 kg
Почетна брзина гранате: 762 m/s
Брзина кретања: 50 km/h
Послуга: 5
Немачки противавионски топ 20 mm SMK-18 тип 3
Развој овог осмоцевног противавионског топа започео је конструкторски биро концерна „Rheinmetall-Borsig“ у октобру 1938. Већ у фебруару 1940. развијене су четири варијанте, познате као SMK-18 V1. Код две варијанте цеви су распоредђене хоризонтално (у једном реду), а код друге две варијанте распоред цеви је био вертикалан (четири цеви у два реда). Максимални вертикални домет износио је 2200 m, а хоризонтални 4800 m. Примерке све четири варијанте, заробљене на крају Великог отаџбинског рата, пажљиво су проучавали совјетски конструкторски бирои за артиљеријско наоружање.
Године производње: 1939. – 1940.
Калибар: 20 mm
Маса у борбеном поретку: 1464 kg
Дужина цеви: 1300 mm
Дужина олученог дела цеви: – 1159,4 mm
Послуга: 4
Брзина паљбе: 420 – 480 пројектила у минути
Максимални домет: 4800 m
Угао цеви:
по хоризонтали: 360°
по вертикали: 0° до +85°
Експозицију са заробљеном немачком техником смењује диорама која приказује напад Немаца на границу СССР-а 22. јуна 1941. У борбу са бројнијим непријатељем први су ступили совјетски граничари. За храброст и херојство које су испољили у првим данима рата 11 граничара добило је звање Хероја Совјетског Савеза, а 1276 је награђено орденима и медаљама.
Онеспособљени немачки средњи тенк Т-3
Јежеви са бодљикавом жицом
Средњи тенк Pz. Kpfw. IV Ausf. F1
Осматрачница
Након диораме следи простор који је посвећен инжењерским јединицама совјетске армије у коме су приказани основни фортификацијски објекти. Само око Москве у јесен 1941. инжењерске јединице уз помоћ локалног становништва ископале су више од 300 km противтенковских ровова, поставиле 260 km препрека од бодљикаве жице и саградиле више од 4000 ватрених тачки.
Траншеја
Траншеја (ров) представља земљану фортификацију, односно, отворени ископ , по правилу, трапезног пресека, дужине од неколико десетина метара до неколико километара. Намењена је за скривено размештање људства на бојишту, маневрисање, осматрање, отварање ватре из стрељачког наоружања и управљање битком.
Дубина рова: 150 cm
Ширина на врху/дну: 150/50 cm
Висина грудобрана: 30 cm
Улаз у подгрудобранско рововско склониште (блиндаж)
Склониште је намењено за заштиту и одмор људства и привремени смештај рањеника. Предвиђено је за смештај 3-5 војника (послуга оруђа, посада тенка). Ради заштите од падавина таваница се покривала слојем глине дебљине 5-10cm изнад које се насипало још најмање 30 cm земље.
Задња страна лаког бункера (дрвено-земљане ватрене тачке)
Лаки бункер служио је за отварање ватре из митраљеза и оруђа, а такође као средство за ојачање позиције. Испред и око бункера (на даљини већој од даљине бацања бомбе) постављале су се запреке од бодљикаве жице. Бочне стране и задњи део покривали су војници са аутоматима, јер је прегледност кроз пушкарницу била ограничена. Велика пажња се посвећивала маскирању, јер се бункер уздизао 1.6-1.7 m изнад нивоа земље.
Димензије (дужина х ширина): 220 х 120 cm
Висина: 180 cm
Број излаза: 1
Број војника: 3-4
Земуница
Служила је за размештање људства и штаба у пољским условима. Предвиђена је за боравак 20-25 војника.
Димензије (дужина х ширина): 1070х294 cm
Висина: 180 cm
Број излаза: 2
Капацитет: 20 војника
Време за изградњу: 150 човек/сати
Значај инжењерије се још више показао у Курској бици. Од априла до јула 1943. подигнуто је осам одбрамбених линија које су се простирале 250-300 km у дубину територије. Цела курска избочина претворена је у густу мрежу траншеја и ровова чија је укупна дужина износила неколико десетина хиљада километара.
Саставни део одбрамбених линија била су митраљеска гнезда, односно оклопне одбрамбене тачке.
Оклопна одбрамбена тачка (из совјетско-финског рата)
Служила је за отварање ватре из митраљеза, заштиту послуге од гелера и стрељачког наоружања, а примењивана је као средство за ојачавање положаја у најважнијим правцима. Широку примену имала је током совјетско-финског рата (1939-1940.) на Манерхајмовој линији, а такође у Великом отаџбинском рату.
Маса: око 1000 kg
Послуга: 2
Наоружање: 1 митраљез са постољем
Дебљина оклопа: 10-30 mm
Димензије:
дужина х ширина х висина – 1220х750х(550х700)
Пречник основе: 1600 mm
Совјетска оклопна одбрамбена тачка
Дизајнирана је 1941. године у 15-ом ЦНИИИ „Д.М. Карабишев“. Користила се на одбрамбеним положајима совјетске војске током Великог отаџбинског рата. У изради су коришћене ваљане оклопне плоче дебљине 10 – 13 mm које су штитиле послугу од гелера и панцирних зрна калибра 7,62/7,92 mm.
Материјал: оклопне плоче дебљине 10-13 mm
Наоружање: 1 митраљез са постољем
Сектор паљбе:
хоризонтални/вертикални 60° / -12° +12°
Осматрање: кроз прорез за осматрање и перископ
Послуга: 2
Маса: 418.5 kg
Када терен није омогућавао укопавање, и када је одбрамбени положај требало што пре утврдити, коришћени су преносни штитови.
Совјетски преносни штитови
Након совјетско-финског рата (1939- 1940.) у Совјетском Савезу је конструисан преносни стрељачки штит који је у наоружање РККА уврштен уочи Великог отаџбинског рата. У годинама Великог отаџбинског рата употребљавали су се у одбрамбеним утврђењима ради заштите стрелаца од пушчаних зрна и гелера како при осматрању, тако и при отварању ватре из стрељачког наоружања. Доњи део штита се укопавао у земљу. Ради маскирања штитови су се фарбали у сиво-маслинасту или белу боју (зими, када је снег) или се на њих наносила маскирна боја. Поред тога, покривали су се гранама, бусењем и земљом. Неки штитови имали су две скије ради коришћења у зимским условима приликом пузања стрелца потрбушке напред. У Великом отаџбинском рату користили су се током одбране Лењинграда, Одесе, Севастопоља, Москве, Стаљинграда, на Карелијскоj превлаци и у поларним крајевима.
