17.09.2017.
Аутобус 106 за Вестерплате стигао је по реду вожње, односно у 7:35. С обзиром да је била недеља гужве није било.
За оне који не знају Вестерплате је полуострво на пољској обали Балтичког мора. Удаљено је око 12 km од центра града, тачније од Главне железничке станице. У уџбенике историје ушло је као место на коме је почео Други светски рат, односно које су Немци 1. септембра 1939. прво напали. Као разлог напада нацистичке Немачке на Пољску послужио је такозвани инцидент у Глајвицу (данашње Гљивице), односно исценирани напад од стране Немаца на радио-станицу Sender Gleiwitz за који су окривљени Пољаци.
Након завршетка Првог светског рата, тачније 1920. године, одлуком држава победница Гдањск (Данциг) добија статус слободног града. У складу са одлуком Лиге народа град није био ни пољски ни немачки, али није био ни независтан. Налазио се под протекторатом Лиге народа и истовремено је био у царинској унији са Пољском. Због одбијања лучких радника у Гдањску да 1920. године током совјетско-пољског рата истоварују муницију за пољску војску, Пољска у периоду од 1921-1923. гради велику луку у Гдињи, а 1924. добија сагласност Лиге народа да на полуострву Вестерплате направи транзитно војно складиште и стационира гарнизон који ће га обезбеђивати. Изградња војног складишта, размештање одељења пољске поште у граду и присуство пољских ратних бродова у данцишкој луци изазвало је протест од стране Слободног града Данцига. До јуна 1933. Лига народа размотрила је преко 60 спорова између Пољске и Данцига, да би се у лето 1933. стране договориле да приговоре предају у међународни суд. Након потписивања Немачко-пољског пакта о ненападању 26. јануара 1934. Хитлер је затражио од данцишких нациста да прекину са антипољским акцијама, док је Пољска са друге стране престала да подржава антинацистичку опозицију.
Потписивањем Минхенског споразума 1938. у немачкој политици долази до заокрета. У октобру 1938. министар спољних послова Рибентроп тражи од Пољске сагласност да Данциг уђе у састав Немачке. Претензије Немачке на Слободан град Данциг постају један од главних повода за заоштравање немачко-пољских односа 1939. године. Априла 1939. пољски представник изјављује комесару Лиге народа да ће сваки покушај Немачке да промени статус Данцига наићи на оружани отпор Пољске. У јуну 1939. Немачка у Данциг тајно пребацује батаљон СС који уз локалне добровољце (више од 95% становника Данцига чинили су Немци) улази у састав такозваног „СС Хајмвера Данциг“ (нем. SS Heimwehr Danzig). Плотуни испаљени са немачког ратног брода Шлезвиг-Холштајн 1. септембра 1939. у 4:48 означили су напад Немачке на пољски гарнизон на полуострву Вестерплате, а тиме и почетак Другог светског рата.
Из аутобуса 106 изађох на претпоследњој станици, односно код знака „Westerplatte“, а затим се вратих око сто метара назад до места где се налазе остаци зида и улазна капија у некадашње транзитно војно складиште „Вестерплате“.
Из тог правца се одвијао главни напад немачке пешадије након артиљеријске припреме са немачког ратног брода Шлезвиг-Холштајн.
Педесетак метара даље налазе се остаци железничке станице.
Мало даље је знак „Westerplatte“ у чијој близини је аутобуско стајалиште.
Од знака наставих даље стазом. Крај стазе су постављене табле са информацијама о објектима који су се ту налазили.
Истурени положај „Prom“
Истурени положај „Prom“ налазио се на бедему старог утврђења које више не постоји. Имао је ров са три митраљеска положаја и два дрвено-земљана склоништа. Задатак му је био да штити стражаре са источне стране. 1. септембра 1939. истурени положај је одбио два немачка напада. Око 9 сати ујутру војници су се са положаја повукли пошто више нису могли да га бране због јаке непријатељске ватре.
Систем одбране Вестерплате – прилази
Са растом напетости у месецима који су претходили избијању рата одбрамбени систем Вестерплате подигнут је на виши ниво. На прилазима главном систему одбране гарнизон је припремао истурене положаје који су требали да успоре непријатељско напредовање. На источној страни је проређено дрвеће да би се побољшао сектор паљбе митраљеза, а дебла су искоришћена за прављење антитенковских препрека. Ради успоравања непријатељског кретања терен око складишта је миниран, а постављене су и запреке од бодљикаве жице. У извештајима након битке Немци су писали да су бројне и правилно постављене противпешадијске препреке знатно отежавале њихово напредовање.
