Садржај:

Након путешествија по Молдавији и Придњестровљу уследило је још једно путовање на простор бившег СССР-а. Овај пут избор је пао на балтичке државе – Литванију, Летонију и Естонију о којима, сигуран сам, већина врло мало зна, осим да су некада биле део Совјетског Савеза из кога су једва чекале да се „ишчупају“. Када се помене нека од њих прво што ми падне на памет су кошаркаши Марчуљонис, Куртинајтис, Хомичус и Сабонис чија су ми се необична имена и презимена урезала у памет због утакмица које је Југославија играла најпре са СССР-ом на светском првенству у Шпанији 1986, а затим са Литванијом на Европском првенству 1996. године у Атини. Иако су они Литванци, некако су ми постали acoцијација за све три балтичке државе. Осим по кошаркашима Литванија ми се мота по глави и када се помену филмови о Ханибалу Лектору, јер је он пореклом из Литваније, а траума из детињства коју је доживео током Другог светског рата управо у Литванији обликовала је његову мрачну психу.
Осим обиласка Риге, Талина и Вилњуса у плану ми је била и посета Хелсинкију, јер већина туриста која се нађе у Талину један дан издвоји за излет трајектом до финске престонице. Такође, одлучио сам да један да проведем у Нарви, граду на истоку Естоније кога од Русије дели истоимена река.
Путовање сам планирао да започнем авионом, односно летом из Београда за Ригу, а назад да се вратим аутобусом преко Будимпеште и успут посетим још неки град у коме нисам био. Избор је пао на Краков. Авионска карта компаније AirBaltic није била прескупа, износила је 104 евра и то је био најудобнији начин да се из Београда до Риге стигне.

Полазак

29.09.2024.

Иако је био тек крај септембра, вече је било прилично хладно, дувао је ветар, а ја сам био некако лагано обучен. Воз из Паланке за Београд у 19:47 по обичају је каснио и стајање на ветру није баш било пријатно. У једном тренутку дошло ми је да сву гардеробу из ранца навучем на себе. Ипак, воз се након пола сата закашњења појавио, па за тим није било потребе.

Долазак у станицу Паланка воза 2904 Ниш – Земун

Лет за Ригу био је у 2:45 и шанса да на њега закасним због кашњења воза била је врло мала. Једина компликација би могла да буде превоз од Прокопа до аеродрома, јер последњи аутобус број 600 полази у 23:30, али ту је такси као алтернатива, додуше, не баш јефтина.
За таксијем ипак није било потребе, јер је на Прокоп воз стигао нешто пре једанаест сати, па сам „ухватио“ претпоследњи аутобус који од њега иде до аеродрома.

Улаз у станицу Београд центар

На аеродрому сам био већ око пола дванаест.

Аеродром Никола Тесла

То је било прилично рано, тим пре што сам чекирање завршио онлајн и имао само ранац због чега није било потребе да стојим у реду са путницима који предају пртљаг.

Распоред летова са аеродрома Никола Тесла

Чекање је некако брзо прошло и дође и време за укрцавање у авион.

Укрцавање у авион Београд – Рига

Минути пре полетања

Уз мало закашњење авион је убрзо зарулао полетно-слетном стазом.

Летонија се налази у источноевропској временској зони (+1 у односу на Србију), па у Ригу слетесмо око 6 сати по локалном времену након приближно два сата лета. Стјуардеса преко разгласа пожеле добродошлицу у Ригу, рече да смо стигли на време и да је у граду температура само један степен.

Наставак —>