Димензије: 600х400 (330) mm
Димензије пушкарнице: 160 (140) х 50 mm
Дебљина оклопа: 10-12 mm
Маса: 20-30 kg
Немачки преносни штитови
Као и совјетски, штитови су се постављали на грудобране индивидуалних ровова или непосредно на земљу на отвореном терену. Већина од њих представља оклопну плочу правоугаоног облика са ивицом која је повијена према споља чиме се обезбеђивало рикошетирање зрна у правцу фронта. Осматрање бојишта и отварање ватре вршило се кроз пушкарнице које су се затварале поклопцима. Неки су имали и бочне оклопне плоче за заштиту стрелца од противничке ватре са бокова.
Дебљина оклопа: 10 mm
Маса: 20-25 kg
Осим изградње одбрамбених положаја улога инжењирије се огледала и у градњи војних путева и привремених мостова што је приказано у делу експозиције под називом „Војни пут“.
Аутомобил ГАЗ-67Б и пуковски минобацач 107 mm
Прототип аутомобила ГАЗ-67 били су модели НАТИ-АР и ГАЗ-64. Крајем 1942. аутомобил ГАЗ-64 прошао је модернизацију и добио назив ГАЗ-67, а 1943. назив ГАЗ-67Б. Од 1942. до 1953. произведено је 62843 аутомобила ГАЗ-67 са различитим модификацијама. На бази његове конструкције дизајнирани су и производили су се оклопни двоседи БА-64 и БА-64Б.
Број места за седење: 4
Маса: 800-1000 kg
Максимална брзина: 90 km/h
Потрошња горива: 16-18 l/100 km
Снага мотора: 50 кс
Аутомобил се налази на такозваном нисководном мосту који је служио за савлађивање водених препрека. Мост је могао да има две траке, а као оплата користиле су се даске дебљине 4-5 cm или дрвене облице пречника 15-20 cm.
Служио је за равнање терена при изградњи, ремонту и одржавању земљаних путева. Као средство за вучу коришћен је трактор ЧТЗ-60 или ЧТЗ-65.
Камион ГАЗ-AA са пољском кухињом
Најмасовнији је модел совјетског камиона који се производио 30-их и 40-их година 20. века. Први камиони овог типа рађени су према цртежима америчке компаније „Форд“ у које су совјетски конструктори касније унели измене. Конструкција склопова обезбеђивала је једноставну експлоатацију и поправке. Мотор је практично могао да троши било коју врсту бензина, а лети, с обзиром да је био загрејан, могао је да користи и петролеј.
У периоду од 1941. до 1945. произведено је 138600 примерака.
Камион са слике произведен је 1942. године, а његова шасија и делови кабине пронађени су у Смоленској области. Рестауриран је 2001. године.
Маса: 1810 kg
Носивост: 1500 kg
Снага мотора: 40 КС
Мењач: четворобрзински
Брзина: до 70 km/h
Аутономија вожње: 215 km
Путнички аутомобил ГАЗ M1
Дизајниран у је Горковској фабрици аутомобила под руководством А.А. Липгарта. Први серијски примерци произведени су 1936. Као прототип послужио је амерички аутомобил Форд-Б. За време рата користио се за превоз командног састава. Од 1936. до 1943. произведено је 62888 примерака.
Број места за седење: 5
Маса: 1350 kg
Максимална брзина: 105 km/h
Потрошња горива: 14.5 l/100 km
Снага мотора: 50 КС
Пољска хаубица 122 mm модел 1910/30
Развијена је 1910., а модернизована 1930. када јој је повећан домет. Коришћена је у совјетско-финском рату и на самом почетку Другог светско рата.
Маса у борбеном положају: 1466 kg
Максимална даљина гађања: 8940 m
Брзина гађања: 5 граната у минути
Тежина гранате: 21,7 kg
Почетна брзина гранате: 364 m/s
Брзина кретања: 15 km/h
Послуга: 8
Пуковски топ 76 mm модел 1927. год.
Први је модел артиљеријског оруђа који је развијен у СССР-у. Серијски се производио од 1928. до 1943. год. Укупно је произведено око 18000 примерака.
Топ се налази на колотражном застору начињеном од дрвених балвана. Оваква врста застора градила се при проласку технике преко мочварног терена или у периоду беспутице (време блатњавих путева). Осим балвана, за израду колотражног застора коришћене су плоче или даске. Ширина колотрага износила је 1-1.4 m, а застора 2.9 m.
Допремање на фронт муниције, горива и намирница био је задатак железничких јединица совјетске армије којима је заслужено посвећен један део изложбе.
Железничке јединице и специјалне формације Народног комесаријата за комуникације
25. априла 1945., у самом јеку борби за Берлин, стигао је први совјетски воз. На телеграму Војном савету 1. белоруског фронта, у коме је саопштено да је успостављен железнички саобраћај на потезу Кистрин – Берлин, Георгиј Константинович Жуков лично је написао: „Браво, Жуков. 26. април 1945.“
5. августа 1945. у листу „Гудок“ објављен је чланак маршала Г.К. Жукова под називом „Рођеном брату Црвене армије“. Жуков у чланку пише: „Железничари су заједно са војницима Црвене армије обезбедили победу над немачко-нацистичким освајачима и исписали су многе светле странице у историји Отаџбинског рата. За железнички транспорт усталио се назив „рођени брат Црвене армије“. Ова дефиниција железничког транспорта и његове улоге у заштити Домовине посебно се потврдила у ратним годинама. Совјетски железничари су својим самопожртвованим радом обезбедили снабдевање јединица муницијом, горивом и намирницама. Њихов самопожртвовани рад убрзао је пад Берлина. Машиновође и возно особље често су возили композиције под непријатељском артиљеријском и митраљеском ватром. Као и војници Црвене армије свето су испуњавали дуг пред Домовином и у име Победе нису штедели животе. Без функционалне железнице не бисмо могли да обављамо не само велике оперативне транспорте, прилично честе током рата, већ и непрекидно допремање материјално-техничких средстава на велика растојања. Железничари, стално радећи под дејством авијације, а понекад и артиљерије, испољили су масовно херојство и оправдано су заслужили захвалност Црвене армије и целог совјетског народа“.
Експозиција железничке јединице
Дизел макара
Дизел макара РМК-5 модел 1942. год. служила је за побијање дрвених и металних шипова. Користила се при санацији стубова моста. Направљена је специјално за музеј и предана му је 1995. год.
Оклопне платформе оклопног воза „Красновосточник“
Направљене су 1917. у кизил-арватским железничким радионицама средњеазијске железнице. Током грађанског рата, као део композиције оклопног воза, прошле су неколико фронтова. У Другом светском рату од 1941. до 1942. коришћене су у борбама на Јужном фронту, а 1945. су пребачене на Далеки исток.
Парна локомотива Еу 680-96
Направљена је 1928. у Коломенској фабрици парних локомотива. Током рата се налазила на окупираној територији Југо-западне железнице. У јулу 1958. предата је Белоруској железници где је коришћена до 1991. године. Музеју је поклоњена 1995. год.
Дужина: 11.9 m
Маса са тендером: 130 t
Максимална брзина: 65 km/h
Снага: 1300 КС
Ширина колосека: 1524 mm, 1435 mm
Двоосовинска платформа са противавионским топом
Произведена је 1923. године. Служила је углавном за превоз артиљеријских оруђа. На платформу су се постављали и противавионски топови ради заштите композиције од напада из ваздуха.
Носивост: 20 t
Маса: 9,5 t
Дужина вагона: 10,4 m
Ширина – 2,8 m
Висина од горње ивице шине: 1,9 m
Санитетски вагон
Санитетски вагони користили су се за превоз рањеника. Имали су превијалишта, апотеке, просторије за изолацију и смештај медицинског особља. 1941. године формирано је 288 санитетских возова од 6000 путничких вагона. Вагон са слике конструисан је 1925. године, а произведен 1937. у фабрици „Јегоров“ (Лењинград).
Железнички плуг
Железнички плугови користили су се од друге половине 1943. године за уништавање пруга. Принцип рада је механички и састоји се од ломљења дрвених прагова, деформисања шина и уништавања постељице пруге. Вукле су их једна или две парне локомотиве. Радна брзина је износила 7-10 km/h.
Плуг са слике направиле су железничке јединице руске војске 1995. год. специјално за музеј.
Део срушеног моста
Изложени експонати су углавном груписани по типу наоружања, али је било и оних који су стајали издвојено, односно нису били део неке тематске експозиције. Ради лакшег прегледа одлучио сам да их групишем по типу, а не по редоследу којим су сликани. На првом месту је „краљица рата“ – артиљерија.
Совјетска хаубица 152 mm Д-1, хаубица 122 mm M-30 и пољска хаубица 122mm, модел 1910/1930.
Противтенковски топ 57 mm ЗИС-2
Развијен је у конструкторском бироу Фабрике бр. 92 под руководством В.Г. Грабина 1940. године. По својим балистичким и техничким карактеристикама није имао премца у свету. Производња је почела пред Други светски рат, али је обустављена у јесен 1941. године из низа разлога. Вермахт 1943. године уводи тенкове са ојачаним оклопом („Тигар“и „Пантер“), па је топ хитно уврштен у наоружање, а производња је отпочела у Фабрици бр. 92 у Горком.
Тежина у борбеном поретку: 1250 kg
Пробојност:
на даљини 500 m – 106 mm
на даљини 1000 m – 96 mm
Брзина паљбе: 15 пројектила у минути
Тежина гранате: 3.1 kg
Почетна брзина гранате: 990 m/s
Брзина кретања: 50-60 km/h
Послуга: 6
Дивизијски топ 76 mm ЗИС-3 модел 1942. год. (СССР)
Развијен је у конструкторском бироу Фабрике бр. 92 под руководством В.Г. Брагина. Представљала је пример успешног конструкторско-технолошког решења: колевка топа Ф-22УСВ стављена је на лафет топа 57 mm ЗИС-2. ЗИС-3 је био топ који се најмасовније производио у Другом светском рату. Хитлеров консултант за артиљерију Волф овако је оценио овај топ: „Сматрам да је совјетски топ ЗИС-3 најбоље оруђе Другог светског рата“.
Тежина у борбеном поретку: 1200 kg
Брзина паљбе: 25 пројектила у минути
Тежина гранате: 6.2 kg
Почетна брзина гранате: 680 m/s
Углови навођења:
вертикални -5/+37 степени
хоризонтални 54 степена
Брзина кретања: 50 km/h
Послуга: 7
Железнички топ TM-1-180
Развијен је у „Лењинградској металској фабрици“ 1935. год. Оруђе Б-1-П калибра 180 mm развијено је и израђено у лењинградској фабрици „Бољшевик“. Топ је намењен за гађање циљева на копну и мору непосредно са железничке пруге. На почетку рата СССР је у наоружању имао 20 оваквих топова који су учествовали у борбама до последњих дана рата. Повучени су из употребе 1961. године.
Тежина у борбеном поретку: 160000 kg
Максимална даљина гађања: 38000 m
Брзина паљбе: 3-5 пројектила у минути
Тежина гранате: 97 kg
Брзина кретања: 45 km/h
Послуга: 40
Совјетска артиљерија
У првом плану је хаубица 203 mm Б-4М модел 1931.год. Поред ње је топ 152 mm БР-2 модел 1935. год.
Пуковски минобацач 120 mm ПМ-120
Био је једноставан за коришћење пошто се лако расклапао на три дела: цев, двоножни лафет и подлогу. За превоз на краћа растојања имао је точкове. Масовно се примењивао током Великог отаџбинског рата за уништавање живе силе и борбених средстава противника који се налазе у рововима, траншејама, рововским склоништима, супротним странама брда, као и за уништавање утврђених позиција.
Тежина у борбеном поретку: 282 kg
Максимална даљина гађања: 460-5700 m
Брзина паљбе: 6 пројектила у минути
Тежина гранате: 15,9 kg
Брзина кретања: 30 km/h
Послуга: 6
Дивизијски минобацач 160 mm МТ-13 модел 1943. год.
Оригиналност његове конструкције је у томе што је имао неодвојиви лафет са точковима и пунио се кроз задњи отвор. Окретањем ручице цев је прелазила у хоризонтални положај. Након убацивања мине, цев се под њеном тежином враћала у положај за паљбу. Служио је за пробој, ефикасно је уништавао непријатељске утврђене положаје и успешно је „поклапао“ његове батерије.
Тежина у борбеном поретку: 1170 kg
Максимална даљина гађања: 620-5100 m
Брзина паљбе: 3 пројектила у минути
Тежина гранате: 40.86 kg
Почетна брзина мине: 245 m/s
Брзина кретања: 50 km/h
Послуга: 6
Лансер ракета БМ-13 – „Каћуша“
БМ-13 развијен је 1939. године у конструкторском бироу НИИ-3 под руководством А.Г. Костикова. Уврштен је у наоружање 1941. год.
Након прве примене у јулу 1941. немачка команда је са Источног фронта добила следећи извештај: „Руси су применили батерију са неуобичајеним бројем оруђа. Јединице које су биле изложене артиљеријској ватри сведоче: артиљеријски напад је налик урагану. Губици у људству су значајни.“
Лансер се у почетку монтирао на камион ЗИС-6, а од 1942. на камион „Студебејкер“ који је стизао преко програма „ленд-лиз“.
