Sadržaj:

Nakon putešestvija po Moldaviji i Pridnjestrovlju usledilo je još jedno putovanje na prostor bivšeg SSSR-a. Ovaj put izbor je pao na baltičke države – Litvaniju, Letoniju i Estoniju o kojima, siguran sam, većina vrlo malo zna, osim da su nekada bile deo Sovjetskog Saveza iz koga su jedva čekale da se „iščupaju“. Kada se pomene neka od njih prvo što mi padne na pamet su košarkaši Marčuljonis, Kurtinajtis, Homičus i Sabonis čija su mi se neobična imena i prezimena urezala u pamet zbog utakmica koje je Jugoslavija igrala najpre sa SSSR-om na svetskom prvenstvu u Španiji 1986, a zatim sa Litvanijom na Evropskom prvenstvu 1996. godine u Atini. Iako su oni Litvanci, nekako su mi postali acocijacija za sve tri baltičke države. Osim po košarkašima Litvanija mi se mota po glavi i kada se pomenu filmovi o Hanibalu Lektoru, jer je on poreklom iz Litvanije, a trauma iz detinjstva koju je doživeo tokom Drugog svetskog rata upravo u Litvaniji oblikovala je njegovu mračnu psihu.
Osim obilaska Rige, Talina i Vilnjusa u planu mi je bila i poseta Helsinkiju, jer većina turista koja se nađe u Talinu jedan dan izdvoji za izlet trajektom do finske prestonice. Takođe, odlučio sam da jedan da provedem u Narvi, gradu na istoku Estonije koga od Rusije deli istoimena reka.
Putovanje sam planirao da započnem avionom, odnosno letom iz Beograda za Rigu, a nazad da se vratim autobusom preko Budimpešte i usput posetim još neki grad u kome nisam bio. Izbor je pao na Krakov. Avionska karta kompanije AirBaltic nije bila preskupa, iznosila je 104 evra i to je bio najudobniji način da se iz Beograda do Rige stigne.

Polazak

29.09.2024.

Iako je bio tek kraj septembra, veče je bilo prilično hladno, duvao je vetar, a ja sam bio nekako lagano obučen. Voz iz Palanke za Beograd u 19:47 po običaju je kasnio i stajanje na vetru nije baš bilo prijatno. U jednom trenutku došlo mi je da svu garderobu iz ranca navučem na sebe. Ipak, voz se nakon pola sata zakašnjenja pojavio, pa za tim nije bilo potrebe.

Dolazak u stanicu Palanka voza 2904 Niš – Zemun

Let za Rigu bio je u 2:45 i šansa da na njega zakasnim zbog kašnjenja voza bila je vrlo mala. Jedina komplikacija bi mogla da bude prevoz od Prokopa do aerodroma, jer poslednji autobus broj 600 polazi u 23:30, ali tu je taksi kao alternativa, doduše, ne baš jeftina.
Za taksijem ipak nije bilo potrebe, jer je na Prokop voz stigao nešto pre jedanaest sati, pa sam „uhvatio“ pretposlednji autobus koji od njega ide do aerodroma.

Ulaz u stanicu Beograd centar

Na aerodromu sam bio već oko pola dvanaest.

Aerodrom Nikola Tesla

To je bilo prilično rano, tim pre što sam čekiranje završio onlajn i imao samo ranac zbog čega nije bilo potrebe da stojim u redu sa putnicima koji predaju prtljag.

Raspored letova sa aerodroma Nikola Tesla

Čekanje je nekako brzo prošlo i dođe i vreme za ukrcavanje u avion.

Ukrcavanje u avion Beograd – Riga

Minuti pre poletanja

Uz malo zakašnjenje avion je ubrzo zarulao poletno-sletnom stazom.

Letonija se nalazi u istočnoevropskoj vremenskoj zoni (+1 u odnosu na Srbiju), pa u Rigu sletesmo oko 6 sati po lokalnom vremenu nakon približno dva sata leta. Stjuardesa preko razglasa požele dobrodošlicu u Rigu, reče da smo stigli na vreme i da je u gradu temperatura samo jedan stepen.

Nastavak —>