17.09.2017.
Do polaska autobusa za Kalinjingrad bilo je još vremena koje sam želeo kvalitetno da iskoristim, pa od Trga branilaca Poljske pošte krenuh prema ulici „Podwale Staromiejskie“, kojom nakon par minuta stigoh do Jacekove kule (polj. Baszta Jacek).
Kula je sagrađena 1400. godine. Njena funkcija bila je odbrambena, ali s obzirom da je visine 36 metara služila je i kao osmatračnica. Ima osam spratova, osmougaonog je oblika, dok debljina zidova dostiže i do 3 metra. Tokom XVII i XVIII veka koristila se kao skladište. Pred kraj Drugog svetskog rata pretrpela je znatna oštećenja, pa je remont trajao sve do 1955. Od 1962. u kuli se organizuju izložbe fotografija.
Prekoputa Jacekove kule nalazi se „Hala Targowa“, odnosno natkriveni pijac. Zgrada je sagrađena 1896. godine u neogotičkom stilu.
Interesantno je da su prilikom njene poslednje obnove ispod zgrade pronađeni temelji Crkve Svetog Nikolaja koja datira iz HII veka. Vrlo brzo nakon otkrića u podrumu pijace otvoren je arheološki muzej na otvorenom u kome se osim ostatak temelja pomenute crkve mogu videti istorijski predmeti pronađeni prilikom otkopavanja.
Pored pijace nalazi se Crkva Svetog Nikolaja koju su u periodu između 1348-1390. osnovali dominikanci.
Jedina je od crkava koja prilikom oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu nije pretrpela oštećenja. Prema jednoj priči crkva je prošla neoštećena, jer su pravoslavni vojnici Crvene armije duboko poštovali njenog pokrovitelja Sv. Nikolaja. Prema drugoj priči, sveštenik je pićem iz crkvenog podruma podmitio sovjetske vojnike i tako spasao crkvu od pljačke i paljenja.
Nedaleko od Crkve Svetog Nikolaja nalazi se Crkva Svete Katarine koja je prema pretpostavkama nekih poljskih istoričara podignuta 1185. godine, pa se smatra jednom od najstarijih sakralnih građevina u gradu. U štampi i vodičima poetično je zovu „Majkom gdanjskih hramova“. Građevina je postala još impresivnija kada je 1636. pored nje sagrađen zvonik visine 76 metara sa kupolom u stilu renesanse.
Crkva je nekoliko puta stradala u požarima od kojih je poslednji izbio 2006. godine kada je došlo do rušenja krova.
Praktično prekoputa Crkve Svete Katarine nalazi se još jedna gdanjska znamenitost koja mi svojim malo neobičnim izgledom privuče pažnju. Radi se o Velikom mlinu (polj. Wielki Młyn).
Mlin se nalazi na veštačkom ostrvu kanala reke Radunje. Sagradili su ga Tevtonski vitezovi 1350. Visine je 26, a dužine 41 metar. Izgrađen je u gotskom stilu. On što ga čini upadljivim je izrazito kosi krov i visoki tavan koji je nekada služio za skladištenje žita i brašna.
Žrvnjeve mlina pokretalo je najpre dvanaest, a nakon rekonstrukcije koja je obavljena 1391. godine, osamnaest točkova prečnika 5 metara. Deo točkova se i sad može videti u unutrašnjosti mlina. U slučaju opsade grada i pregrađivanja kanala točkove mlina mogli su da pokreću i konji. Svaki šesnaesti samleveni džak brašna išao je gradu.
Mlin je predstavljao jednu od najvećih industrijskih građevina u srednjovekovnoj Evropi.
U blizini mlina je park, pa sam iskoristio priliku da u njemu malo predahnem.
U parku je 28. januara 2006. otkriven spomenik Johanu Hevelijeu, poznatom astronomu i još jednom istaknutom građaninu Gdanjska.
Iako sam imao još vremena za šetnju, odlučih da krenem prema železničkoj stanici. Nakratko sam zastao kod gdanjskog „mosta ljubavi“ (pravi naziv mosta je „Most Chlebowy“) na kome je, sudeći po broju katanaca, veliki broj mladih „zakatančio svoju ljubav“.
Inače, „Most Chlebowy“ sagrađen je između 1338-56. godine. Početkom HH veka značajno je proširen zbog sada već nepostojeće tramvajske linije.
Dugogodišnja eksploatacija nanela je veliku štetu ovom vrednom spomeniku, pa je tokom 2002-2003. izvršena obnova koja mu je vratila stari sjaj.
Na železničku stanicu sam stigao za 15-ak minuta. Do polaska autobusa za Kalinjingrad bilo je dosta vremena, pa nije bilo razloga ni za kakvu žurbu. Iskren da budem, uvek volim da na stanicu dođem ranije i da ukrcavanje prođe bez trke-frke, jer se u žurbi obično uvek nešto zaboravi. Pre polaska morao sam da obavim jedan vrlo važan zadatak, a to je da napunim bateriju na mobilnom telefonu. Jedina utičnica koju sam uspeo da na železničkoj stanici pronađem bila je u muškom toaletu koji se može pohvaliti zanimljivom dekoracijom.
Nema šta, zaista originalno.
Jednodnevni boravak u Gdanjsku bližio se kraju. Moram da priznam da mi je bilo baš krivo što sam mu posvetio samo jedan dan. Grad oko koga su se u prošlosti lomila mnoga koplja i u čijim se ulicama još uvek može osetiti duh prošlih vremena zaslužuje mnogo više. Ipak, ono što sam planirao da posetim, posetio sam. Zadatak je bio ispunjen. Prepun pozitivnih utisaka i ispunjen nekim unutrašnjim zadovoljstvom zbog lepo provedenog dana uputih se prema autobuskoj stanici.
Evo kako je na Gugl kartama izgledala moja šetnja po Gdanjsku: