10. maj 2015.
Na kasi za kupovinu ulaznica bila je prilična gužva. Pošto sam planirao da razgledam samo tehniku koja je izložena na otvorenom kupio sam ulaznicu čija je cena bila 250 rubalja. Za 350 rubalja se može kupiti jedinstvena ulaznica sa kojom se osim u prostor gde se nalazi ekspozicija na otvorenom može ući i u glavnu zgradu muzeja.
Ekspoziciju na otvorenom čini više od 300 komada vojne tehnike iz perioda Drugog svetskog rata što za ljubitelje naoružanja predstavlja pravu riznicu. Želeo sam da slikam sve što se moglo slikati, ali sam bio svestan da mi to sigurno neće poći za rukom. Oko eksponata je bilo dosta ljudi, pa je za slikanje trebalo čekati pravi trenutak kad se situacija malo „rasčisti“.
Izložba ima nekoliko celina, a na samom početku je prikazana zarobljena nemačka oklopna tehnika i artiljerija.
Laki tenk Pz.Kpfw.38 (t) čehoslovačke proizvodnje
Laki tenk LT vz.38 razvijen je u proleće-leto 1937. na bazi izvoznog modela TNHP. Predviđeno je da se proizvede 400 tenkova za čehoslovačku vojsku, ali do marta 1939., kada Čehoslovačka biva okupirana od strane Nemačke, proizvedeno je svega 10 LT vz.38. Nakon proučavanja tenka od strane nemačkih specijalista proizvodnja je nastavljena pod oznakom Pz.Kpfw.38 (t). Od novembra 1940. otpočela je proizvodnja modifikacije Pz.Kpfw.38 (t) Ausf.E sa ispravljenom čeonom pločom i ojačanim oklopom. Od maja 1939. do juna 1942. proizvedeno je ukupno 1424 tenkova iz porodice Pz.Kpfw.38 (t). Tenk je poslužio kao osnova za samohotke.
Masa: 9,9 tona
Posada: 4
Naoružanje:
top 37 mm KwK 38(t) L/47.8
Mitraljez 2 h 7.92 mm MG-37(t)
Borbeni komplet:
42 granate
2400 metaka
Maksimalna brzina: 47 km/h
Borbeni radijus: 230 km
Snaga motora: 150 KS
Betonski tetraedar
Služio je kao protivtenkovska prepreka. Dužina ivice je iznosila 1.5 – 1.6 m. Ukopavali su se u zemlju na dubinu od 20-30 cm.
Nemački srednji tenk T-3
Razvijen je 1935. god. Od 1937. do 1943. proizvedeno je 5065 tenkova ovog tipa. Tenkovi prvih serija štitili su od metaka, a krajem 1938. debljina oklopa je povećana na 30 mm u čeonom delu. Krajem 1940., na osnovu iskustva u borbama po Francuskoj, debljina oklopa je povećana na 50 mm u čeonom delu, a telo tenka i kupola su pretrpeli mnogobrojne izmene. Od marta 1941. do marta 1942. proizvedena su 1602 Pz.Kpfw.III sa topom kalibra 50 mm.
Masa: 21.6 t
Posada: 5
Naoružanje:
top 50 mm KwK 38
mitraljez MG 2
Borbeni komplet:
90 granata
3750 metaka
Oklop: 10-50 mm
Maksimalna brzina: 40 km/h
Borbeni radijus: 155 km
Snaga motora: 300 KS
Nemački jurišni top StuG-III
Jurišni top Sturmgeschutz III (StuG III) razvijen je 1936. na bazi srednjeg tenka Pz.Kpfw.III (T-3). Služio je za podršku pešadiji. Imao je kratkocevni top kalibra 75mm StuK 37 L/24. Modifikacija StuG III Ausf/D proizvodila se od maja do septembra 1941. Proizvedeno je 150 komada, a kao osnova se koristila modifikovana šasija tenka Pz.Kpfw.III. Od sve nemačke oklopne tehnike StuG III je imao najmasovniju proizvodnju. Od jula 1937. do aprila 1945. proizvedeno je 9346 komada u svim modifikacijama. U toku proizvodnje na StuG III je postavljen top kalibra 75 mm StuK 40 i kao takav dobio je oznaku StuG 40.
Masa: 20,2 t
Posada: 4
Naoružanje:
top 1h75 mm StuK 37 L/24
Borbeni komplet:
44 granate
Oklop: 10-50 mm
Maksimalna brzina: 40 km/h
Borbeni radijus: 195 km
Snaga motora: 300 KS
Nemački lovac na tenkove Marder III Ausf.M
Baziran je na šasiji lakog tenka Pz.Kpfw.38 čehoslovačke proizvodnje. Prva verzija, čija je proizvodnja otpočela početkom 1942., bila je naoružana protivtenkovskim topom kalibra 76 mm Pak 36 (r) koji je predstavljao prerađeni sovjetski divizijski top F-22 model 1936. god. koji je zarobljen u velikom broju nakon početka operacije „Barbarosa“. Prikazani primerak dizajniran je u proleće 1943. Posedovao je protivtenkovski top kalibra 75 mm Pak 40. Motor je bio u prednjem delu šasije, a borbeno odeljenje u zadnjem. U jesen 1943. dobija oznaku Marder III Ausf.M.
Od 1942. do 1944. ukupno je proizvedeno 1756 lovaca na tenkove Marder III, od čega 975 Marder III Ausf.M.
Masa: 10,5 t
Posada: 4
Naoružanje:
top 1h75 mm Pak 40 L/46
Borbeni komplet:
38 granata
Oklop: 6-15 mm
Maksimalna brzina: 47 km/h
Borbeni radijus: 185 km
Snaga motora: 150 KS
Poluguseničar OT-810 čehoslovačke proizvodnje
Serijski se proizvodio od juna 1939. do marta 1945. Bio je osnovni nemački oklopni transporter. Proizveden je u više od 15000 primeraka.
Nakon Drugog svetskog rata njegova modernizovana varijanta proizvodila se u Čehoslovačkoj do 1962. god.
Kupola tenka T-1
Poluguseničar Unic P-107
Razvijen je 1934. godine. Trebao je da zameni model P.17, ali zbog bankrotstva firme „Sitroen“ serijska proizvodnja je organizovana u firmi „Unik“. Od 1937. do 1939. proizvedeno je 3276 komada u dve osnovne modifikacije: kao tegljač za top kalibra 75mm i kao vozilo za inženjeriju. Veliki broj je zarobljen tokom borbi u Francuskoj, pa ga Nemci uvode u naoružanje pod oznakom Zg Kw 304 (t) Typ 107. Tokom 1942-1943. na bazi tegljača P.107 dizajnirani su oklopni transporteri i samohodni protivavionski topovi.
Masa sa teretom: 5400 kg
Posluga: 1
Maksimalna brzina: 45 km/h
Borbeni radijus: 400 km
Snaga motora 62 KS“
Nemačka brdska haubica 105 mm
Od 1942. godine koristile su je nemačke brdske divizije u Finskoj, Italiji, Francuskoj, na Istočnom frontu i na Balkanu. U periodu od 1942. do 1945. ukupno je proizvedeno 420 primeraka. U naoružanju nekih evropskih zemalja nalazila se do 60-ih godina prošloga veka.
Nemački protivtenkovski top 37 mm PAK-35/36 (U pozadini se vide osmocevni protivavionski top 20 mm SMK-18 tip 4, protivavionski top 37 mm Flak 43 i osmocevni protivavionski top SMK-18 tip 1 (s desna na levo)
Top je razvijen 1935. godine u fabrici „Rajnmetal“ kao modernizovana varijanta topa Rak 28. Pred početak Drugog svetskog rata predstavljao je osnovu nemačke protivtenkovske artiljerije. Do 1941. top je prilično zastareo, pa nije mogao da se efikasno bori sa novim sovjetskim tenkovima.
