09.05.2015.
Споменик који сам тражио налази се недалеко од метро станице „Профсојузнаја“. Приликом изласка са метро станице нисам обратио пажњу, па сам уместо на излаз према улици „Кржижановског“ изашао на излаз према тргу који носи име по „највећем сину наших народа и народности“ Јосипу Брозу Титу. Трг је назив добио 1981., годину дана након смрти доживотног председника СФРЈ. Без обзира на све шта се сада о маршалу прича, беше ми драго што у далекој Москви постоји трг који је назван у част човека са ових наших простора.
Оно што сам за кратко време боравка у Москви схватио је да приликом изласка са метро станице обавезно треба водити рачуна да се изађе на „правом“ излазу, јер најближи пешачки прелаз или подземни пролаз може бити удаљен неколико стотина метара. О претрчавању проспекта нема ни говора.
Иако је „ушушкан“ између зграда, споменик сам пронашао без проблема. Заправо, то и није споменик у правом смисли те речи, већ пушкарница сталне ватрене тачке (рус. долговременная огневая точка – ДОТ) или једноставно речено – бункера. Налази се на месту на коме је у октобру 1941. пролазио југо-западни сектор московске одбрамбене линије.
Пушкарница и споменик
На бункеру се налази плоча на којој пише:
„На овом месту у октобру-децембру 1941. пролазио је југо-западни сектор московске одбрамбене линије коју је запоседао 2. Стрељачки батаљон 332. Ивановске стрељачке дивизије „М.В. Фрунзе“
Октобар 1941. био је најтежи месец за совјетску престоницу. Најкритичније је било 16. октобар када због колапса фронта и цурења у јавност тајног Стаљиновог указа „О евакуацији престонице СССР-а“ у граду избија паника. Стотине хиљада људи покушавало је да напусти Москву. Градом је завладала анархија, пљачкане су прехрамбене продавнице и магацини са храном. Становништво није имало никаквих информација, јер нису излазиле новине, а престао је да функционише и радио. По први пут од свог отварања 1935. године није радио метро. 17. октобра немачка претходница на мотоциклима улази у московско насеље Химки, удаљено свега 19 километара од Кремља. Тек 19. октобра, након увођења опсадног стања, коришћењем силе, укључујући и стрељања, у граду почиње да се успоставља ред.
Предња страна пушкарнице
Упркос тешком стању у коме се нашла, Москва је издржала. Рат се завршио, године су пролазиле, град је растао и развијао се, па су бункер опколиле зграде. На крају je oд њега остала само пушкарница, заливена у бетон, да подсећа нове генерације Московљана на време када се нацистичка неман наднела над њиховим градом.
Пре десетак година година крај остатка бункера подигнут је споменик и цео простор је уређен и претворен у неку врсту меморијала
Елементи споменика: застава, шлем и аутомат.
Споменик у крупном плану
Поводом 65. годишњице од победе у Великом отаџбинском рату у близини споменика са постављени панои са информацијама о Савету ветерана бр. 5 и 6.
Савет ветерана бр. 5
Савет ветерана бр. 6
Бункер у улици „Профсојузнаја“ последња је московска знаменитост коју сам тог дана посетио. Мртав уморан вратио сам се назад у хотел. Планирао сам да се мало одморим, а затим одем на Поклону гору да гледам празнични ватромет, али ме је умор савладао, па нисам мрднуо нигде из хотела.