17.09.2017.
Za šetnju po Gdanjsku, koga neki smatraju najlepšim gradom na Baltiku, imao sam oko četiri sata, što nije ni malo, a ni mnogo. Najatraktivniji deo grada je svakako staro gradsko jezgro, pa sam u povratku sa Vesterplatea planirao da izađem na stanici koja je njemu najbliža. Ipak, greškom sam izašao jednu stanicu ranije, odnosno na stanici „Akademia Muzyczna“, odakle sam krenuo peške prema kapiji „Brama Stągiewna“.
Nakratko sam zastao kod Crkve Svete Barbare (polj. Parafia św. Barbary) koja se usput našla na nišanu mog fotoaparata. Na mestu gde se nalazi crkva 1387. podignuta je bolnica sa kapelom. Nešto kasnije kapela je proširena i pretvorena u parohijski crkvu. Vremenom je crkva menjala oblik, pa je tako 1620. godine dobila toranj sa tri zvona koja su lokalnoj zajednici poklonili sveštenici Magdeburške eparhije.
Crkvu je prilično uništila vojska Stefana Batorija 1571., a nisu je štedeli ni Napoleonovi vojnici 1807. Takođe je doživela znatna razaranja tokom Drugog svetskog rata. Obnova je trajala skoro deset godina od 1956. do 1967. godine.
Od crkve nastavih dalje prema starom gradu i stigoh do jednog od mnogobrojnih mostova preko reke Motlave. Pažnju mi privukoše ruševine koje se nalaze na njenoj levoj obali.
Zapravo, u pitanju su ostaci skladišta za žito (žitnice) iz XVII veka, a stanje u kome se nalazi posledica je Drugog svetskog rata. Deo grada u kome se nalaze ostaci skladišta je istorijska četvrt pod nazivom „Wyspa Spichrzów“, što bi moglo da se prevede kao „Ostrvo žitnica“. U XIV veku na ostrvu je sagrađen niz zgrada radi lakšeg utovara/istovara robe. „Wyspa Spichrzów“ je vekovima gradu donosila prihod i u periodu kada je trgovina najviše cvetala imala je 340 skladišta. Noću je zbog lopova i potpaljivača bila potpuno prazna, a o njenoj bezbednosti se brinuo čopor pasa čuvara. Četvrt je praktično potpuno uništena početkom 1945. godine u borbama za oslobođenje grada.
Pored mosta se nalazi kapija sa dve kule od kojih jedna podseća na kantu za mleko, pa se kapija zove „Mlekarska kanta“ (polj. Brama Stągiewna, nem. Milchkannentor).
Kule su sagrađene između 1517. i 1519. god. i štitile su prilaz skladištima. Viša kula je visine 28 m i prečnika 13m, dok debljina zidova dostiže 4m. Prečnik niže kule je 8, a visina 10m.
U nižoj kuli nalazi se „kantor”, odnosno menjačnica.
Nastavih dalje ulicom „Stągiewna“ kojom su do pre par godina prolazili automobili, a sada je rezervisana samo za pešake.
Ulicu krase lepe zgrade sa novim fasadama prijatnih boja.
Turističku atrakciju u ovoj ulici nesumljivo predstavlja veliki ringišpil u obliku točka sa 36 klimatizovanih korpi koje se podižu na visinu od 50 metara. Cena karte je 28 zlota (oko 7 evra), a vožnja traje petnaest minuta.
Siguran sam da je pogled sa 50 metara visine fenomenalan, ali s obzirom da na raspolaganju nisam imao previše vremena preskočio sam vožnju ringišpilom i produžio dalje prema „Zelenom mostu“ sa koga se pruža lep pogled na takozvani „Dugi kej“ (polj. Długie Pobrzeże) koji se nalazi na levoj obali kanala reke Motlave.
S obzirom da je bio član Hanze, u Gdanjsku je tokom XIV veka cvetala pomorska trgovina. Na mestu gde se sada nalazi kej nekada davno postojalo je pristanište, odnosno ispred svake kapije koja vodi u staro gradsko jezgro nalazile su se platforme uz koje su pristajali trgovački brodovi da bi istovarili robu. Vremenom, platforme su spojene, pa je tako nastao kej. Nakon Drugog svetskog rata, tokom rekonstrukcije, kej je proširen i popločan.
U jednoj od kapija smešten je lučki kran iz XV veka koji se smatra simbolom grada.
Pređoh „Zeleni most“ i stigoh do „Zelene kapije“ (polj. Brama Zielona). Kapija je sagrađena između 1568. i 1571. godine kao gdanjska rezidencija poljskih kraljeva. Izgrađena je po uzoru na gradsku većnicu u Antverpenu i sadrži elemente flamanske arhitekture. Interesantno je da se kao građevinski materijal koristila cigla manjih dimenzija koju su zvali holandska, pošto je pristizala kao balast brodova iz Amsterdama.
U kapiji je trenutno smeštena filijala Narodnog muzeja u Gdanjsku, pa kapija služi kao mesto na kome se održavaju privremene izložbe, konferencije i prezentacije. U jednoj od prostorija do 2015. godine nalazila se kancelarija vođe sindikata „Solidarnost“ i bivšeg poljskog predsednika Leha Valense.
Levo od „Zelene“ nalazi se takozvana „Kravlja kapija“ (polj. Brama Krowia). Zapravo, radi se o kapiji kroz koju se vozila stoka na stočnu pijacu i do obližnje klanice koja je postojala na „Ostrvu žitnica“.
Od „Zelene kapije“ skrenuh prema „Dugom keju“.
Deo keja služi kao pristanište turističkih brodova. Posebnu atrakciju predstavlja galeon kojim se za 45 zlota (nešto manje od 11 evra) možete provozati do Vesterplatea i nazad.
Više informacija o vožnji brodom i polascima može se naći ovde.
„Dugi trg“ i „Duga ulica“
Vratih se nazad do „Zelene kapije“, prođoh kroz nju i nađoh se na „Dugom trgu“ (polj. Długi Targ) koji je jedno od mesta koje turisti najčešće posećuju.
Trg se formirao u XIII veku i najpre je predstavljao put koji je vodio do pijace. Nakon krvavog zauzimanja Gdanjska od strane Tevtonskih vitezova 1308. godine trg postaje jedna od glavnih gradskih arterija. Pre podele Poljske krajem XVIII veka bio je poznat i kao Kraljevski put pošto su njime prolazili poljski kraljevi kada su ulazili u grad. U zgradama koje se na njemu nalaze živeli su najbogatiji i najistaknutiji građani Gdanjska. Bio je takođe mesto na kome su se vršile egzekucije veštica, jeretika i kriminalaca.
Trg je bio preplavljen ljudima, a osim poljskog, mogao se čuti i nemački jezik, jer, koliko sam mogao da primetim, Gdanjsk u velikom broju posećuju i organizovane grupe nemačkih turista. Nakon kišovitih Katovica i njegovih prilično praznih ulica sunčani Gdanjsk i vreva koja je u njemu vladala izuzetno mi je prijala, pa sa elanom krenuh u šetnju.
Odmah pored „Zelene kapije“, tačnije, desno od nje, nalazi se muzej „Slobodnog grada Gdanjska“.
Radi se o malom muzeju čiju postavku čine predmeti iz treće i četvrte decenije HH veka, odnosno vremena kada je Gdanjsk imao status slobodnog grada.
Osim po svojoj burnoj istoriji Gdanjsk je poznat i po tome što je iznedrio nekoliko ljudu koji su stekli svetstku slavu. Jedan od njih je fizičar Gabrijel Farenhajt koji se rodio u Gdanjsku 24. maja 1686. U njegovu čast na „Dugom trgu“ 2008. godine postavljena je meteorološka kućica sa barometrom i termometrom koji ima Celzijusovu i Farenhajtovu skalu. Termometar i barometar rađeni su prema originalu iz 1752. godine.
Lepota trga nesumnjivo je u zgradama koje svojom živopisnom arhitekturom mame poglede radoznalih turista.
Tu je, naravno, i veliki broj kafića i restorana u kojima se može napraviti kratak predah i skupiti snaga za dalji obilazak grada.
Najupadljivija od svih zgrada svakako je Gradska većnica koja svojim tornjem visine 81m dominira nad svim ostalim građevinama u okolini. Većnica se zapravo ne nalazi na trgu, već u „Dugoj ulici“ u koju se trg nastavlja.
Najstariji fragmenti ove gotsko-renesansne zgrade datiraju iz treće decenije XIV veka. Zgrada je u to vreme bila dosta manja. Prvo veliko proširenje započeto je 1378., a završeno 1382. godine. Od ove rekonstrukcije do današnjeg dana sačuvan je frontalni deo zgrade koji se vidi iz „Duge ulice“.
Između 1454. i 1457. zgrada se ponovo proširuje povodom dolaska poljskog kralja Kazimira XIV. Nešto kasnije, između 1486. i 1488. zgrada dobija i toranj. Nakon požara 1556. na obnovi većnice radi grupa holandskih arhitekti i graditelja koji u građevinu unose elemente renesanse.
U neposrednoj blizini većnice nalazi se Neputnova fontana. Na njenom mestu najpre je postojao bunar. Skulptura u stilu flamanskog manirizma, čija masa iznosi 650 kg, izlivena je od bronze 1615. godine, dok je fontana puštena u rad 1633. Između 1757. i 1761. fontani su dodati novi elementi i tada poprima izgled u stilu rokokoa. Nakon Drugog svetskog rata obnovljena je i puštena u rad 1954. Poslednja rekonstrukcija rađena je 2012. god. Tom prilikom izvršena je popravka postamenta i skulpture, a ugrađeno je i osvetljenje.