Истурени положај „Wal“
Представљао је митраљеску позицију са два војника и командиром. Налазио се на насипу који је окруживао складиште муниције бр. 1. Задатак му је био да штити главну линију одбране у координацији са истуреним положајем „Prom“. Након сат времена борбе, због немогућности да наставе да бране положај, војници су се без губитака повукли.
Осматрачнице обалске артиљеријске батерије
Крај стазе се налазе и два објекта која нису из времена Другог светско рата. Ради се о осматрачницама обалске артиљеријске батерије.
Прва од њих личи на митраљески бункер. Саграђена је од армираног бетона и има две пушкарнице које су штитиле прилаз осматрачком торњу. У осматрачницу се не може ући, а пошто пушкарнице нису затворене у унутрашњости се налази гомила пластичних флаша, лименки и другог ђубрета.
Други објекат је заправо осматрачки торањ 25. обалске артиљеријске батерије.
Батерија је постала оперативна 1955. године. У наоружању је имала топове калибра 130 mm. Међутим, брз развој ракетне артиљерије и авијације убрзо ју је учинио застарелом, па је расформирана 1977. године.
С обзиром да је приступ торњу био слободан, нисам пропустио прилику да се на њега попнем.
Од осматрачнице води стазица према кеју који је био ограђен, јер је шетња њиме била небезбедна. Са кеја се пружаo леп поглед на Гдањски залив и усидрени теретни брод у даљини.
Железничка рампа за утовар/истовар
Вратих се назад до стазице која је ишла кроз шумицу. Крај ње се налази и реконструисана железничка рампа за утовар/истовар, као и остаци складишта за муницију бр. 1.
Складиште за муницију бр. 1 представљало је највећу грађевину тог типа. Коришћено је за складиштење пешадијске муниције. Поред овог, постојало је још дванаест мањих складишта од којих су, као и од складишта бр. 1, остали само темељи.
Железничке шине пружале су се до лучког базена на чијој су се обали налазила три складишта и шест лучких кранова.
Стазица ме је довела до паноа на којима је приказано доста информација о прошлости Гдањска и полуострва Вестерплате.
Панои заправо представљају део изложбе на отвореном гдањског Музеја Другог светског рата под називом „Вестерплате – Лечилиште, бастион, симбол“.
Висла ствара острва
Карте Гдањског залива из позног XVII века показују да се река Висла у Балтичко море уливала недалеко од тврђаве Вислоујшће (пољ.Wisłoujście). Временом је дошло до таложења велике количине песка и муља што је довело до стварања два велика острва са обе стране ушћа реке Висле која су добила назив Ostplaate и Westplaate.
Острво Ostplaate се временом спојило са копном у непосредној близини тврђаве Вислоујшће и престало да буде острво. Око 1845. Вестерплате је насипом повезано са некадашњим острвом Ostplaate и тако претворено у полуострво.
Због свог географског положаја Гдањск, а самим тим и Вестерплате, током векова имали су бурну историју.
Гдањск под опсадом
Борба за престо
Након смрти краља Августа 1733. долази до борбе за пољски престо између присталица Станислава Лешћинског кога је подржавао његов зет, француски краљ Луј XV, и Фридриха Августа II кога су протежирале Русија и Аустрија. Упркос томе што је Лешћински био изабрани краљ, руска војна интервенција га је натерала да побегне у избеглиштво у Гдањск, док је његов саксонски опонент заузео престо.
Опсада Гдањска
Французи на Вестерплате
11. маја 1734. три француска пука, послата од стране Луја XV да спасу Лешћинског, искрцала су се на Вестерплате. Покушај да разбију руску опсаду био је неуспешан. Руским заузимањем Вестерплатеа створена је празнина у гдањском одбрамбеном систему, па преговори о предаји започињу 27. јуна. Завршени су 7. јула 1734. предајом града. Краљ Станислав Лешћински, преобучен у сељака, бежи из града.
Подела Пољске
У XVIII веку Реч Посполита која је 200 година била једна од најмоћнијих држава у Европи нашла се у озбиљној кризи. То је довело до њене поделе од стране њених моћних суседа Русије, Прусије и Аустрије. Гдањск се нашао под влашћу Прусије.
Први Слободан град Гдањск
Током Наполеонових ратова Гдањск је проглашен за Слободан град под патронатом владара Саксоније и Прусије. У стварности, град су контролисали Французи.
Наполеон у Гдањску
У мају 1807. након двомесечне опсаде Гдањск освајају Французи. Наполеон лично долази у Гдањск и у њега свечано улази кроз Високу капију (пољ. Brama Wyżynna).