Težina u borbenom položaju: 660 kg
Probojnost:
na daljini 500 m – 31 mm
na daljini 1000 m – 22 mm
Brzina gađanja: 15-20 projektila u minuti
Težina granate: 0.68 kg
Početna brzina granate: 762 m/s
Brzina kretanja: 50 km/h
Posluga: 5
Nemački protivavionski top 20 mm SMK-18 tip 3
Razvoj ovog osmocevnog protivavionskog topa započeo je konstruktorski biro koncerna „Rheinmetall-Borsig“ u oktobru 1938. Već u februaru 1940. razvijene su četiri varijante, poznate kao SMK-18 V1. Kod dve varijante cevi su rasporedđene horizontalno (u jednom redu), a kod druge dve varijante raspored cevi je bio vertikalan (četiri cevi u dva reda). Maksimalni vertikalni domet iznosio je 2200 m, a horizontalni 4800 m. Primerke sve četiri varijante, zarobljene na kraju Velikog otadžbinskog rata, pažljivo su proučavali sovjetski konstruktorski biroi za artiljerijsko naoružanje.
Godine proizvodnje: 1939. – 1940.
Kalibar: 20 mm
Masa u borbenom poretku: 1464 kg
Dužina cevi: 1300 mm
Dužina olučenog dela cevi: – 1159,4 mm
Posluga: 4
Brzina paljbe: 420 – 480 projektila u minuti
Maksimalni domet: 4800 m
Ugao cevi:
po horizontali: 360°
po vertikali: 0° do +85°
Ekspoziciju sa zarobljenom nemačkom tehnikom smenjuje diorama koja prikazuje napad Nemaca na granicu SSSR-a 22. juna 1941. U borbu sa brojnijim neprijateljem prvi su stupili sovjetski graničari. Za hrabrost i herojstvo koje su ispoljili u prvim danima rata 11 graničara dobilo je zvanje Heroja Sovjetskog Saveza, a 1276 je nagrađeno ordenima i medaljama.
Onesposobljeni nemački srednji tenk T-3
Ježevi sa bodljikavom žicom
Srednji tenk Pz. Kpfw. IV Ausf. F1
Osmatračnica
Nakon diorame sledi prostor koji je posvećen inženjerskim jedinicama sovjetske armije u kome su prikazani osnovni fortifikacijski objekti. Samo oko Moskve u jesen 1941. inženjerske jedinice uz pomoć lokalnog stanovništva iskopale su više od 300 km protivtenkovskih rovova, postavile 260 km prepreka od bodljikave žice i sagradile više od 4000 vatrenih tački.
Tranšeja
Tranšeja (rov) predstavlja zemljanu fortifikaciju, odnosno, otvoreni iskop , po pravilu, trapeznog preseka, dužine od nekoliko desetina metara do nekoliko kilometara. Namenjena je za skriveno razmeštanje ljudstva na bojištu, manevrisanje, osmatranje, otvaranje vatre iz streljačkog naoružanja i upravljanje bitkom.
Dubina rova: 150 cm
Širina na vrhu/dnu: 150/50 cm
Visina grudobrana: 30 cm
Ulaz u podgrudobransko rovovsko sklonište (blindaž)
Sklonište je namenjeno za zaštitu i odmor ljudstva i privremeni smeštaj ranjenika. Predviđeno je za smeštaj 3-5 vojnika (posluga oruđa, posada tenka). Radi zaštite od padavina tavanica se pokrivala slojem gline debljine 5-10cm iznad koje se nasipalo još najmanje 30 cm zemlje.
Zadnja strana lakog bunkera (drveno-zemljane vatrene tačke)
Laki bunker služio je za otvaranje vatre iz mitraljeza i oruđa, a takođe kao sredstvo za ojačanje pozicije. Ispred i oko bunkera (na daljini većoj od daljine bacanja bombe) postavljale su se zapreke od bodljikave žice. Bočne strane i zadnji deo pokrivali su vojnici sa automatima, jer je preglednost kroz puškarnicu bila ograničena. Velika pažnja se posvećivala maskiranju, jer se bunker uzdizao 1.6-1.7 m iznad nivoa zemlje.
Dimenzije (dužina h širina): 220 h 120 cm
Visina: 180 cm
Broj izlaza: 1
Broj vojnika: 3-4
Zemunica
Služila je za razmeštanje ljudstva i štaba u poljskim uslovima. Predviđena je za boravak 20-25 vojnika.
Dimenzije (dužina h širina): 1070h294 cm
Visina: 180 cm
Broj izlaza: 2
Kapacitet: 20 vojnika
Vreme za izgradnju: 150 čovek/sati
Značaj inženjerije se još više pokazao u Kurskoj bici. Od aprila do jula 1943. podignuto je osam odbrambenih linija koje su se prostirale 250-300 km u dubinu teritorije. Cela kurska izbočina pretvorena je u gustu mrežu tranšeja i rovova čija je ukupna dužina iznosila nekoliko desetina hiljada kilometara.
Sastavni deo odbrambenih linija bila su mitraljeska gnezda, odnosno oklopne odbrambene tačke.
Oklopna odbrambena tačka (iz sovjetsko-finskog rata)
Služila je za otvaranje vatre iz mitraljeza, zaštitu posluge od gelera i streljačkog naoružanja, a primenjivana je kao sredstvo za ojačavanje položaja u najvažnijim pravcima. Široku primenu imala je tokom sovjetsko-finskog rata (1939-1940.) na Manerhajmovoj liniji, a takođe u Velikom otadžbinskom ratu.
Masa: oko 1000 kg
Posluga: 2
Naoružanje: 1 mitraljez sa postoljem
Debljina oklopa: 10-30 mm
Dimenzije:
dužina h širina h visina – 1220h750h(550h700)
Prečnik osnove: 1600 mm
Sovjetska oklopna odbrambena tačka
Dizajnirana je 1941. godine u 15-om CNIII „D.M. Karabišev“. Koristila se na odbrambenim položajima sovjetske vojske tokom Velikog otadžbinskog rata. U izradi su korišćene valjane oklopne ploče debljine 10 – 13 mm koje su štitile poslugu od gelera i pancirnih zrna kalibra 7,62/7,92 mm.
Materijal: oklopne ploče debljine 10-13 mm
Naoružanje: 1 mitraljez sa postoljem
Sektor paljbe:
horizontalni/vertikalni 60° / -12° +12°
Osmatranje: kroz prorez za osmatranje i periskop
Posluga: 2
Masa: 418.5 kg
Kada teren nije omogućavao ukopavanje, i kada je odbrambeni položaj trebalo što pre utvrditi, korišćeni su prenosni štitovi.
Sovjetski prenosni štitovi
Nakon sovjetsko-finskog rata (1939- 1940.) u Sovjetskom Savezu je konstruisan prenosni streljački štit koji je u naoružanje RKKA uvršten uoči Velikog otadžbinskog rata. U godinama Velikog otadžbinskog rata upotrebljavali su se u odbrambenim utvrđenjima radi zaštite strelaca od puščanih zrna i gelera kako pri osmatranju, tako i pri otvaranju vatre iz streljačkog naoružanja. Donji deo štita se ukopavao u zemlju. Radi maskiranja štitovi su se farbali u sivo-maslinastu ili belu boju (zimi, kada je sneg) ili se na njih nanosila maskirna boja. Pored toga, pokrivali su se granama, busenjem i zemljom. Neki štitovi imali su dve skije radi korišćenja u zimskim uslovima prilikom puzanja strelca potrbuške napred. U Velikom otadžbinskom ratu koristili su se tokom odbrane Lenjingrada, Odese, Sevastopolja, Moskve, Staljingrada, na Karelijskoj prevlaci i u polarnim krajevima.
Dimenzije: 600h400 (330) mm
Dimenzije puškarnice: 160 (140) h 50 mm
Debljina oklopa: 10-12 mm
Masa: 20-30 kg
Nemački prenosni štitovi
Kao i sovjetski, štitovi su se postavljali na grudobrane individualnih rovova ili neposredno na zemlju na otvorenom terenu. Većina od njih predstavlja oklopnu ploču pravougaonog oblika sa ivicom koja je povijena prema spolja čime se obezbeđivalo rikošetiranje zrna u pravcu fronta. Osmatranje bojišta i otvaranje vatre vršilo se kroz puškarnice koje su se zatvarale poklopcima. Neki su imali i bočne oklopne ploče za zaštitu strelca od protivničke vatre sa bokova.
Debljina oklopa: 10 mm
Masa: 20-25 kg
Osim izgradnje odbrambenih položaja uloga inženjirije se ogledala i u gradnji vojnih puteva i privremenih mostova što je prikazano u delu ekspozicije pod nazivom „Vojni put“.
Automobil GAZ-67B i pukovski minobacač 107 mm
Prototip automobila GAZ-67 bili su modeli NATI-AR i GAZ-64. Krajem 1942. automobil GAZ-64 prošao je modernizaciju i dobio naziv GAZ-67, a 1943. naziv GAZ-67B. Od 1942. do 1953. proizvedeno je 62843 automobila GAZ-67 sa različitim modifikacijama. Na bazi njegove konstrukcije dizajnirani su i proizvodili su se oklopni dvosedi BA-64 i BA-64B.
Broj mesta za sedenje: 4
Masa: 800-1000 kg
Maksimalna brzina: 90 km/h
Potrošnja goriva: 16-18 l/100 km
Snaga motora: 50 ks
Automobil se nalazi na takozvanom niskovodnom mostu koji je služio za savlađivanje vodenih prepreka. Most je mogao da ima dve trake, a kao oplata koristile su se daske debljine 4-5 cm ili drvene oblice prečnika 15-20 cm.
Služio je za ravnanje terena pri izgradnji, remontu i održavanju zemljanih puteva. Kao sredstvo za vuču korišćen je traktor ČTZ-60 ili ČTZ-65.
Kamion GAZ-AA sa poljskom kuhinjom
Najmasovniji je model sovjetskog kamiona koji se proizvodio 30-ih i 40-ih godina 20. veka. Prvi kamioni ovog tipa rađeni su prema crtežima američke kompanije „Ford“ u koje su sovjetski konstruktori kasnije uneli izmene. Konstrukcija sklopova obezbeđivala je jednostavnu eksploataciju i popravke. Motor je praktično mogao da troši bilo koju vrstu benzina, a leti, s obzirom da je bio zagrejan, mogao je da koristi i petrolej.
U periodu od 1941. do 1945. proizvedeno je 138600 primeraka.
Kamion sa slike proizveden je 1942. godine, a njegova šasija i delovi kabine pronađeni su u Smolenskoj oblasti. Restauriran je 2001. godine.
Masa: 1810 kg
Nosivost: 1500 kg
Snaga motora: 40 KS
Menjač: četvorobrzinski
Brzina: do 70 km/h
Autonomija vožnje: 215 km
Putnički automobil GAZ M1
Dizajniran u je Gorkovskoj fabrici automobila pod rukovodstvom A.A. Lipgarta. Prvi serijski primerci proizvedeni su 1936. Kao prototip poslužio je američki automobil Ford-B. Za vreme rata koristio se za prevoz komandnog sastava. Od 1936. do 1943. proizvedeno je 62888 primeraka.
Broj mesta za sedenje: 5
Masa: 1350 kg
Maksimalna brzina: 105 km/h
Potrošnja goriva: 14.5 l/100 km
Snaga motora: 50 KS
Poljska haubica 122 mm model 1910/30
Razvijena je 1910., a modernizovana 1930. kada joj je povećan domet. Korišćena je u sovjetsko-finskom ratu i na samom početku Drugog svetsko rata.
Masa u borbenom položaju: 1466 kg
Maksimalna daljina gađanja: 8940 m
Brzina gađanja: 5 granata u minuti
Težina granate: 21,7 kg
Početna brzina granate: 364 m/s
Brzina kretanja: 15 km/h
Posluga: 8
Pukovski top 76 mm model 1927. god.
Prvi je model artiljerijskog oruđa koji je razvijen u SSSR-u. Serijski se proizvodio od 1928. do 1943. god. Ukupno je proizvedeno oko 18000 primeraka.
Top se nalazi na kolotražnom zastoru načinjenom od drvenih balvana. Ovakva vrsta zastora gradila se pri prolasku tehnike preko močvarnog terena ili u periodu besputice (vreme blatnjavih puteva). Osim balvana, za izradu kolotražnog zastora korišćene su ploče ili daske. Širina kolotraga iznosila je 1-1.4 m, a zastora 2.9 m.
Dopremanje na front municije, goriva i namirnica bio je zadatak železničkih jedinica sovjetske armije kojima je zasluženo posvećen jedan deo izložbe.
Železničke jedinice i specijalne formacije Narodnog komesarijata za komunikacije
25. aprila 1945., u samom jeku borbi za Berlin, stigao je prvi sovjetski voz. Na telegramu Vojnom savetu 1. beloruskog fronta, u kome je saopšteno da je uspostavljen železnički saobraćaj na potezu Kistrin – Berlin, Georgij Konstantinovič Žukov lično je napisao: „Bravo, Žukov. 26. april 1945.“
5. avgusta 1945. u listu „Gudok“ objavljen je članak maršala G.K. Žukova pod nazivom „Rođenom bratu Crvene armije“. Žukov u članku piše: „Železničari su zajedno sa vojnicima Crvene armije obezbedili pobedu nad nemačko-nacističkim osvajačima i ispisali su mnoge svetle stranice u istoriji Otadžbinskog rata. Za železnički transport ustalio se naziv „rođeni brat Crvene armije“. Ova definicija železničkog transporta i njegove uloge u zaštiti Domovine posebno se potvrdila u ratnim godinama. Sovjetski železničari su svojim samopožrtvovanim radom obezbedili snabdevanje jedinica municijom, gorivom i namirnicama. Njihov samopožrtvovani rad ubrzao je pad Berlina. Mašinovođe i vozno osoblje često su vozili kompozicije pod neprijateljskom artiljerijskom i mitraljeskom vatrom. Kao i vojnici Crvene armije sveto su ispunjavali dug pred Domovinom i u ime Pobede nisu štedeli živote. Bez funkcionalne železnice ne bismo mogli da obavljamo ne samo velike operativne transporte, prilično česte tokom rata, već i neprekidno dopremanje materijalno-tehničkih sredstava na velika rastojanja. Železničari, stalno radeći pod dejstvom avijacije, a ponekad i artiljerije, ispoljili su masovno herojstvo i opravdano su zaslužili zahvalnost Crvene armije i celog sovjetskog naroda“.
Ekspozicija železničke jedinice
Dizel makara
Dizel makara RMK-5 model 1942. god. služila je za pobijanje drvenih i metalnih šipova. Koristila se pri sanaciji stubova mosta. Napravljena je specijalno za muzej i predana mu je 1995. god.
Oklopne platforme oklopnog voza „Krasnovostočnik“
Napravljene su 1917. u kizil-arvatskim železničkim radionicama srednjeazijske železnice. Tokom građanskog rata, kao deo kompozicije oklopnog voza, prošle su nekoliko frontova. U Drugom svetskom ratu od 1941. do 1942. korišćene su u borbama na Južnom frontu, a 1945. su prebačene na Daleki istok.
Parna lokomotiva Eu 680-96
Napravljena je 1928. u Kolomenskoj fabrici parnih lokomotiva. Tokom rata se nalazila na okupiranoj teritoriji Jugo-zapadne železnice. U julu 1958. predata je Beloruskoj železnici gde je korišćena do 1991. godine. Muzeju je poklonjena 1995. god.
Dužina: 11.9 m
Masa sa tenderom: 130 t
Maksimalna brzina: 65 km/h
Snaga: 1300 KS
Širina koloseka: 1524 mm, 1435 mm
Dvoosovinska platforma sa protivavionskim topom
Proizvedena je 1923. godine. Služila je uglavnom za prevoz artiljerijskih oruđa. Na platformu su se postavljali i protivavionski topovi radi zaštite kompozicije od napada iz vazduha.
Nosivost: 20 t
Masa: 9,5 t
Dužina vagona: 10,4 m
Širina – 2,8 m
Visina od gornje ivice šine: 1,9 m
Sanitetski vagon
Sanitetski vagoni koristili su se za prevoz ranjenika. Imali su previjališta, apoteke, prostorije za izolaciju i smeštaj medicinskog osoblja. 1941. godine formirano je 288 sanitetskih vozova od 6000 putničkih vagona. Vagon sa slike konstruisan je 1925. godine, a proizveden 1937. u fabrici „Jegorov“ (Lenjingrad).
Železnički plug
Železnički plugovi koristili su se od druge polovine 1943. godine za uništavanje pruga. Princip rada je mehanički i sastoji se od lomljenja drvenih pragova, deformisanja šina i uništavanja posteljice pruge. Vukle su ih jedna ili dve parne lokomotive. Radna brzina je iznosila 7-10 km/h.
