12.07.2016.
Pošto je do registracije u hotel bilo još prilično vremena, odlučih da se još malo promuvam oko Senatskog trga, odnosno da se prošetam Aleksandrovim vrtom (rus. Aleksandrosvskiй sad) koji uz Vrt Jusupovih predstavlja još jednu oazu zelenila u centru grada.
Do 1806. godine na mestu vrta nalazila su se utvrđenja Admiralitetske tvrđave. Nakon njihovog uklanjanja nastao je Admiralitetski trg koji je početkom sedamdesetih godina XIX veka pretvoren u vrt. Njegovom svečanom otvaranju prisustvovao je Aleksandar II i tom prilikom posadio hrast koji se i danas može videti (oko drveta se nalazi mala ograda).
Vrt ukrašava fontana koja je u vreme kada je napravljena (1879.) bila najveća u gradu.
Osim fontane vrt ulepšavaju i biste ljudi koji su svojim društvenim, političkim i književnim radom ostavili trag u ruskom društvu XIX veka. Za neke od njih, poput Nikolaja Mihajloviča Prževaljskog, moram priznati, nikada nisam čuo.
Uz postament biste ovog velikog ruskog istraživača i prirodnjaka simbolično leži kamila koja je jedna od životinjskih vrsta koju je Prževaljski proučio i opisao, ali i koristio na svojim putovanjima.
Još jedna meni nepoznata osoba čiji spomenik krasi Aleksandrov vrt je knez Aleksandar Mihajlovič Gorčakov koji je na čelu ministarstva inostranih poslova Ruske Imperije proveo 26 godina (1856-1882).
Godine u kojima je obavljao ovu funkciju bile su presudne za formiranje moderne srpske države u čemu je Rusija imala značajnu ulogu i dala veliki doprinos.
Osim Gorčakovljeve biste prostor oko fontane upotpunjuju biste proslavljenih ruskih pisaca Mihaila Jurjeviča Ljermontova, Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, kao i kompozitora Mihaila Ivanoviča Glinke.
Mihail Ljermontov (1814-1841)
Nikolaj Gogolj (1809-1852)
Mihail Glinka (1804-1857)
Iz Aleksandrovog parka uputih se prema obali reke Neve, odnosno Admiralitetskom keju. Usput bacih pogled na Dvorski trg.
Kao i na Isakijevom i na njemu je bilo dosta autobusa i kombija sa turistima. Njihov cilj bila je poseta nadaleko čuvenom Ermitažu koju sam ja planirao za naredni dan.
Admiralitetski kej
Kao što mu samo ime kaže, Admiralitetski kej prostire se u blizini zgrade Admiraliteta koja je tokom svog postojanja više puta menjala izgled i namenu. Od 2012. godine u njoj se nalazi Glavna komanda ruske mornarice. Zgrada ima oblik dvostrukog slova P. Centralni deo je okrenut prema Alekandrovom vrtu, dok dva paviljona izlaze na kej.
Do reke vodi stepenište, takozvani „silaz sa lavovima“ koji je dobio naziv zbog dve skulpture lavova koje se nalaze na njegovim krajevima. Lavovi su se napravljeni 1832. godine i bili su najpre postavljeni na Dvorsko pristanište, ali su tokom poslednjeg njegovog preuređenja prebačeni na Admiralitetski kej. Interesantno je da skulpture nisu livene, već su napravljene od bakarnog lima.
Upravo je tanak bakarni lim bio razlog da se jedna od skulptura remontuje pre predviđenog roka, jer su se na njoj pojavile naprsline nastale zbog toga što su se turisti na lavove penjali i jahali kao konje.
Pored „Silaza sa lavovima“ nalazi se istoimeno pristanište sa koga se može krenuti brodom u razgledanje grada sa reke.
Admiraliteteski kej krasi spomenik čiji naziv „Car-tesar“ zvuči malo neobično, štaviše, protivurečno. On podseća na period od avgusta 1697. do januara 1698. koji je Petar I pod imenom tesara Petra Mihajlova proveo u Amsterdamu učeći brodarski zanat u brodogradilištu Istočnoindijske kompanije.