Гибралтар на Балтику
Након Наполеоновог пораза у Русији, Гдањск се још једном нашао у центру војних дејстава. Гдањска тврђава, коју је Наполеон прозвао Балтички Гибралтар, одолевала је руским нападима до 29. новембра 1813. О даљој судбини Гдањска одлучио је Бечки конгрес чијом се одлуком град враћа Прусији.
Бањско одмаралиште
Први летњиковци на Вестерплатеу појављују се средином XIX века, али интензивни развој почиње тек у његовим последњим декадама када полуострво постаје одмаралиште и бања коју годишње посети скоро 140000 људи.
Саграђено је пристаниште дужине 120 метара (Kaiserteg). Изграђена је бањска зграда са рестораном, као и хотел, тениски терени, куглана. У летњим месецима плаже Вестерплатеа биле су пуне посетилаца не само из Гдањска, већ из разних крајева Немачке и Пољске.
Одмаралиште губи свој сјај
Током Првог светског рата број посетилаца се знатно смањује. Ни након његовог завршетка лечилиште не успева да поврати стари сјај, већ постаје обично локално купалиште. Последњи ударац задаје му одлука Лиге народа да дозволи Пољској да на полуострву сагради транзитно војно складиште.
Недалеко од ове налази се још једна група паноа на којој се наставља прича о Вестерплатеу, односно о изградњи војног складишта.
У совјетско-пољском рату (1919-1921) Немачка је била неутрална, па транспорт муниције и наоружања за пољску војску није могао да иде преко њене територије. Желећи да обезбеди сигурну руту за снабдевање своје војске Пољска са Слободним градом Гдањском у априлу 1920. потписује споразум према коме Гдањск гарантује да ће отпремати све врсте транспорта које буду истоварене у његовој луци, а намењене су Пољској, укључујући и ратни материјал. Поред тога, Пољска успева да код Лиге народа издејствује дозволу да у нову гдањску луку на острву Холм пошаље 60 војника као обезбеђење, што је изазвало протест градских власти. Такође, Пољској се даје право на специјалну локацију у Гдањску на којој ће моћи да складишти војни материјал. Пошто власти града и пољска влада нису могли да постигну договор око локације, комесар лиге народа Ричард Хакинг одлучује да то буде полуострво Вестерплате. Крајем октобра 1925. на основу уговора о дугорочном најму Вестерплате постају део Пољске. Пољској се даје дозвола да на полуострву стационара гарнизон са 2 официра, 20 подофицира и 66 војника, али не и право да на њему гради утврђења.
Од паноа кренух даље стазом и стигох до положаја „Форт“. Бетонски бункер саграђен је 1911. године и представљао је део пруског обалског утврђења.
У септембру 1939. послужио је као одлична заштита од немачког гранатирања. Спречавао је Немце да положајима бранилаца приђу кретањем дуж обале. Послугу бункера чинили су војник наоружан лаким митраљезом, командир и још двојица војника која су опслуживала тешки митраљез.
У рову недалеко од бункера се налазио осматрач чији је задатак био да дању осматра плажу, а ноћу да ослушкује. Двојица војника обезбеђивала су степениште које је водило у бункер.
Прекопута бункера налазе се остаци неколико мањих складишта за муницију око којих се налази земљани насип.
У близини је и споменик у част Прве оклопне бригаде „Хероји Вестерплате“.
Део споменика је био совјетски тенк Т-34, али је уклоњен 2007. године пошто се у Пољској још увек врши „декомунизација“, односно уклања се све што подсећа на комунистичку, совјетску епоху. У плану је демонтирање око 500 споменика црвеноармејцима који се налазе у разним пољским градовима.
С обзиром да је још увек било рано, на Вестерплатеу није било превише људи, али су аутобуси са посетиоцима полако пристизали. Наставио сам даље према Споменику браниоцима обале. Успут сам прошао поред гробља на коме су сахрањени браниоци Вестерплате.
Поред петнаесторице војника, погинулих током седмодневне одбране складишта, на гробљу почива и командант гарнизона Вестерплате, мајор Хенрик Сухарски који је остатак рата провео у заробљеништву. Урна са његовим пепелом пренета је 1971. године из Италије у којој је умро 1946.
О томе да је Вестерплате место које посећује доста туриста говорили су велики штандови са сувенирима које сам, наравно, морао детаљно да осмотрим.
Било је ту свега и свачега, од брошура, преко тањира и магнета, па све до делова војничких униформи.
Оно што ме је посебно изненадило била је могућност плаћања платном картицом. Хтедох да купим имитацију ручне бомбе која је коштала 40 злота (око 10 евра), али од тога одустадох при помисли шта се може десити уколико се на граничном прелазу на скенеру за пртљаг оцрта нешто налик на ручну бомбу.