Plug sa slike napravile su železničke jedinice ruske vojske 1995. god. specijalno za muzej.
Deo srušenog mosta
Izloženi eksponati su uglavnom grupisani po tipu naoružanja, ali je bilo i onih koji su stajali izdvojeno, odnosno nisu bili deo neke tematske ekspozicije. Radi lakšeg pregleda odlučio sam da ih grupišem po tipu, a ne po redosledu kojim su slikani. Na prvom mestu je „kraljica rata“ – artiljerija.
Sovjetska haubica 152 mm D-1, haubica 122 mm M-30 i poljska haubica 122mm, model 1910/1930.
Protivtenkovski top 57 mm ZIS-2
Razvijen je u konstruktorskom birou Fabrike br. 92 pod rukovodstvom V.G. Grabina 1940. godine. Po svojim balističkim i tehničkim karakteristikama nije imao premca u svetu. Proizvodnja je počela pred Drugi svetski rat, ali je obustavljena u jesen 1941. godine iz niza razloga. Vermaht 1943. godine uvodi tenkove sa ojačanim oklopom („Tigar“i „Panter“), pa je top hitno uvršten u naoružanje, a proizvodnja je otpočela u Fabrici br. 92 u Gorkom.
Težina u borbenom poretku: 1250 kg
Probojnost:
na daljini 500 m – 106 mm
na daljini 1000 m – 96 mm
Brzina paljbe: 15 projektila u minuti
Težina granate: 3.1 kg
Početna brzina granate: 990 m/s
Brzina kretanja: 50-60 km/h
Posluga: 6
Divizijski top 76 mm ZIS-3 model 1942. god. (SSSR)
Razvijen je u konstruktorskom birou Fabrike br. 92 pod rukovodstvom V.G. Bragina. Predstavljala je primer uspešnog konstruktorsko-tehnološkog rešenja: kolevka topa F-22USV stavljena je na lafet topa 57 mm ZIS-2. ZIS-3 je bio top koji se najmasovnije proizvodio u Drugom svetskom ratu. Hitlerov konsultant za artiljeriju Volf ovako je ocenio ovaj top: „Smatram da je sovjetski top ZIS-3 najbolje oruđe Drugog svetskog rata“.
Težina u borbenom poretku: 1200 kg
Brzina paljbe: 25 projektila u minuti
Težina granate: 6.2 kg
Početna brzina granate: 680 m/s
Uglovi navođenja:
vertikalni -5/+37 stepeni
horizontalni 54 stepena
Brzina kretanja: 50 km/h
Posluga: 7
Železnički top TM-1-180
Razvijen je u „Lenjingradskoj metalskoj fabrici“ 1935. god. Oruđe B-1-P kalibra 180 mm razvijeno je i izrađeno u lenjingradskoj fabrici „Boljševik“. Top je namenjen za gađanje ciljeva na kopnu i moru neposredno sa železničke pruge. Na početku rata SSSR je u naoružanju imao 20 ovakvih topova koji su učestvovali u borbama do poslednjih dana rata. Povučeni su iz upotrebe 1961. godine.
Težina u borbenom poretku: 160000 kg
Maksimalna daljina gađanja: 38000 m
Brzina paljbe: 3-5 projektila u minuti
Težina granate: 97 kg
Brzina kretanja: 45 km/h
Posluga: 40
Sovjetska artiljerija
U prvom planu je haubica 203 mm B-4M model 1931.god. Pored nje je top 152 mm BR-2 model 1935. god.
Pukovski minobacač 120 mm PM-120
Bio je jednostavan za korišćenje pošto se lako rasklapao na tri dela: cev, dvonožni lafet i podlogu. Za prevoz na kraća rastojanja imao je točkove. Masovno se primenjivao tokom Velikog otadžbinskog rata za uništavanje žive sile i borbenih sredstava protivnika koji se nalaze u rovovima, tranšejama, rovovskim skloništima, suprotnim stranama brda, kao i za uništavanje utvrđenih pozicija.
Težina u borbenom poretku: 282 kg
Maksimalna daljina gađanja: 460-5700 m
Brzina paljbe: 6 projektila u minuti
Težina granate: 15,9 kg
Brzina kretanja: 30 km/h
Posluga: 6
Divizijski minobacač 160 mm MT-13 model 1943. god.
Originalnost njegove konstrukcije je u tome što je imao neodvojivi lafet sa točkovima i punio se kroz zadnji otvor. Okretanjem ručice cev je prelazila u horizontalni položaj. Nakon ubacivanja mine, cev se pod njenom težinom vraćala u položaj za paljbu. Služio je za proboj, efikasno je uništavao neprijateljske utvrđene položaje i uspešno je „poklapao“ njegove baterije.
Težina u borbenom poretku: 1170 kg
Maksimalna daljina gađanja: 620-5100 m
Brzina paljbe: 3 projektila u minuti
Težina granate: 40.86 kg
Početna brzina mine: 245 m/s
Brzina kretanja: 50 km/h
Posluga: 6
Lanser raketa BM-13 – „Kaćuša“
BM-13 razvijen je 1939. godine u konstruktorskom birou NII-3 pod rukovodstvom A.G. Kostikova. Uvršten je u naoružanje 1941. god.
Nakon prve primene u julu 1941. nemačka komanda je sa Istočnog fronta dobila sledeći izveštaj: „Rusi su primenili bateriju sa neuobičajenim brojem oruđa. Jedinice koje su bile izložene artiljerijskoj vatri svedoče: artiljerijski napad je nalik uraganu. Gubici u ljudstvu su značajni.“
Lanser se u početku montirao na kamion ZIS-6, a od 1942. na kamion „Studebejker“ koji je stizao preko programa „lend-liz“.
Masa u borbenom poretku: 6200 kg
Maksimalna daljina gađanja: 8470 m
Posluga: 7
Brzina gađanja: 96-137 projektila u minuti
Težina projektila: 42.5 kg
Početna brzina projektila: 355 m/s
Brzina kretanja: 60 km/h
Lansirne šine lansera raketa BM-13 – „Kaćuša“
Automatski protivavionski top 37 mm model 1939. god.
Razvijen je na bazi švedskog topa „Bofors“. Prvi je sovjetski protivavionski top koji je ušao u masovnu proizvodnju.
Godine proizvodnje: 1939-1945.
Ukupno proizvedeno: 18872
Kalibar: 37 mm
Masa u borbenom poretku: 2100 kg
Dužina cevi: 2316 mm
Dužina ožljebljenog dela: 2054 mm
Posluga: 7
Brzina kretanja: do 60 km/h
Brzina paljbe: 160-180 metaka u minuti
Najveća daljina gađanja: 8500 m
Ugao gađanja:
po horizontali: 360°
po vertikali: 5° +85°
Protivavionski top 40 mm akan M/32 (Bofors)
Razvijen je 1932. od strane švedske firme „Bofors“. Najpre je bio predviđen za brodove. 1935. razvijena je varijanta za kopnenu vojsku. Bio je najpopularniji tip lakog protivavionskog topa u Drugom svetskom ratu.
Masa: 2500 kg
Posluga: 7
Maksimalni domet:
po visini 5000 m
po horizontali: 9500 m
Brzina gađanja: 120 metaka u minuti
Težina projektila: 0.955 kg
Početna brzina projektila: 850 m/s
Brzina kretanja: 50 km/h
Nakon artiljerije sledi oklopna tehnika. Pored sovjetskih tenkova i samohotki prikazani su i primerci savezničke oklopne tehnike koju je „Ujka Džo“, kako su Čerčil i Ruzvelt međusobno zvali Staljina, dobio u okviru programa „lend liz“.
Previše slikanja istrošilo je baterije u fotoaparatu, pa sam ostatak izložbe nastavio da slikam mobilnim telefon. Naravno, imao sam rezervni komplet baterija, ali sam ga čuvao kao „neprikosnovenu rezervu“.
Sovjetski srednji tenk T-34 model 1942. god. „Dovator“
Pronađen je u Pskovskoj oblasti 2001. god. Na kupoli se sačuvao natpis „Dovator“ i „Za zastavu GKO“. Kako je teklo izvlačenje tenka iz močvare može se pogledati ovde.
