17.09.2017.
До поласка аутобуса за Калињинград било је још времена које сам желео квалитетно да искористим, па од Трга бранилаца Пољске поште кренух према улици „Podwale Staromiejskie“, којом након пар минута стигох до Јацекове куле (пољ. Baszta Jacek).
Кула је саграђена 1400. године. Њена функција била је одбрамбена, али с обзиром да је висине 36 метара служила је и као осматрачница. Има осам спратова, осмоугаоног је облика, док дебљина зидова достиже и до 3 метра. Током XVII и XVIII века користила се као складиште. Пред крај Другог светског рата претрпела је знатна оштећења, па је ремонт трајао све до 1955. Од 1962. у кули се организују изложбе фотографија.
Прекопута Јацекове куле налази се „Hala Targowa“, односно наткривени пијац. Зграда је саграђена 1896. године у неоготичком стилу.
Интересантно је да су приликом њене последње обнове испод зграде пронађени темељи Цркве Светог Николаја која датира из ХII века. Врло брзо након открића у подруму пијаце отворен је археолошки музеј на отвореном у коме се осим остатак темеља поменуте цркве могу видети историјски предмети пронађени приликом откопавања.
Поред пијаце налази се Црква Светог Николаја коју су у периоду између 1348-1390. основали доминиканци.
Једина је од цркава која приликом ослобођења града у Другом светском рату није претрпела оштећења. Према једној причи црква је прошла неоштећена, јер су православни војници Црвене армије дубоко поштовали њеног покровитеља Св. Николаја. Према другој причи, свештеник је пићем из црквеног подрума подмитио совјетске војнике и тако спасао цркву од пљачке и паљења.
Недалеко од Цркве Светог Николаја налази се Црква Свете Катарине која је према претпоставкама неких пољских историчара подигнута 1185. године, па се сматра једном од најстаријих сакралних грађевина у граду. У штампи и водичима поетично је зову „Мајком гдањских храмова“. Грађевина је постала још импресивнија када је 1636. поред ње саграђен звоник висине 76 метара са куполом у стилу ренесансе.
Црква је неколико пута страдала у пожарима од којих је последњи избио 2006. године када је дошло до рушења крова.
Практично прекопута Цркве Свете Катарине налази се још једна гдањска знаменитост која ми својим мало необичним изгледом привуче пажњу. Ради се о Великом млину (пољ. Wielki Młyn).
Млин се налази на вештачком острву канала реке Радуње. Саградили су га Тевтонски витезови 1350. Висине је 26, а дужине 41 метар. Изграђен је у готском стилу. Он што га чини упадљивим је изразито коси кров и високи таван који је некада служио за складиштење жита и брашна.
Жрвњеве млина покретало је најпре дванаест, а након реконструкције која је обављена 1391. године, осамнаест точкова пречника 5 метара. Део точкова се и сад може видети у унутрашњости млина. У случају опсаде града и преграђивања канала точкове млина могли су да покрећу и коњи. Сваки шеснаести самлевени џак брашна ишао је граду.
Млин је представљао једну од највећих индустријских грађевина у средњовековној Европи.
У близини млина је парк, па сам искористио прилику да у њему мало предахнем.
У парку је 28. јануара 2006. откривен споменик Јохану Хевелијеу, познатом астроному и још једном истакнутом грађанину Гдањска.
Иако сам имао још времена за шетњу, одлучих да кренем према железничкој станици. Накратко сам застао код гдањског „моста љубави“ (прави назив моста је „Most Chlebowy“) на коме је, судећи по броју катанаца, велики број младих „закатанчио своју љубав“.
Иначе, „Most Chlebowy“ саграђен је између 1338-56. године. Почетком ХХ века значајно је проширен због сада већ непостојеће трамвајске линије.
Дугогодишња експлоатација нанела је велику штету овом вредном споменику, па је током 2002-2003. извршена обнова која му је вратила стари сјај.
На железничку станицу сам стигао за 15-ак минута. До поласка аутобуса за Калињинград било је доста времена, па није било разлога ни за какву журбу. Искрен да будем, увек волим да на станицу дођем раније и да укрцавање прође без трке-фрке, јер се у журби обично увек нешто заборави. Пре поласка морао сам да обавим један врло важан задатак, а то је да напуним батерију на мобилном телефону. Једина утичница коју сам успео да на железничкој станици пронађем била је у мушком тоалету који се може похвалити занимљивом декорацијом.
Нема шта, заиста оригинално.
Једнодневни боравак у Гдањску ближио се крају. Морам да признам да ми је било баш криво што сам му посветио само један дан. Град око кога су се у прошлости ломила многа копља и у чијим се улицама још увек може осетити дух прошлих времена заслужује много више. Ипак, оно што сам планирао да посетим, посетио сам. Задатак је био испуњен. Препун позитивних утисака и испуњен неким унутрашњим задовољством због лепо проведеног дана упутих се према аутобуској станици.
Ево како је на Гугл картама изгледала моја шетња по Гдањску: