Kišinjev - Saborni park i Crkva Hristovog Rođenja

Кишињев – Саборни парк и Црква Христовог Рођења

<— Претходни повезани чланак

06.10.2023.

Након разгледања Пушкиновог музеја прошетах још мало улицама Кишињева. Стигох до Саборног парка (рум. Parcul Catedralei) у коме се налази Саборна Црква Христовог Рођења (рум. Catedrala Mitropolitană Nașterea Domnului).

Саборна Црква Христовог Рођења

Црква је саграђена 1836. године у стилу руског класицизма. Подигнута је по налогу Михаила Воронцова, генерал-губернатора Новорусије и Бесарабије. Истовремено са црквом изграђен је и звоник са четири нивоа који је 1962. године одлуком администрације Кишињева срушен, док је црква претворена у салу за изложбе тадашњег Министарства културе Молдавске СССР.
Камен темељац за изградњу новог звоника постављен је 1996, а радови су завршени 1997. године.

Нови звоник Саборне Цркве Христовог Рођења

Крај парка стоји још једна кишињевска знаменитост која се везује за период изградње Саборне Цркве Христовог Рођења. У питању је Славолук или тријумфални лук (рум. Arcul de Triumf).

Бочна страна славолука

Када је направљен звоник изливена су звона од турских топова које је Суворов заробио током борбених дејства у Измаилу 1790. године. Једно од њих тежило је 400 пудова (око 6400 kg) и због димензија није могло да се постави у звоник. Због тога је донета одлука да се направи славолук у коме се поменуто звоно налазило све до 1998. године када је пренето у нови звоник.
Око тријумфалног лука било је велико спремање, уклањани су реквизити неке манифестације. Када сам крај парка прошао неколико дана раније није било ничега што је наговештавало да ће на том месту бити неко дешавање.

Звоник и славолук (фотографија од 03.10.2023.)

У парку се може видети и споменик посвећен значајним фигурама у политичком и културном животу Бесарабије: публицисти и композитору Симеону Мурафу, инжењеру Андреју Ходорогеу и песнику и свештенику Алексеју Матејевичу, чији су стихови песме „Наш језик“ (рум. Limba noastră) постали део молдавске химне. Сва тројица страдали су у августу 1917. године.

Споменик Три мученика у Саборном парку Кишињева

Прва двојица, по једној верзији, погинула су од руку бољшевика, а по другој од дезертера са фронта, док је Алексеј Матејевич умро у болници од тифуса. Још једна чињеница у вези са спомеником је предмет полемика, а то је да су Симеон Мурафа и Андреј Ходорогеу били унионисти (присталице уједињења Молдавије са Румунијом), а Алексеј Матејевич официр руске царске војске, а самим тим наклоњен Руској Империји, па је несхватљиво како се нашао на истом споменику са друге две особе.
Споменик је урађен према обрасцу ранијег споменика из 1923. године који је уништен 1940. године када је Бесарабија ушла у састав СССР-а.
Наставих према железничкој станици. Успут прођох крај Чеховљевог позоришта на коме би се уз молдавску и заставу Европске уније требала вијорити и руска застава. Кад су већ окачили заставе…

Државно руско драмско позориште А.П. Чехов

Као по обичају, на железничку станицу стигох доста раније пре поласка воза. Вишак времена искористих да нешто презалогајим и напуним батерију мобилног телефона. Код места за пуњење телефона на железничкој станици нека девојка замоли ме да јој позајмим кабл пуњача и упита ме да ли сам из Одесе. Беше доста изненађена када јој рекох да сам из Србије.
Дође време и укрцавања у воз.

Воз Кишињев – Букурешт

Пошто сам стигао знатно раније укрцах се међу првима.

Мало касније ми се придружише двојица момака који су говорили руски. Иако немам обичај да превише ћаскам са сапутницима са њима двојицом сам се баш лепо испричао. Рекли су ми да су из места Анениј Ној и да из Букурешта лете за Италију. Уз пријатно ћаскање стигосмо и до молдавско-румунске границе. Молдавском граничном полицајцу као да беше чудно што неки туриста одлучи да посети и његову земљу, па ме упита зашто путујем на исток. Иако немам обичај да у таквим ситуацијама нешто контрирам, из неког разлога поставих му контра питање: „А зашто да не?“. Упита ме и имам ли неко оружје, а након мог негативног одговора даде ми пасош и настави даље.
На румунској граници румунски полицајци почеше да „растурају“ један по један купе у потрази за шверцованом робом, тј. боксовима цигарета. Време док су растурали наш купе проведосмо у вагон ресторану.

Наставак—>