Маса у борбеном поретку: 6200 kg
Максимална даљина гађања: 8470 m
Послуга: 7
Брзина гађања: 96-137 пројектила у минути
Тежина пројектила: 42.5 kg
Почетна брзина пројектила: 355 m/s
Брзина кретања: 60 km/h
Лансирне шине лансeра ракета БМ-13 – „Каћуша“
Аутоматски противавионски топ 37 mm модел 1939. год.
Развијен је на бази шведског топа „Бофорс“. Први је совјетски противавионски топ који је ушао у масовну производњу.
Године производње: 1939-1945.
Укупно произведено: 18872
Калибар: 37 mm
Маса у борбеном поретку: 2100 kg
Дужина цеви: 2316 mm
Дужина ожљебљеног дела: 2054 mm
Послуга: 7
Брзина кретања: до 60 km/h
Брзина паљбе: 160-180 метака у минути
Највећа даљина гађања: 8500 m
Угао гађања:
по хоризонтали: 360°
по вертикали: 5° +85°
Противавионски топ 40 mm akan M/32 (Бофорс)
Развијен је 1932. од стране шведске фирме „Бофорс“. Најпре је био предвиђен за бродове. 1935. развијена је варијанта за копнену војску. Био је најпопуларнији тип лаког противавионског топа у Другом светском рату.
Маса: 2500 kg
Послуга: 7
Максимални домет:
по висини 5000 m
по хоризонтали: 9500 m
Брзина гађања: 120 метака у минути
Тежина пројектила: 0.955 kg
Почетна брзина пројектила: 850 m/s
Брзина кретања: 50 km/h
Након артиљерије следи оклопна техника. Поред совјетских тенкова и самохотки приказани су и примерци савезничке оклопне технике коју је „Ујка Џо“, како су Черчил и Рузвелт међусобно звали Стаљина, добио у оквиру програма „ленд лиз“.
Превише сликања истрошило је батерије у фотоапарату, па сам остатак изложбе наставио да сликам мобилним телефон. Наравно, имао сам резервни комплет батерија, али сам га чувао као „неприкосновену резерву“.
Совјетски средњи тенк Т-34 модел 1942. год. „Доватор“
Пронађен је у Псковској области 2001. год. На куполи се сачувао натпис „Доватор“ и „За заставу ГКО“. Како је текло извлачење тенка из мочваре може се погледати овде.
Остаци немачког средњег тенка „Пантер“
Развој тенка трајао је од 1938. до 1942. Пројектована маса је најпре износила око 20 t, затим је повећана на 30 t, да би у серијској производњи тенк имао 45 t. У наоружање немачке војске уврштен је у децембру 1942. Производио се уместо тенка Т-III (Pz.Kpfw.III). Од јануара 1943. до априла 1945. произведено је 5976 примерака у три основне модификације. Пред крај рата био је основни тенк немачке војске, а на бази њега дизајнирана је самохотка „Јагдпантер“.
Маса: 44.8 t
Посада: 5
Наоружање:
топ калибра 75 mm KwK 42L/70
митраљез калибра 7.92 mm MG-34
Борбени комплет:
82 гранате
4200 метака калибра 7.92 mm
Оклоп: 16-110 mm
Максимална брзина: 46 km/h
Радијус дејства: 250 km
Снага мотора: 700 КС
Совјетски тенк Т-18 као непокретна ватрена тачка
Према одлуци народног комитета за наоружање СССР-а од 2. марта 1938. тенкови који нису могли да се ремонтују почињу да се користе као непокретне ватрене тачке.
Совјетски тенк пламенобацач Т-46
Развијен је 1933-1934. у конструкторском бироу Фабрике бр. 185. Требао је да замени лаки тенк Т-26. Могао је да се креће на гусеницама и точковима. Имао је систем за задимљавање и пламенобацач КС-45 који се налазио десно од топа. Због сложености и високе цене производња је прекинута 1937. Произведена су свега четири примерка који су се касније користили као стална ватрена тачка на Лењинградском фронту.
Маса: 17.2 t
Посада: 3
Наоружање:
топ 5 mm модел 1932. год.
митраљез ДТ калибра 7.62 mm
пламенобацач КС-45
Борбени комплет:
101 граната
2709 метака калибра 7.62 mm
Максимална брзина: 58/80 km/h
Радијус дејства: 225/400 km
Снага мотора: 320 КС
Совјетски средњи тенк T-34
Развијен је 1939. у конструкторском бироу Фабрике бр. 183 (Харков) под руководством М.И. Кошкина, А.А. Морозова и Н.А. Кучеренка на бази прототипа А-20 и А-32. Уврштен је у наоружање 19. децембра 1939., још пре почетка испитивања. Т-34 је најмасовније произвођени тенк у Другом светском рату: од јуна 1940. до септембра 1944. произведено је 35478 примерака. У јесен 1941. године производњи тенка Т-34 прикључила се фабрика „Красноје Сормово“ (фабрика бр. 112) у Горком. Тенкове који су произведени у Фабрици бр. 112 карактерисала је ливена купола, а 1942. на тенку су се појавили држачи за пешадију.
Маса: 30 t
Посада: 4
Наоружање:
топ 76 mm Ф-34
2 митраљеза ДТ
Борбени комплет:
77 граната калибра 76 mm
3150 метака калибра 7.62 mm
Оклоп: 13-52 mm
Максимална брзина: 55 km/h
Радијус дејства: 250 km
Снага мотора: 500 КС
Совјетски тенк КВ-1С (Клим Ворошилов)
Развијен је на бази тенка КВ-1 у лето 1942. У поређењу са КВ-1 маса је умањена са 47.5 на 42.5 тона. Умањење масе постигнуто је смањењем дебљине доње чеоне плоче, бочних плоча и задње плоче. Тенк је добио нову ливену куполу која је била мања и имала је куполу за командира са прибором за осматрање. Уврштен је у наоружање 20. августа 1942. На бази КВ-1С развијени су тешки тенк КВ-85 и самохотка СУ-152.
Маса: 42.5 t
Посада: 5
Наоружање:
топ 76 mm ЗИС-5
3 митраљеза ДТ калибра 7.62 mm
Борбени комплет:
114 граната
2646 метака калибра 7.62 mm
Оклоп: 30-75 mm
Максимална брзина: 43 km/h
Радијус дејства: 225 km
Снага мотора: 600 КС
Совјетски тенк T-26, модел 1933. год.
Развијен је крајем 1932. год. у конструкторском бироу „Бољшевик“. Представљао је замену за варијанту са две куполе. Производио се од 1933. до 1938., а укупно је произведено 6000 примерака.
Маса: 9.4 t
Посада: 3
Наоружање:
топ калибра 45 mm модел 1932. год.
митраљез калибра 7.62 mm ДТ
Борбени комплет:
136 граната
2898 метака калибра 7.62 mm
Оклоп: 6-15 mm
Максимална брзина: 31.3 km/h
Радијус дејства: 140 km
Снага мотора: 90 КС
Совјетски средњи тенк T-44
Развијен је у првој половини 1944. године у конструкторском бироу Фабрике бр.183 под руководством А.А. Морозова на бази прототипа Т-43. Био је први совјетски тенк који је имао попречно постављен мотор. Купола је захваљујући новом положају мотора смештена ближе центру тела тенка. У поређењу са Т-34 оклоп је знатно ојачан, али је маса тенка остала на нивоу Т-34-85. Производња тенка је организована у Фабрици бр.75 у Харкову. Првих пет тенкова склопљено је у новембру 1944. Од 1944. до 1947. укупно су произведена 1823 примерка Т-44, од чега је током рата произведено 265 тенкова.
Маса: 31.8 t
Посада: 4
Наоружање:
топ 85 mm ЗИС-С-53
2 митраљеза ДТМ
Борбени комплет:
58 граната калибра 85 mm
1764 метака калибра 7.62 mm
Оклоп: 15-120 mm
Максимална брзина: 45 km/h
Радијус дејства: 300 km
Снага мотора: 520 КС
Совјетски средњи тенк T-34-85
Развијен је у другој половини 1943. у конструкторском бироу Фабрике бр. 43 на бази средњег тенка Т-34. Главна разлика у односу на Т-34 била је нова купола која је проширена до 1600 mm и топ Д-5Т који је повећао ватрену моћ. Уврштен је у наоружање 15. децембра 1943. Производња је почела у јануару 1944. Крајем јануара 1944. почела је производња побољшане варијанте тенка са куполом у коју су могли да стану три члана посаде и са топом калибра 85 mm ЗИС-С-53. До краја маја 1945. укупно је произведено 16651 тенкова Т-34-85 од којих је 250 имало топ Д-5Т.
Маса: 32.3 t
Посада: 5
Наоружање:
топ калибра 85 mm ЗИС-С-53 1
2 митраљеза ДТ калибра 7.62 mm
Борбени комплет:
56 граната
1890 метака калибра 7.62 mm
Оклоп: 15-90 mm
Максимална брзина: 40 km/h
Радијус дејства: 300 km
Снага мотора: 500 КС
Совјетски тешки тенк ИС-2 (Иосиф Сталин)
Развијен је на бази тенка ИС-1 (ИС-85) 1943. у конструкторском бироу Фабрике бр. 100. Главна разлика у односу на ИС-85 био је топ 122 mm Д-25 који му је знатно повећао ватрену моћ. ИС-122 уврштен је у наоружање 31. октобра 1943. У пролеће 1944. замењен је моделом ИС-2.
Маса: 46 t
Посада: 4
Наоружање:
топ 122 mm Д-25Т
митраљез ДТ калибра 7.62 mm
Борбени комплет:
28 граната
2331 метака калибра 7.62 mm
Оклоп: 20-120 mm
Максимална брзина: 37 km/h
Радијус дејства: 150 km
Снага мотора: 520 КС
Совјетски тешки тенк ИС-3
Развијен је крајем 1944. год. Као основа за ИС-3 послужио је тенк ИС-2. Добио је већу оклопну заштиту у односу на претходника, а маса је остала непромењена. Такође је добио нову куполу и тело са чеоним плочама под углом. Од маја 1945. до лета 1946. произведено је 2311 примерака. 1952. прошао је модернизацију и добио назив ИС-3М.
Маса: 46 t
Посада: 4
Наоружање:
топ 122 mm Д-25Т
митраљез ДТ калибра 7.62 mm
митраљез ДШК калибра 12.7 mm
Борбени комплет:
28 граната
753 метка калибра 7.62 mm
Оклоп: 20-250mm
Максимална брзина: 40 km/h
Радијус дејства: 185 km
Снага мотора: 520 КС
Амерички средњи тенк М4А2 „Шерман“
Био је најзаступљенији тенк у америчкој и британској војсци. По броју произведених примерака налази се одмах иза тенка Т-34.
Испорука „Шермана“ СССР-у по програму „ленд лиз“ почела је у новембру 1942., али је тек од краја 1943. масовније присутан у оклопним јединицама Црвене армије. Почевши од пролећа 1944. тенкови „Шерман“ учествују практично у свим биткама Великог отаџбинског рата. Совјетски тенкисти су их добро прихватили. Поседовали су веома квалитетне инструменте и средства везе, али нису били прилагођени за руску зиму. Имали су гладак заштитник за чланке гусеница што је правило проблеме приликом кретања по залеђеним руским друмовима. Проблем недовољног пријањања гусеница за тло продубљавало је високо тежиште, па се тенк често превртао. Врло брзо „Шермани“ су добили нове гусенице које су обезбеђивале боље пријањање.
У глобалу, тенк је био у рангу совјетског тенка Т-34 и примењивао се на исти начин. Захваљујући меком вешању пешадија на тенку могла је да отвара ватру са тенка у покрету.
Број произведених тенкова М4А2: 10968
Маса: 31,87 t
Снага мотора: 420 КС
Максимална брзина по путу: 45 km/h
Радијус дејства: 240 km
Посада: 5
Наоружање:
топ 75 mm
2 митраљеза калибра 7.62 mm „Browning“ М1919А4
1 митраљез калибра 12.7 mm „Browning“ М2НВ
Борбени комплет:
97 граната
300 метака калибра 12.7 mm
4750 метака калибра 7.62 mm
Оклоп:
на челу куполе: 90 mm
на челу тела тенка: 76 mm
Британски средњи тенк „Matilda II“
Испоручиван је Совјетском Савезу у оквиру програма „ленд лиз“. Укупно су испоручена 1084 тенка „Matilda“ Mk II и Mk IIА од којих је у СССР стигло 918, док су остали изгубљени због потапања транспортних бродова који су их превозили.
Године производње: 1939-1943.
Укупан број произведених примерака: 2890
Маса: 26.9 t
Снага мотора: 174 КС
Максимална брзина по путу: 24 km/h
Радијус дејства: 130 km
Посада: 4
Наоружање:
топ 40 mm
митраљез 7.92 mm BESA
митраљез 7.7 mm Bren
Борбени комплет:
67 граната
3150 метака калибра 7,92 mm
2800 метака калибра 7.7 mm
Оклоп:
на челу куполе: 75 mm
на челу тела тенка: 78 mm
Совјетска самохотка СУ-100
Развијена је почетком 1944. год. у „Уралмашзаводу“. Као основа послужио је средњи тенк Т-34. Серијска производња отпочела је у септембру 1944. Укупно је произведено 2495 примерака.