Za fontanu je vezana i legenda prema kojoj se Neptun iznervirao što ljudi ubacuju zlatne novčiće u njegovu fontanu, pa je trozupcem udario po dnu i sve zlatne novčiće razbio u komade. Tako je navodno nastala gdanjska votka Goldwasser koja u sebi sadrži ljuspice 22-karatnog zlata.
Fontana se nalazi ispred Dvora Artusa (polj. Dwór Artusa, nem. Artushof) koji je nekada bio centar društvenog života i mesto na kome su se sastajali trgovci. Njegov naziv vezuje se za veoma popularnu srednjevekovnu legendu o Kralju Arturu – simbolu viteštva i hrabrosti. U ranom srednjem veku Dvor Artusa je postojao u nekoliko hanzeatskih gradova, poput Elblaga, Rige i Štralzunda.
Dvor je sagrađen između 1348. i 1350. godine. Zgrada je stradala u požaru 1476., ali je rekonstruisana 1477. u gotskom stilu. U takvom obliku zadržala se sve do danas. Velika razaranja pretrpela je u martu 1945., ali je nakon rata obnovljena.
Fasadu zgrade ukrašava nekoliko interesantnih skulptura.
O čijoj skulpturi se radi nisam potpuno siguran, ali pretpostavljam da je u pitanju Justicija, rimska boginja pravde i pravdenosti.
U Dvor Artusa nisam svraćao, jer na raspolaganju nisam imao previše vremena. Jedna od interesantnih stvari po kojoj je dvor poznat je oslikana kaljeva peć visine 12 metara.
Od dvora krenuh dalje „Dugom ulicom“.
Tokom XIII veku ulica je služila kao trgovači put i verovatno je bila glavna saobraćajnica u Gdanjsku. Današnji „Dugi trg“ u to vreme nije postojao, već je predstavljao njen deo. U najraskošnijim kućama „Duge ulice“ odsedali su poljski kraljevi prilikom svojih poseta Gdanjsku. Tokom XIX veka tremovi ispred zgrada su počeli polako da nestaju (poslednji je uklonjen 1872. godine), a ulicom su ubrzo počeli da saobraćaju tramvaji. Inače, prvi tramvaji na konjsku vuču u Gdanjsku su se pojavili 1873. godine.
U „Dugoj ulici“ na broju 12 nalazi se takozvani „Uphagenov dom“ (polj. Dom Uphagena). Interesantan je po tome što je to jedina građanska kuća u Poljskoj, i jedna od retkih u Evropi, sa interijerom iz XVIII veka u koju mogu da zavire posetioci.
„Duga ulica“ završava se „Zlatnom kapijom“ (polj. Złota Brama) koja se smatra jednom od najprepoznatljivijih znamenitosti grada. Građena je od 1612. do 1614. kao zamena za gotsku kapiju iz XIII veka. Arhitektonski stil u kome je sagrađena je holandski manirizam.
Prođoh kroz kapiju i nađoh se ispred „Zatvorske kule“ koja je u periodu od XVII do XIX veka, kao što joj samo ime kaže, služila kao gradski zatvor. Uz zatvor se nalazilo mučilište, stub srama i mesto za pogubljenje.
Danas se u prostorijama ovog kompleksa nalazi Muzej ćilibara.
Ispred „Zatvorske“ nalazi se „Visoka kapija“ koja je nekada predstavljala glavni ulaz u grad i mesto na kome se okupljalo stanovništvo da pozdravi poljske kraljeve koji su dolazili u posetu gradu, s obzirom da je takozvani „Kraljevski put“ počinjao upravo tu. Odluka o izgradnji kapije doneta je 1586. godine, a izgradnja je završena 1588. Sve do kraja XIX veka oko kapije je postojao rov sa vodom iznad koga se nalazio most koji se noću podizao.
Kapiju krase grb Poljske (u sredini), Gdanjska (desno) i Prusije (levo), kao i četiri skulpture lavova. Fasadu kapije takođe ukrašava nekoliko latinskih izreka ispisanih pozlaćenim slovima.
Od 2002. godine kapijom upravlja Istorijski muzej Gdanjska i u njoj je trenutno smešten Regionalni turistički informacioni centar.
Zbog svog strateškog položaja oko Gdanjska su se u prošlosti lomila mnoga koplja i opsedale su ga razne vojske. Najveća razaranja nesumnjivo je pretrpeo pred kraj Drugog svetskog rata, kada su ga bombardovali avioni zapadnih saveznika, a sovjetska artiljerija tukla sa zemlje. Na taj tragičan period podseća nekoliko fotografija, postavljenih na panoima na „Dugom trgu“ koji su bili deo izložbe Istorijskog muzeja Gdanjska.
Nakon rata, usledila je obnova. Život se vraćao u normalu, a grad je polako vidao svoje rane.
Osim starih, na panoima je bilo i novijih fotografija.