Ostaci nemačkog srednjeg tenka „Panter“
Razvoj tenka trajao je od 1938. do 1942. Projektovana masa je najpre iznosila oko 20 t, zatim je povećana na 30 t, da bi u serijskoj proizvodnji tenk imao 45 t. U naoružanje nemačke vojske uvršten je u decembru 1942. Proizvodio se umesto tenka T-III (Pz.Kpfw.III). Od januara 1943. do aprila 1945. proizvedeno je 5976 primeraka u tri osnovne modifikacije. Pred kraj rata bio je osnovni tenk nemačke vojske, a na bazi njega dizajnirana je samohotka „Jagdpanter“.
Masa: 44.8 t
Posada: 5
Naoružanje:
top kalibra 75 mm KwK 42L/70
mitraljez kalibra 7.92 mm MG-34
Borbeni komplet:
82 granate
4200 metaka kalibra 7.92 mm
Oklop: 16-110 mm
Maksimalna brzina: 46 km/h
Radijus dejstva: 250 km
Snaga motora: 700 KS
Sovjetski tenk T-18 kao nepokretna vatrena tačka
Prema odluci narodnog komiteta za naoružanje SSSR-a od 2. marta 1938. tenkovi koji nisu mogli da se remontuju počinju da se koriste kao nepokretne vatrene tačke.
Sovjetski tenk plamenobacač T-46
Razvijen je 1933-1934. u konstruktorskom birou Fabrike br. 185. Trebao je da zameni laki tenk T-26. Mogao je da se kreće na gusenicama i točkovima. Imao je sistem za zadimljavanje i plamenobacač KS-45 koji se nalazio desno od topa. Zbog složenosti i visoke cene proizvodnja je prekinuta 1937. Proizvedena su svega četiri primerka koji su se kasnije koristili kao stalna vatrena tačka na Lenjingradskom frontu.
Masa: 17.2 t
Posada: 3
Naoružanje:
top 5 mm model 1932. god.
mitraljez DT kalibra 7.62 mm
plamenobacač KS-45
Borbeni komplet:
101 granata
2709 metaka kalibra 7.62 mm
Maksimalna brzina: 58/80 km/h
Radijus dejstva: 225/400 km
Snaga motora: 320 KS
Sovjetski srednji tenk T-34
Razvijen je 1939. u konstruktorskom birou Fabrike br. 183 (Harkov) pod rukovodstvom M.I. Koškina, A.A. Morozova i N.A. Kučerenka na bazi prototipa A-20 i A-32. Uvršten je u naoružanje 19. decembra 1939., još pre početka ispitivanja. T-34 je najmasovnije proizvođeni tenk u Drugom svetskom ratu: od juna 1940. do septembra 1944. proizvedeno je 35478 primeraka. U jesen 1941. godine proizvodnji tenka T-34 priključila se fabrika „Krasnoje Sormovo“ (fabrika br. 112) u Gorkom. Tenkove koji su proizvedeni u Fabrici br. 112 karakterisala je livena kupola, a 1942. na tenku su se pojavili držači za pešadiju.
Masa: 30 t
Posada: 4
Naoružanje:
top 76 mm F-34
2 mitraljeza DT
Borbeni komplet:
77 granata kalibra 76 mm
3150 metaka kalibra 7.62 mm
Oklop: 13-52 mm
Maksimalna brzina: 55 km/h
Radijus dejstva: 250 km
Snaga motora: 500 KS
Sovjetski tenk KV-1S (Klim Vorošilov)
Razvijen je na bazi tenka KV-1 u leto 1942. U poređenju sa KV-1 masa je umanjena sa 47.5 na 42.5 tona. Umanjenje mase postignuto je smanjenjem debljine donje čeone ploče, bočnih ploča i zadnje ploče. Tenk je dobio novu livenu kupolu koja je bila manja i imala je kupolu za komandira sa priborom za osmatranje. Uvršten je u naoružanje 20. avgusta 1942. Na bazi KV-1S razvijeni su teški tenk KV-85 i samohotka SU-152.
Masa: 42.5 t
Posada: 5
Naoružanje:
top 76 mm ZIS-5
3 mitraljeza DT kalibra 7.62 mm
Borbeni komplet:
114 granata
2646 metaka kalibra 7.62 mm
Oklop: 30-75 mm
Maksimalna brzina: 43 km/h
Radijus dejstva: 225 km
Snaga motora: 600 KS
Sovjetski tenk T-26, model 1933. god.
Razvijen je krajem 1932. god. u konstruktorskom birou „Boljševik“. Predstavljao je zamenu za varijantu sa dve kupole. Proizvodio se od 1933. do 1938., a ukupno je proizvedeno 6000 primeraka.
Masa: 9.4 t
Posada: 3
Naoružanje:
top kalibra 45 mm model 1932. god.
mitraljez kalibra 7.62 mm DT
Borbeni komplet:
136 granata
2898 metaka kalibra 7.62 mm
Oklop: 6-15 mm
Maksimalna brzina: 31.3 km/h
Radijus dejstva: 140 km
Snaga motora: 90 KS
Sovjetski srednji tenk T-44
Razvijen je u prvoj polovini 1944. godine u konstruktorskom birou Fabrike br.183 pod rukovodstvom A.A. Morozova na bazi prototipa T-43. Bio je prvi sovjetski tenk koji je imao poprečno postavljen motor. Kupola je zahvaljujući novom položaju motora smeštena bliže centru tela tenka. U poređenju sa T-34 oklop je znatno ojačan, ali je masa tenka ostala na nivou T-34-85. Proizvodnja tenka je organizovana u Fabrici br.75 u Harkovu. Prvih pet tenkova sklopljeno je u novembru 1944. Od 1944. do 1947. ukupno su proizvedena 1823 primerka T-44, od čega je tokom rata proizvedeno 265 tenkova.
Masa: 31.8 t
Posada: 4
Naoružanje:
top 85 mm ZIS-S-53
2 mitraljeza DTM
Borbeni komplet:
58 granata kalibra 85 mm
1764 metaka kalibra 7.62 mm
Oklop: 15-120 mm
Maksimalna brzina: 45 km/h
Radijus dejstva: 300 km
Snaga motora: 520 KS
Sovjetski srednji tenk T-34-85
Razvijen je u drugoj polovini 1943. u konstruktorskom birou Fabrike br. 43 na bazi srednjeg tenka T-34. Glavna razlika u odnosu na T-34 bila je nova kupola koja je proširena do 1600 mm i top D-5T koji je povećao vatrenu moć. Uvršten je u naoružanje 15. decembra 1943. Proizvodnja je počela u januaru 1944. Krajem januara 1944. počela je proizvodnja poboljšane varijante tenka sa kupolom u koju su mogli da stanu tri člana posade i sa topom kalibra 85 mm ZIS-S-53. Do kraja maja 1945. ukupno je proizvedeno 16651 tenkova T-34-85 od kojih je 250 imalo top D-5T.
Masa: 32.3 t
Posada: 5
Naoružanje:
top kalibra 85 mm ZIS-S-53 1
2 mitraljeza DT kalibra 7.62 mm
Borbeni komplet:
56 granata
1890 metaka kalibra 7.62 mm
Oklop: 15-90 mm
Maksimalna brzina: 40 km/h
Radijus dejstva: 300 km
Snaga motora: 500 KS
Sovjetski teški tenk IS-2 (Iosif Stalin)
Razvijen je na bazi tenka IS-1 (IS-85) 1943. u konstruktorskom birou Fabrike br. 100. Glavna razlika u odnosu na IS-85 bio je top 122 mm D-25 koji mu je znatno povećao vatrenu moć. IS-122 uvršten je u naoružanje 31. oktobra 1943. U proleće 1944. zamenjen je modelom IS-2.
Masa: 46 t
Posada: 4
Naoružanje:
top 122 mm D-25T
mitraljez DT kalibra 7.62 mm
Borbeni komplet:
28 granata
2331 metaka kalibra 7.62 mm
Oklop: 20-120 mm
Maksimalna brzina: 37 km/h
Radijus dejstva: 150 km
Snaga motora: 520 KS
Sovjetski teški tenk IS-3
Razvijen je krajem 1944. god. Kao osnova za IS-3 poslužio je tenk IS-2. Dobio je veću oklopnu zaštitu u odnosu na prethodnika, a masa je ostala nepromenjena. Takođe je dobio novu kupolu i telo sa čeonim pločama pod uglom. Od maja 1945. do leta 1946. proizvedeno je 2311 primeraka. 1952. prošao je modernizaciju i dobio naziv IS-3M.
Masa: 46 t
Posada: 4
Naoružanje:
top 122 mm D-25T
mitraljez DT kalibra 7.62 mm
mitraljez DŠK kalibra 12.7 mm
Borbeni komplet:
28 granata
753 metka kalibra 7.62 mm
Oklop: 20-250mm
Maksimalna brzina: 40 km/h
Radijus dejstva: 185 km
Snaga motora: 520 KS
Američki srednji tenk M4A2 „Šerman“
Bio je najzastupljeniji tenk u američkoj i britanskoj vojsci. Po broju proizvedenih primeraka nalazi se odmah iza tenka T-34.
Isporuka „Šermana“ SSSR-u po programu „lend liz“ počela je u novembru 1942., ali je tek od kraja 1943. masovnije prisutan u oklopnim jedinicama Crvene armije. Počevši od proleća 1944. tenkovi „Šerman“ učestvuju praktično u svim bitkama Velikog otadžbinskog rata. Sovjetski tenkisti su ih dobro prihvatili. Posedovali su veoma kvalitetne instrumente i sredstva veze, ali nisu bili prilagođeni za rusku zimu. Imali su gladak zaštitnik za članke gusenica što je pravilo probleme prilikom kretanja po zaleđenim ruskim drumovima. Problem nedovoljnog prijanjanja gusenica za tlo produbljavalo je visoko težište, pa se tenk često prevrtao. Vrlo brzo „Šermani“ su dobili nove gusenice koje su obezbeđivale bolje prijanjanje.
U globalu, tenk je bio u rangu sovjetskog tenka T-34 i primenjivao se na isti način. Zahvaljujući mekom vešanju pešadija na tenku mogla je da otvara vatru sa tenka u pokretu.
Broj proizvedenih tenkova M4A2: 10968
Masa: 31,87 t
Snaga motora: 420 KS
Maksimalna brzina po putu: 45 km/h
Radijus dejstva: 240 km
Posada: 5
Naoružanje:
top 75 mm
2 mitraljeza kalibra 7.62 mm „Browning“ M1919A4
1 mitraljez kalibra 12.7 mm „Browning“ M2NV
Borbeni komplet:
97 granata
300 metaka kalibra 12.7 mm
4750 metaka kalibra 7.62 mm
Oklop:
na čelu kupole: 90 mm
na čelu tela tenka: 76 mm
Britanski srednji tenk „Matilda II“
Isporučivan je Sovjetskom Savezu u okviru programa „lend liz“. Ukupno su isporučena 1084 tenka „Matilda“ Mk II i Mk IIA od kojih je u SSSR stiglo 918, dok su ostali izgubljeni zbog potapanja transportnih brodova koji su ih prevozili.
Godine proizvodnje: 1939-1943.
Ukupan broj proizvedenih primeraka: 2890
Masa: 26.9 t
Snaga motora: 174 KS
Maksimalna brzina po putu: 24 km/h
Radijus dejstva: 130 km
Posada: 4
Naoružanje:
top 40 mm
mitraljez 7.92 mm BESA
mitraljez 7.7 mm Bren
Borbeni komplet:
67 granata
3150 metaka kalibra 7,92 mm
2800 metaka kalibra 7.7 mm
Oklop:
na čelu kupole: 75 mm
na čelu tela tenka: 78 mm
Sovjetska samohotka SU-100
Razvijena je početkom 1944. god. u „Uralmašzavodu“. Kao osnova poslužio je srednji tenk T-34. Serijska proizvodnja otpočela je u septembru 1944. Ukupno je proizvedeno 2495 primeraka.
Masa: 31.6 t
Posada: 4
Naoružanje:
top 100 mm D-10S
Borbeni komplet:
33 granate
Oklop: 20-75mm
Maksimalna brzina: 50 km/h
Radijus dejstva: 180 km
Snaga motora: 500 KS
Samohotka SU-100 u rovu
Sovjetska samohotka SU-76I
Razvijena je 1942. godine u konstruktorskom birou Fabrike br. 37, a kao osnova poslužio je nemački tenk T-III (Pz/Kpfw/III). U januaru 1943. prolazi ispitivanja i biva uvrštena u naoružanje pod oznakom SU-76I. Od marta do novembra 1943. moskovska filijala Fabrike br. 37 proizvela je 200 primeraka. Proizvodnju SU-76 ograničavala je količina zarobljenih nemačkih tenkova.
Masa: 22.5 t
Posada: 5
Naoružanje:
top 76 mm S-1
Borbeni komplet:
96 granata
Oklop: 10-50mm
Maksimalna brzina: 42 km/h
Radijus dejstva: 180 km
Snaga motora: 300 KS
Sovjetska samohotka ISU 152
Razvijena je 1943. u konstruktorskom birou Fabrike br. 100 na bazi teškog tenka IS-85. Uvrštena je u naoružanje 6. novembra 1943. Od novembra 1943. do 1946. proizvedena su 3242 primeraka, od čega je do kraja maja 1945. proizvedeno 1885 komada. Nakon rata rađene su dve modernizacije, a samohotke su dobile oznake ISU-152M i ISU-152K. Varijanta ISU-152K imala je kupolu za komandira i motor V-54K sa ejektorskim sistemom hlađenja.
Masa: 47.2 t
Posada: 5
Naoružanje:
top 152 mm ML-20S
mitraljez DŠK 12.7 mm
Borbeni komplet:
30 granata
250 metaka 12.7 mm
Oklop: 20-90 mm
Maksimalna brzina: 35 km/h
Radijus dejstva: 360 km
Snaga motora: 520 KS
Američka samohotka T-48
Razvijena je na bazi poluguseničara M3. Najpre je bila predviđena ugradnja engleskog topa 57 mm Mk.II. U serijskoj proizvodnji dobila je oznaku 57 mm Gun Motor Carriage T48 i američki top 57 mm M1. Od decembra 1942. do maja 1943. proizvedena su 962 primerka. U britansku vojsku stiglo je samo 30 komada, dok je veći deo porudžbine (650 kom.) isporučen SSSR-u po programu „lend-liz“. U naoružanju Crvene armije dobila je oznaku SU-57.
Masa: 8.6 t
Posada: 5
Naoružanje:
top 57 mm M-1
Borbeni komplet:
148 granata
Oklop: 6-11.6 mm
Maksimalna brzina: 72 km/h
Autonomija kretanja: 320 km
Snaga motora: 147 KS
Bacač plamena Wasp Mk II model 1944. god.
Razvijen je krajem 1943. god. na bazi oklopnog transportera „Universal Carrier Mk.II“. Imao je oznaku Flame-thrower, Transportable. № 2, Mk II, ili Wasp II. Kod prve varijante rezervoari sa zapaljivom tečnošću nalazili su se u prostoru sa posadom. 1944. razvijena je poboljšana verzija Wasp IIS kod koje se rezervoar nalazio u zadnjem delu. U jednom mlazu izbacivao je 16 litara zapaljive smese. U SSSR je isporučivan u okviru programa „lend-liz“.
Masa: 4.9 t
Posada: 3
Naoružanje: plamenobacač „Ronson“
Borbeni komplet:
360 l zapaljive smese
Oklop: 7-10 mm
Maksimalna brzina: 48 km/h
Autonomija kretanja: 250 km
Snaga motora: 85 KS
Osim naoružanja kopnene vojske izloženi su i avioni, odnosno, deo izložbe posvećen je sovjetskom ratnom vazduhoplovstvu iz perioda Drugog svetskog rata. Radi se uglavnom o maketama sovjetskih aviona koje su napravljene za potrebe muzeja.
Sovjetski dalekometni bombarder IL-4
Razvijen je u konstruktorskom birou Sergeja Vladimiroviča Iljušina. Prvi put je poleteo 21. maja 1939. Najveće dostignuće ovog tipa aviona bilo je bombardovanje Berlina u avgustu i septembru 1941.
Avion sa slike učestvovao je u sovjetsko-japanskom ratu (1945. god.) Zbog oštećenog motora morao je prinudno da sleti. Na mestu prinudnog sletanja ostao je da leži skoro 50 godina sve dok ga nisu pronašli članovi sportskog kluba. Nakon restauracija svečano je predat muzeju 2004. god. U svetu je ostalo svega nekoliko primeraka ovog aviona.
Posada: 4
Motori: 2 h M88B
Snaga: 1100 KS
Raspon krila: 21.44 m
Površina krila: 66.7 kv. metara
Masa praznog aviona: 6421 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 12120 kg
Plafon leta: 8700 m
Radijus dejstva: 3585 km
Naoružanje: 2 mitraljeza 7,62 mm ŠKAS i mitraljez 12.7 mm UBT
Težina bombi: 2700 kg
Deo naoružanja dalekometnog bombardera IL-4
Hangar sa avionima iz perioda Drugog svetskog rata
Sovjetski lovac I-16
Proizvodio se od sredina 1934. do 1942. Ukupno je proizvedeno 10292 primerka. Na slici je maketa aviona koji je 1941. ulazio u sastav jedinica protivvazdušne odbrana Kalinjinskog fronta. Maketa je napravljena 1995.god.
Posada: 1
Motor: M-25V
Snaga: 750 KS
Raspon krila: 9 m
Površina krila: 14.54 kv. metara
Masa praznog aviona: 1382 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 1715 kg
Maksimalna brzina: 440 km/h
Plafon leta: 8270m
Radijus dejstva: 800 km
Naoružanje: 4 mitraljeza 7,62 mm ŠKAS; 6 nevođenih raketa RS-82
Težina bombi: 200 kg
Jurišnik IL-2
Ukupana broj proizvedenih aviona Il-2 u svim modifikacijama iznosi 36163 primerka, što ga čini najproizvođenijim borbenim avionom svih vremena. Proizvodnja je trajala do 1954. godine.
Na slici je maketa aviona IL-2 tip 3 koji je 1941. ulazio u sastav 66. jurišnog avijacijskog puka Kijevskog vojnog okruga. Maketa je napravljena 1995. god.
Posada: 2
Motor: AM-638F
Snaga: 1750 KS
Raspon krila: 14.6 m
Površina krila: 38.5 kv. metara
Masa praznog aviona: 4625 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 6160 kg
Maksimalna brzina: 414 km/h
Plafon leta: 5440 m
Radijus dejstva: 765 km
Naoružanje: 2 mitraljeza 7,62 mm ŠKAS; mitraljez 12.7 mm UBT i 2 avionska topa kalibra 20 mm ŠVAK
8 nevođenih raketa RS-82
Težina bombi: 600 kg i 8 nevođenih raketa M-82
Sovjetski lovac La-5
Na slici je maketa aviona La-5 iz sastava 4. gardijskog lovačko avijacijskog puka Baltičke flote na kome je leteo heroj Sovjetskog Saveza G.D. Kostiljev. Imao je 418 borbenih letova, a u 112 vazdušnih borbi lično je oborio 12 neprijateljskih aviona. Maketa je napravljena 1995. god.
Posada: 1
Motor: M-82
Snaga: 1700 KS
Raspon krila: 9.6 m
Površina krila: 17.27 kv. metara
Masa praznog aviona: 2605 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 3326 kg
Maksimalna brzina: 613 km/h
Plafon leta: 9500 m
Radijus dejstva: 500 km
Naoružanje: 2 avionska topa kalibra 20 mm ŠVAK
Težina bombi: 4 nevođene rakete RS-82 ili 200 kg bombi
Sovjetski lovac LaGG-3
Proizvodio se od 1941. do 1944. Ukupno je proizvedeno 6528 primeraka.
Na slici je maketa aviona LaGG-3 iz sastava 9. lovačko avijacijskog puka vazdušnih snaga Crnomorske flote. Maketa je napravljena 1995. god.
Posada: 1
Motor: M-105PF
Snaga: 1210 KS
Raspon krila: 9.81 m
Površina krila: 17.62 kv. metara
Masa praznog aviona: 2620 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 2990 kg
Maksimalna brzina: 592 km/h
Plafon leta: 9500 m
Radijus dejstva: 650 km
Naoružanje: avionski top kalibra 20 mm ŠVAK, mitraljez kalibra 7.62 mm ŠKAS
Laki bombardersko-izviđački avion SU-2
Serijski se proizvodio od 1939. do 1942. Ukupno je proizvedeno 877 primeraka.
Na slici je maketa aviona koji je 1942. ulazio u sastav zasebne jurišne grupe 8. vazdušne armije Staljingradskog fronta.
Posada: 2
Motor: M-82
Snaga: 1400 KS
Raspon krila: 14.3 m
Površina krila: 29 kv. metara
Masa praznog aviona: 3220 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 4700 kg
Maksimalna brzina: 486 km/h
Plafon leta: 9300 m
Radijus dejstva: 910 km
Naoružanje: 6 mitraljeza 7,62 mm ŠKAS;
Težina bombi: 600 kg i 10 nevođenih raketa RS-82 ili 8 RS-132
Sovjetski lovac dvosed DI-6
Serijski se proizvodio od 1936. do 1938. Ukupno su proizvedena 222 primeraka.
Na slici je maketa aviona DI-6Š koji je 1941. ulazio u sastav 6. avijacijskog puka Lenjingradskog fronta.
Posada: 2
Motor: M-25V
Snaga: 700 KS
Raspon krila: 10 m
Površina krila: 25.15 kv. metara
Masa praznog aviona: 1407 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 1987 kg
Maksimalna brzina: 372 km/h
Plafon leta: 7700 m
Radijus dejstva: 550 km
Naoružanje: 3 mitraljeza 7,62 mm ŠKAS;
Težina bombi: 50 kg
Sovjetski lovac I-15 bis
Proizvodio se od 1937. do 1939. Ukupno je proizvedeno 2048 primeraka.
Koristio se pred kraj Španskog rata i u borbama na reci Halkin Gol u neobjavljenom sovjetsko-japanskom pograničnom ratu 1939. god. U Drugom svetskom ratu upotrebljavan je do početke 1942.
Posada: 1
Motor: M-25V
Snaga: 750 KS
Raspon gornjih krila: 9.75 m
Raspon donjih krila: 9.7 m
Površina krila: 21.9 kv. metara
Masa praznog aviona: 1310 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 1730 kg
Maksimalna brzina: 379 km/h
Plafon leta: 9300 m
Radijus dejstva: 520 km
Naoružanje: 4 mitraljeza 7,62 mm ŠKAS;
Težina bombi: 150 kg
Posada: 1
Motor: M-25V
Snaga: 750 KS
Raspon gornjih krila: 9.75 m
Raspon donjih krila: 9.7 m
Površina krila: 21.9 kv. metara
Masa praznog aviona: 1310 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 1730 kg
Maksimalna brzina: 379 km/h
Plafon leta: 9300 m
Radijus dejstva: 520 km
Naoružanje: 4 mitraljeza 7,62 mm ŠKAS;
Težina bombi: 150 kg
Američki lovac R-63 „KingKobra“
Uz P-39 „Aerokobra“ bio je najpoznatiji strani avion u Sovjetskom Savezu tokom Drugog svetskog rata. Razvio ga je konstruktorski tim američke firme Bell Aircraft. Od 1943. do 1945. proizvedeno je 3300 primeraka, od kojih je 2450 bilo naručeno od strane Sovjetskog Saveza.
Posada: 1
Motor: Alison V-1710-93
Snaga: 1500 KS
Raspon krila: 11.68 m
Površina krila: 23.06 kv. metara
Masa praznog aviona: 2569 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 4763 kg
Maksimalna brzina: 657 km/h
Plafon leta: 13106 m
Radijus dejstva: 3540 km
Naoružanje: top kalibra 37 mm i 4 mitraljeza Brauning kalibra 12.7 mm;
Težina bombi: 681 kg
Sovjetski školski avion PO-2
Konstruisan je kao školski avion. Početkom Drugog svetskog rata prerađen je u laki noćni bombarder čija je osnovna namena bila noćno bombardovanje sa male visine. Odigrao je značajnu ulogu u Bici za Moskvu. 588. noćni bombarderski aviopuk (kasnije 46. gardijski Tamanski ženski aviopuk noćnih bombardera) imao je ženske posade. Tokom rata 23 pilotkinje ovog puka dobile su zvanje Heroj Sovjetskog Saveza. Nemci su ih zvali „noćne veštice“. Od 1942. do 1946. puk je imao skoro 24000 borbenih letova.