Маса: 31.6 t
Посада: 4
Наоружање:
топ 100 mm Д-10С
Борбени комплет:
33 гранате
Оклоп: 20-75mm
Максимална брзина: 50 km/h
Радијус дејства: 180 km
Снага мотора: 500 КС
Самохотка СУ-100 у рову
Совјетска самохотка СУ-76И
Развијена је 1942. године у конструкторском бироу Фабрике бр. 37, а као основа послужио је немачки тенк Т-III (Pz/Kpfw/III). У јануару 1943. пролази испитивања и бива уврштена у наоружање под ознаком СУ-76И. Од марта до новембра 1943. московска филијала Фабрике бр. 37 произвела је 200 примерака. Производњу СУ-76 ограничавала је количина заробљених немачких тенкова.
Маса: 22.5 t
Посада: 5
Наоружање:
топ 76 mm С-1
Борбени комплет:
96 граната
Оклоп: 10-50mm
Максимална брзина: 42 km/h
Радијус дејства: 180 km
Снага мотора: 300 КС
Совјетска самохотка ИСУ 152
Развијена је 1943. у конструкторском бироу Фабрике бр. 100 на бази тешког тенка ИС-85. Уврштена је у наоружање 6. новембра 1943. Од новембра 1943. до 1946. произведена су 3242 примерака, од чега је до краја маја 1945. произведено 1885 комада. Након рата рађене су две модернизације, а самохотке су добиле ознаке ИСУ-152М и ИСУ-152К. Варијанта ИСУ-152К имала је куполу за командира и мотор В-54К са ејекторским системом хлађења.
Маса: 47.2 t
Посада: 5
Наоружање:
топ 152 mm МЛ-20С
митраљез ДШК 12.7 mm
Борбени комплет:
30 граната
250 метака 12.7 mm
Оклоп: 20-90 mm
Максимална брзина: 35 km/h
Радијус дејства: 360 km
Снага мотора: 520 КС
Америчка самохотка Т-48
Развијена је на бази полугусеничара М3. Најпре је била предвиђена уградња енглеског топа 57 mm Mk.II. У серијској производњи добила је ознаку 57 mm Gun Motor Carriage T48 и амерички топ 57 mm М1. Од децембра 1942. до маја 1943. произведена су 962 примерка. У британску војску стигло је само 30 комада, док је већи део поруџбине (650 ком.) испоручен СССР-у по програму „ленд-лиз“. У наоружању Црвене армије добила је ознаку СУ-57.
Маса: 8.6 t
Посада: 5
Наоружање:
топ 57 mm М-1
Борбени комплет:
148 граната
Оклоп: 6-11.6 mm
Максимална брзина: 72 km/h
Аутономија кретања: 320 km
Снага мотора: 147 КС
Бацач пламена Wasp Mk II модел 1944. год.
Развијен је крајем 1943. год. на бази оклопног транспортера „Universal Carrier Mk.II“. Имао је ознаку Flame-thrower, Transportable. № 2, Мк II, или Wasp II. Код прве варијанте резервоари са запаљивом течношћу налазили су се у простору са посадом. 1944. развијена је побољшана верзија Wasp IIS код које се резервоар налазио у задњем делу. У једном млазу избацивао је 16 литара запаљиве смесе. У СССР је испоручиван у оквиру програма „ленд-лиз“.
Маса: 4.9 t
Посада: 3
Наоружање: пламенобацач „Ронсон“
Борбени комплет:
360 l запаљивe смесe
Оклоп: 7-10 mm
Максимална брзина: 48 km/h
Аутономија кретања: 250 km
Снага мотора: 85 КС
Осим наоружања копнене војске изложени су и авиони, односно, део изложбе посвећен јe совјетском ратном ваздухопловству из периода Другог светског рата. Ради се углавном о макетама совјетских авиона које су направљене за потребе музеја.
Совјетски далекометни бомбардер ИЛ-4
Развијен је у конструкторском бироу Сергеја Владимировича Иљушина. Први пут је полетео 21. маја 1939. Највеће достигнуће овог типа авиона било је бомбардовање Берлина у августу и септембру 1941.
Авион са слике учествовао је у совјетско-јапанском рату (1945. год.) Због оштећеног мотора морао је принудно да слети. На месту принудног слетања остао је да лежи скоро 50 година све док га нису пронашли чланови спортског клуба. Након рестаурација свечано је предат музеју 2004. год. У свету је остало свега неколико примерака овог авиона.
Посада: 4
Мотори: 2 х М88Б
Снага: 1100 КС
Распон крила: 21.44 m
Површина крила: 66.7 кв. метара
Маса празног авиона: 6421 kg
Максимална маса при полетању: 12120 kg
Плафон лета: 8700 m
Радијус дејства: 3585 km
Наоружање: 2 митраљеза 7,62 mm ШКАС и митраљез 12.7 mm УБТ
Тежина бомби: 2700 kg
Део наоружања далекометног бомбардера ИЛ-4
Хангар са авионима из периода Другог светског рата
Совјетски ловац И-16
Производио се од средина 1934. до 1942. Укупно је произведено 10292 примерка. На слици је макета авиона који је 1941. улазио у састав јединица противваздушне одбрана Калињинског фронта. Макета је направљена 1995.год.
Посада: 1
Мотор: М-25В
Снага: 750 КС
Распон крила: 9 m
Површина крила: 14.54 кв. метара
Маса празног авиона: 1382 kg
Максимална маса при полетању: 1715 kg
Максимална брзина: 440 km/h
Плафон лета: 8270m
Радијус дејства: 800 km
Наоружање: 4 митраљеза 7,62 mm ШКАС; 6 невођених ракета РС-82
Тежина бомби: 200 kg
Јуришник ИЛ-2
Укупана број произведених авиона Ил-2 у свим модификацијама износи 36163 примерка, што га чини најпроизвођенијим борбеним авионом свих времена. Производња је трајала до 1954. године.
На слици је макета авиона ИЛ-2 тип 3 који је 1941. улазио у састав 66. јуришног авијацијског пука Кијевског војног округа. Макета је направљена 1995. год.