Tokom Petrovog rada u brodogradilištu napravljena je i uspešno porinuta fregata „Petar i Pavel“. Za tih nekoliko meseci koliko je boravio u Holandiji, koja je u to vreme bila vodeća pomorska i trgovačka sila, u Petru se formirala jasna slika o tome kako treba da izgleda buduća ruska flota.
O njegovom boravku u Holandiji, vezanom za ovaj period, svedoči spomen ploča, postavljena na kanalu Ostenburgergraht u Amsterdamu.
Inače, prvi spomenik „Car-tesar“ podignut je 1910. godine. Nešto kasnije, 1911. u holandskom gradu Zaandamu otkriven je identičan spomenik. U godinama nakon Oktobarske revolucije većina spomenika posvećena Petru I je uklonjena zbog „male umetničke vrednosti“. Ta sudbina zadesila je i ovaj spomenik koji biva pretopljen. Sadašnji „Car-tesar“ zapravo predstavlja kopiju onog koji je podignut u Holandiji 1911. godine.
Sa Admiralitetskog keja pruža se lep pogled na drugu obalu Neve i zdanja koja se na njoj nalaze.
Muzej rariteta
Zgrada akademije nauka
Palata Petra II
Institut slikarstva, vajarstva i arhitekture
Zapade mi za oko ogroman kruzer koji je svojom veličinom zaklanjao zgrade na obali i delovao pomalo nestvarno. Svi ostali brodovi u poređenju sa njim izgledali su kao „liliputanci“.
U razgledanju grada vreme je brzo prolazilo. Došao je trenutak da krenem nazad do železničke stanice, pokupim ranac i prijavim se u hotel. Vremenske prilike nisu više bile za šetnju, jer su se na peterburško nebo iz pravca Finskog zaliva navlačili oblaci i ubrzo su se osetile prve kapi kiše. Najbliža metro stanica mi je bila „Admiralitetska“, pa se uputih prema njoj. Nisam mogao da ne svratim do Dvorskog trga na kome su turisti sa kišobranima u rukama čekali u redu da kupe kartu za Ermitaž. Iako je padala kiša, bilo je onih koji nisu želeli da propuste priliku da se slikaju sa „Petrom I“ i „Katarinom Velikom“ ili se provozaju kočijama.
Za vožnju po trgu treba izdvojiti 300 rubalja po osobi, a do Isakijeve saborne crkve i nazad – deset puta više. Pošto nisam želeo da se slikam ni da se vozim u kočijama, bežeći od kiše, spustih se u piterski metro.
Silaz na stanicu „Admiralitetska“
Po broju stanica i linija metro u Sankt Peterburgu je mnogo manji od moskovskog, ali po izgledu, odnosno načinu na koji su stanice uređene, za njim uopšte ne zaostaje.
Metro stanica „Admiralitetska“
Pošto su mi stvari bile u garderobi Vitepske železničke stanice od „Admiralitetske“ krenuh najpre do stanice „Zvenigorodska“.
Metro stanica „Zvenigorodska“
Sa nje pređoh na stanicu „Puškinska“.
Prelaz sa stanice „Zvenigorodska“ na stanicu „Puškinska“
Metro stanica „Puškinska“ nalazi se pored Vitepske železničke stanice. Nadao sam se da je kiša u međuvremenu prestala, ali ne, pljuštala je još više.
Ipak, kao i svi letnji pljuskovi bila je kratkog daha. Pokupih ranac iz garderobe železničke stanice i od metro stanice „Puškinska“ krenuh prema stanici „Černiševska“ koja je 10-ak minuta pešačenja udaljena od ulice „Sapjorni pereulak“ (rus. Sapёrnый pereulok) u kome se na broju 7 nalazi hotel „Na sapjornom“ koji je predstavljao moje konačište tokom boravka u Piteru.