Posada: 2
Motor: M-11D
Snaga: 115 KS
Raspon krila: 11.4 m
Površina krila: 35.15 kv. metara
Masa praznog aviona: 773 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 1400 kg
Maksimalna brzina: 138 km/h
Plafon leta: 4350 m
Radijus dejstva: 530 km
Naoružanje: mitraljeza kalibra 7.62 mm ŠKAS;
Težina bombi: 240 kg i 4 nevođene rakete M-82
Od nemačkih aviona izloženi su maketa meseršmita Me-109 F-2 i ostaci oborenih aviona.
Ostaci srednjeg bombardera „Junkers-88″
Dvomotorni srednji bombarder „Junkers-88“ razvijen je u kontruktorskom birou firme „Junkers Flugzeug- und Motorenwerke“ pod rukovodstvom E. Gasnera. Od 1939. do 1945. proizvedeno je 14980 primeraka. Primenjivao se na svim frontovima Drugog svetsko rata.
Ostaci aviona pronađeni su u Murmanskoj oblasti.
Maketa nemačkog lovca Me-109 F-2
Me-109 F-2 razvijen je 1934. u nemačkoj firmi „Bayerische Flugzeugwerke“ pod rukovodstvom Vilija Meseršmita. U potpunosti je bio izrađen od metala, imao je zatvorenu kabinu i uvlačeći stajni trap. Serijska proizvodnja otpočela je u februaru 1937. Ukupno je proizvedeno 33000 primeraka u različitim modifikacijama. Koristili su se u Španskom građanskom ratu i u glavnim operacijama na frontovima u Drugom svetskom ratu.
Posada: 1
Motor: Dajmler-Benc DV 601N
Snaga: 1200 KS
Raspon krila: 9.9 m
Površina krila: 16.2 kv. metara
Masa praznog aviona: 2355 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 3120 kg
Maksimalna brzina: 600 km/h
Plafon leta: 12000 m
Radijus dejstva: 845 km
Naoružanje: 1 top kalibra 15 mm MG 151/15; 2 mitraljeza MG 17 kalibra 7.92 mm; mitraljez 7.92 mm MG 15
Repni deo nemačkog lovca Bf110-F
Prvi probni primerak Vf 110A-0 poleteo je 12. maja 1936. Već 1937. lovac Vf 110 model C uvršten je u naoružanje Luftvafea i pušten u serijsku proizvodnju u vodećoj nemačkoj firmi za proizvodnju aviona „Bayerische Flugzeugwerke AG“.
Od 1938. do 1945. ukupno je u svim modifikacijama proizvedeno 6170 primeraka.
Korišćen je kao lovac, noćni lovac-presretač i kao izviđački avion.
Posada: 3
Motor: Dajmler-Benc DV 601N-1
Snaga: 2h1200 KS
Raspon krila: 16.27 m
Površina krila: 38.4 kv. metara
Masa praznog aviona: 5200 kg
Maksimalna masa pri poletanju: 6750 kg
Maksimalna brzina: 560 km/h
Plafon leta: 10000 m
Radijus dejstva: 775 km
Naoružanje: 2 topa kalibra 20 mm MG FF; 4 mitraljeza MG 17 kalibra 7.92mm; mitraljez 7.92 mm MG 15
Kabina bombardera JU-88A1
Bombarder JU-88 razvijen je 1936. u firmi „Junkers“ pod rukovodstvom E. Gasnera. U potpunosti je bio od metala i imao je uvlačeći stajni trap. Serijski se proizvodio od 1939. do maja 1945. Ukupno je proizvedeno 14980 primeraka. Koristio se na svim frontovima Drugog svetskog rata kao osnovni bombarder Luftvafea i noćni lovac.
Kabina je pronađena u Murmanskoj oblasti.
Masa pri poletanju: 12115 kg
Posada: 4
Broj motora: 2
Snaga motora: 1340 KS
Maksimalna brzina: 467 km/h
Plafon leta: 8200 m
Radijus dejstva: 2710 km
Naoružanje: mitraljez MG 15 kalibra 7.92 mm
Borbeni komplet:
2325 metaka kalibra 7.92 mm
težina bombi: 2900 kg
Ekspozicija na otvorenom zauzima veliki prostor i da bi se sve obišlo i slikalo potrebno je prilično vremena. S obzirom da sam od ranog jutra bio na nogama šetnja je počela da uzima svoj danak, odnosno, počeo je da me savlađuje umor. Poslednje što sam slikao bila je tehnika koja se nalazi u natkrivenom delu izložbe.
Natkriveni deo ekspozicije
Reflektor Z-15-4
Reflektor se montirao na kamion ZIS-12. Služio je za otkrivanje i osvetljavanje protivničkih aviona. Izvor svetlosti je bio električni luk koji se stvarao između dve ugljenične elektrode.
Imao je snagu 2-4 kW. Mogao je da osvetli avione na visini do 12 km.
Amfibija „Ford GPA“
Razvijena je u jesen 1941. u firmi „Ford Motor Co“. U septembru 1942. otpočela je serijska proizvodnja. Tokom Drugog svetskog rata u okviru programa „lend-liz“ u Sovjetski Savez stiglo je od 2200 do 3500 ovih amfibija. Koristile su se za forsiranje vodenih prepreka, poput jezera u Pribaltici i reka Svir, Visla, Dunav i Odra.
U posleratnim godinama na njenoj osnovi razvijena je i proizvodila se amfibija GAZ-46 „MAV“.
Amfibija sa slike učestvovala je u forsiranju reke Odre u proleće 1945.
Masa: 1595 kg
Nosivost: 375 kg
Broj mesta za sedenje: 6
Osovinska konfiguracija: 4h4
Snaga motora: 54 KS
Menjač: 4 napred, 1 nazad
Brzina po putu: 89 km/h, brzina po vodi: 8,86 km/h
Autonomija kretanja po putu: 475 km
Automobil GAZ-67B
Prototip automobila GAZ-67 bili su modeli NATI-AR i GAZ-64. Krajem 1942. automobil GAZ-64 prošao je modernizaciju i dobio naziv GAZ-67, a 1943. naziv GAZ-67B. Od 1942. do 1953. proizvedeno je 62843 automobila GAZ-67 sa različitim modifikacijama. Na bazi njegove konstrukcije dizajnirani su i proizvodili su se oklopni dvosedi BA-64 i BA-64B.
Broj mesta za sedenje: 4
Masa: 800-1000 kg
Maksimalna brzina: 90 km/h
Potrošnja goriva: 16-18 l/100 km
Snaga motora: 50 ks
Automatski protivavionski top 57 mm
Protivavionski top 57 mm razvijen je 1945. u fabrici „Kalinjin“ (Sverdlovsk). U ekspoziciji je prikazan probni primerak. Nije uvršten u naoružanje.
Protivavionski top KS-12
Predstavlja modernizovanu varijantu protivavionskog topa 85 mm 52-K model 1939. Serijski se proizvodio u Fabrici br. 8 (fabrika „Kalinjin“) u Sverdlovsku,
Godine proizvodnje: 1944-1945.
Masa u borbenom poretku: 4700 kg
Dužina cevi: 5740 mm
Dužina ožljebljenog dela: 4550 mm
Posluga: 7
Brzina kretanja: 35 km/h
Brzina gađanja: 20 metaka u minuti
Maksimalna daljina gađanja: 18000 m
Uglovi gađanja:
po horizontali: 360°
po vertikali: 3° +82°
U muzeju sam se zadržao duže od dva sata, ali sam obišao samo pola od onoga što se može videti, jer je muzejska ekspozicija zaista ogromna Pomalo razočaran što nisam uspeo da obiđem ceo izložbeni prostor krenuh prema izlazu. Bio sam prilično umoran, ali sam odlučio da se ne vraćam u hotel, već da još jednom pokušam da se „probijem“ do Kremlja ili bar Crvenog trga. U nadi da je Angela završila posetu i da je prostor oko Kremlja odblokiran sedoh u metro i uputih se prema stanici „Trg Revolucije“ (rus. ploщadь Revolюcii).