Посада: 2
Мотор: АМ-638Ф
Снага: 1750 КС
Распон крила: 14.6 m
Површина крила: 38.5 кв. метара
Маса празног авиона: 4625 kg
Максимална маса при полетању: 6160 kg
Максимална брзина: 414 km/h
Плафон лета: 5440 m
Радијус дејства: 765 km
Наоружање: 2 митраљеза 7,62 mm ШКАС; митраљез 12.7 mm УБТ и 2 авионска топа калибра 20 mm ШВАК
8 невођених ракета РС-82
Тежина бомби: 600 kg и 8 невођених ракета М-82
Совјетски ловац Ла-5
На слици је макета авиона Ла-5 из састава 4. гардијског ловачко авијацијског пука Балтичке флоте на коме је летео херој Совјетског Савеза Г.Д. Костиљев. Имао је 418 борбених летова, а у 112 ваздушних борби лично је оборио 12 непријатељских авиона. Макета је направљена 1995. год.
Посада: 1
Мотор: М-82
Снага: 1700 КС
Распон крила: 9.6 m
Површина крила: 17.27 кв. метара
Маса празног авиона: 2605 kg
Максимална маса при полетању: 3326 kg
Максимална брзина: 613 km/h
Плафон лета: 9500 m
Радијус дејства: 500 km
Наоружање: 2 авионска топа калибра 20 mm ШВАК
Тежина бомби: 4 невођене ракете РС-82 или 200 kg бомби
Совјетски ловац ЛаГГ-3
Производио се од 1941. до 1944. Укупно је произведено 6528 примерака.
На слици је макета авиона ЛаГГ-3 из састава 9. ловачко авијацијског пука ваздушних снага Црноморске флоте. Макета је направљена 1995. год.
Посада: 1
Мотор: М-105ПФ
Снага: 1210 КС
Распон крила: 9.81 m
Површина крила: 17.62 кв. метара
Маса празног авиона: 2620 kg
Максимална маса при полетању: 2990 kg
Максимална брзина: 592 km/h
Плафон лета: 9500 m
Радијус дејства: 650 km
Наоружање: авионски топ калибра 20 mm ШВАК, митраљез калибра 7.62 mm ШКАС
Лаки бомбардерско-извиђачки авион СУ-2
Серијски се производио од 1939. до 1942. Укупно је произведено 877 примерака.
На слици је макета авиона који је 1942. улазио у састав засебне јуришне групе 8. ваздушне армије Стаљинградског фронта.
Посада: 2
Мотор: М-82
Снага: 1400 КС
Распон крила: 14.3 m
Површина крила: 29 кв. метара
Маса празног авиона: 3220 kg
Максимална маса при полетању: 4700 kg
Максимална брзина: 486 km/h
Плафон лета: 9300 m
Радијус дејства: 910 km
Наоружање: 6 митраљеза 7,62 mm ШКАС;
Тежина бомби: 600 kg и 10 невођених ракета РС-82 или 8 РС-132
Совјетски ловац двосед ДИ-6
Серијски се производио од 1936. до 1938. Укупно су произведена 222 примерака.
На слици је макета авиона ДИ-6Ш који је 1941. улазио у састав 6. авијацијског пука Лењинградског фронта.
Посада: 2
Мотор: М-25В
Снага: 700 КС
Распон крила: 10 m
Површина крила: 25.15 кв. метара
Маса празног авиона: 1407 kg
Максимална маса при полетању: 1987 kg
Максимална брзина: 372 km/h
Плафон лета: 7700 m
Радијус дејства: 550 km
Наоружање: 3 митраљеза 7,62 mm ШКАС;
Тежина бомби: 50 kg
Совјетски ловац И-15 бис
Производио се од 1937. до 1939. Укупно је произведено 2048 примерака.
Користио се пред крај Шпанског рата и у борбама на реци Халкин Гол у необјављеном совјетско-јапанском пограничном рату 1939. год. У Другом светском рату употребљаван је до почетке 1942.
Посада: 1
Мотор: М-25В
Снага: 750 КС
Распон горњих крила: 9.75 m
Распон доњих крила: 9.7 m
Површина крила: 21.9 кв. метара
Маса празног авиона: 1310 kg
Максимална маса при полетању: 1730 kg
Максимална брзина: 379 km/h
Плафон лета: 9300 m
Радијус дејства: 520 km
Наоружање: 4 митраљеза 7,62 mm ШКАС;
Тежина бомби: 150 kg
Посада: 1
Мотор: М-25В
Снага: 750 КС
Распон горњих крила: 9.75 m
Распон доњих крила: 9.7 m
Површина крила: 21.9 кв. метара
Маса празног авиона: 1310 kg
Максимална маса при полетању: 1730 kg
Максимална брзина: 379 km/h
Плафон лета: 9300 m
Радијус дејства: 520 km
Наоружање: 4 митраљеза 7,62 mm ШКАС;
Тежина бомби: 150 kg
Амерички ловац Р-63 „КингКобра“
Уз П-39 „Аерокобра“ био је најпознатији страни авион у Совјетском Савезу током Другог светског рата. Развио га је конструкторски тим америчке фирме Bell Aircraft. Од 1943. до 1945. произведено је 3300 примерака, од којих је 2450 било наручено од стране Совјетског Савеза.
Посада: 1
Мотор: Алисон V-1710-93
Снага: 1500 КС
Распон крила: 11.68 m
Површина крила: 23.06 кв. метара
Маса празног авиона: 2569 kg
Максимална маса при полетању: 4763 kg
Максимална брзина: 657 km/h
Плафон лета: 13106 m
Радијус дејства: 3540 km
Наоружање: топ калибра 37 mm и 4 митраљеза Браунинг калибра 12.7 mm;
Тежина бомби: 681 kg
Совјетски школски авион ПО-2
Конструисан је као школски авион. Почетком Другог светског рата прерађен је у лаки ноћни бомбардер чија је основна намена била ноћно бомбардовање са мале висине. Одиграо је значајну улогу у Бици за Москву. 588. ноћни бомбардерски авиопук (касније 46. гардијски Тамански женски авиопук ноћних бомбардера) имао је женске посаде. Током рата 23 пилоткиње овог пука добиле су звање Херој Совјетског Савеза. Немци су их звали „ноћне вештице“. Од 1942. до 1946. пук је имао скоро 24000 борбених летова.
Посада: 2
Мотор: М-11Д
Снага: 115 КС
Распон крила: 11.4 m
Површина крила: 35.15 кв. метара
Маса празног авиона: 773 kg
Максимална маса при полетању: 1400 kg
Максимална брзина: 138 km/h
Плафон лета: 4350 m
Радијус дејства: 530 km
Наоружање: митраљеза калибра 7.62 mm ШКАС;
Тежина бомби: 240 kg и 4 невођене ракете М-82
Од немачких авиона изложени су макета месершмита Ме-109 Ф-2 и остаци оборених авиона.
Остаци средњег бомбардера „Јункерс-88″
Двомоторни средњи бомбардер „Јункерс-88“ развијен је у контрукторском бироу фирме „Junkers Flugzeug- und Motorenwerke“ под руководством Е. Гаснера. Од 1939. до 1945. произведено је 14980 примерака. Примењивао се на свим фронтовима Другог светско рата.
Остаци авиона пронађени су у Мурманској области.
Макета немачког ловца Ме-109 Ф-2
Ме-109 Ф-2 развијен је 1934. у немачкој фирми „Bayerische Flugzeugwerke“ под руководством Вилија Месершмита. У потпуности је био израђен од метала, имао је затворену кабину и увлачећи стајни трап. Серијска производња отпочела је у фебруару 1937. Укупно је произведено 33000 примерака у различитим модификацијама. Користили су се у Шпанском грађанском рату и у главним операцијама на фронтовима у Другом светском рату.
Посада: 1
Мотор: Дајмлер-Бенц DВ 601N
Снага: 1200 КС
Распон крила: 9.9 m
Површина крила: 16.2 кв. метара
Маса празног авиона: 2355 kg
Максимална маса при полетању: 3120 kg
Максимална брзина: 600 km/h
Плафон лета: 12000 m
Радијус дејства: 845 km
Наоружање: 1 топ калибра 15 mm МG 151/15; 2 митраљеза МG 17 калибра 7.92 mm; митраљез 7.92 mm МG 15
Репни део немачког ловца Bf110-F
Први пробни примерак Вf 110А-0 полетео је 12. маја 1936. Већ 1937. ловац Вf 110 модел Ц уврштен је у наоружање Луфтвафеа и пуштен у серијску производњу у водећој немачкој фирми за производњу авиона „Bayerische Flugzeugwerke AG“.
Од 1938. до 1945. укупно је у свим модификацијама произведено 6170 примерака.
Коришћен је као ловац, ноћни ловац-пресретач и као извиђачки авион.
Посада: 3
Мотор: Дајмлер-Бенц DВ 601N-1
Снага: 2х1200 КС
Распон крила: 16.27 m
Површина крила: 38.4 кв. метара
Маса празног авиона: 5200 kg
Максимална маса при полетању: 6750 kg
Максимална брзина: 560 km/h
Плафон лета: 10000 m
Радијус дејства: 775 km
Наоружање: 2 топа калибра 20 mm МG FF; 4 митраљеза МG 17 калибра 7.92mm; митраљез 7.92 mm МG 15
Кабина бомбардера ЈУ-88A1
Бомбардер ЈУ-88 развијен је 1936. у фирми „Јункерс“ под руководством Е. Гаснера. У потпуности је био од метала и имао је увлачећи стајни трап. Серијски се производио од 1939. до маја 1945. Укупно је произведено 14980 примерака. Користио се на свим фронтовима Другог светског рата као основни бомбардер Луфтвафеа и ноћни ловац.
Кабина је пронађена у Мурманској области.
Маса при полетању: 12115 kg
Посада: 4
Број мотора: 2
Снага мотора: 1340 КС
Максимална брзина: 467 km/h
Плафон лета: 8200 m
Радијус дејства: 2710 km
Наоружање: митраљез МG 15 калибра 7.92 mm
Борбени комплет:
2325 метака калибра 7.92 mm
тежина бомби: 2900 kg
Експозиција на отвореном заузима велики простор и да би се све обишло и сликало потребно је прилично времена. С обзиром да сам од раног јутра био на ногама шетња је почела да узима свој данак, односно, почео је да ме савлађује умор. Последње што сам сликао била је техника која се налази у наткривеном делу изложбе.
Наткривени део експозиције
Рефлектор З-15-4
Рефлектор се montirao на камион ЗИС-12. Служио је за откривање и осветљавање противничких авиона. Извор светлости је био електрични лук који се стварао између две угљеничне електроде.
Имао је снагу 2-4 kW. Могао је да осветли авионе на висини до 12 km.
Амфибија „Форд ГПА“
Развијена је у јесен 1941. у фирми „Ford Motor Co“. У септембру 1942. отпочела је серијска производња. Током Другог светског рата у оквиру програма „ленд-лиз“ у Совјетски Савез стигло је од 2200 до 3500 ових амфибија. Користиле су се за форсирање водених препрека, попут језера у Прибалтици и река Свир, Висла, Дунав и Одра.
У послератним годинама на њеној основи развијена је и производила се амфибија ГАЗ-46 „МАВ“.
Амфибија са слике учествовала је у форсирању реке Одре у пролеће 1945.
Маса: 1595 kg
Носивост: 375 kg
Број места за седење: 6
Осовинска конфигурација: 4х4
Снага мотора: 54 КС
Мењач: 4 напред, 1 назад
Брзина по путу: 89 km/h, брзина по води: 8,86 km/h
Аутономија кретања по путу: 475 km
Аутомобил ГАЗ-67Б
Прототип аутомобила ГАЗ-67 били су модели НАТИ-АР и ГАЗ-64. Крајем 1942. аутомобил ГАЗ-64 прошао је модернизацију и добио назив ГАЗ-67, а 1943. назив ГАЗ-67Б. Од 1942. до 1953. произведено је 62843 аутомобила ГАЗ-67 са различитим модификацијама. На бази његове конструкције дизајнирани су и производили су се оклопни двоседи БА-64 и БА-64Б.
Број места за седење: 4
Маса: 800-1000 kg
Максимална брзина: 90 km/h
Потрошња горива: 16-18 l/100 km
Снага мотора: 50 кс
Аутоматски противавионски топ 57 mm
Противавионски топ 57 mm развијен је 1945. у фабрици „Калињин“ (Свердловск). У експозицији је приказан пробни примерак. Није уврштен у наоружање.
Противавионски топ КС-12
Представља модернизовану варијанту противавионског топа 85 mm 52-К модел 1939. Серијски се производио у Фабрици бр. 8 (фабрика „Калињин“) у Свердловску,
Године производње: 1944-1945.
Маса у борбеном поретку: 4700 kg
Дужина цеви: 5740 mm
Дужина ожљебљеног дела: 4550 mm
Послуга: 7
Брзина кретања: 35 km/h
Брзина гађања: 20 метака у минути
Максимална даљина гађања: 18000 m
Углови гађања:
по хоризонтали: 360°
по вертикали: 3° +82°
У музеју сам се задржао дуже од два сата, али сам обишао само пола од онога што се може видети, јер је музејска експозиција заиста огромна Помало разочаран што нисам успео да обиђем цео изложбени простор кренух према излазу. Био сам прилично уморан, али сам одлучио да се не враћам у хотел, већ да још једном покушам да се „пробијем“ до Кремља или бар Црвеног трга. У нади да је Ангела завршила посету и да је простор око Кремља одблокиран седох у метро и упутих се према станици „Трг Револуције“ (рус. площадь Революции).