Задовољих се само куповином тањира, магнета и привеска у облику немачке ручне бомбе Stielhandgranate којом су се партизани и Немци „добацивали“ у неким сценама култних партизанских филмова.
У близини места где су се продавали сувенири некада се налазила стражара бр. 5 о чему сведочи табла са информацијама која је постављена у близини.
Стражара је практично потпуно уништена 2. септембра 1939. директним поготком авионске бомбе бачене из авиона „штука“. Том приликом погинуло је седам пољских војника и командир.
На месту где се налазила стражара, као и на месту зграде за смештај официра, која је такође потпуно уништена, врше се археолошка ископавања.
Поред предмета из 20-их и 30-их година XIX века, попут војничке дугмади, пронађени су предмети из времена Наполеона (куршуми за мушкете), али и сатови, играчке и порцелан из периода када је на полуострву постојало бањско лечилиште.
Следећи објекат на путу до Споменика браниоцима обале била је зграда нове касарне.
Крај касарне се налазе плоче са именима бранилаца Вестерплатеа.
Скупштина града указом од 21. маја 1998. браниоце Вестерплатеа прогласила је за почасне грађане Гдањска.
Слава је сенка врлине. Сенека
Иначе, последњи бранилац Вестерплатеа умро је 2012. године у 97-ој години живота.
С обзиром да је објекат стабилизован постављено је степениште на његовом улазу, па се може осмотрити и његова унутрашњост, што наравно нисам желео да пропустим.
Ипак, треба бити опрезан, јер постоји могућност одваљивања мањих комада бетона.
Одмах након изградње складишта показало се да не постоје одговарајуће просторије за боравак људства. Стара касарна која је некада била део бањског одмаралишта није имала грејање па је живот у њој током хладног периода године био доста тежак.
Нова касарна саграђена је 1934-35 године и представљала је зграду са три нивоа (подрум, високо приземље и први спрат) у облику слова Т. За своје време имала је модерну опрему, централно грејање, пространа купатила, касете за војнике, стационар и радио станицу.
Стање у коме се тренутно налази није резултат само ратних разарања. Након рата објекат је коришћен као место на коме су уништаване неексплодиране бомбе и гранате. Северно крило зграде уклоњено је 60-их година да би се направило шеталиштe које води до Споменика браниоцима пољске обале.
Касарна је имала просторију за митраљезе са пушкарницама усмереним према истоку ради пружања ватрене подршке стражарама 5, 1 и 2.
Неки од прозора су били прилагођени за постављање митраљеза.
Мала просторија за митраљезе са амбразурама које су највероватније служиле за ватрену подршку стражари бр. 3 сачувана је у југо-западном углу зграде.
Недалеко од нове касарне налази се други део изложбе на отвореном који носи назив „Бастион“.
У пролеће 1939., свестан опасности која му прети, гарнизон на Вестерплатеу започиње припреме за одбрану. Терен око складишта се минира, постављају се противпешадијске препреке, а одбрамбени положаји се ојачавају. Возови који улазе у складиште детаљно се претресају. Број војника у гарнизону повећава се на 200.
Шлезвиг-Холштајн у посети Гдањску
25. августа у Гдањску луку упловљава немачки ратни брод Шлезвиг-Холштајн. Становници града дочекали су га са великом еуфоријом.
Његови официри учествују у помену немачким морнарима погинулим 1914. године приликом потонућа крстарице Магдебург. Одржано је и неколико састанака између власти у Гдањску, пољских представника и посаде брода. Пољска влада је била забринута због продужене посете која је правдана потребом да брод обнови залихе горива.
Рат
У петак 1. септембра 1939. у 4:47, Густав Клајкамп, командант немачког ратног брода Шлезвиг-Холштајн наређује да се отвори ватра по Вестерплатеу. Минут касније, прве гранате испаљене из тешких топова падају на југо-источну страну полуострва.
Гранатирање је трајало неколико минута, а циљ му је био уништење зида који је окруживао складиште. Истовремено је отворена ватра из тешких митраљеза који су се налазили у зградама на другој страни лучког канала.
Одмах након првих експлозија војници у гарнизону заузимају одбрамбене положаје. Након престанка гранатирања уследио је први напад чете немачке морнаричке пешадије која се претходних дана скривала у потпалубљу „Шлезвиг-Холштајна“. Напад је одбијен, умногоме захваљујући вешто постављеним нагазним минама и противпешадијским препрекама. Следећи немачки пешадијски напад који је отпочео у 8:55 био је обазривији, али је такође одбијен. Првог дана борби браниоци Вестерплатеа имали су четири рањена и четири погинула и били су приморани да се повуку са положаја „Wał“ и „Prom“.
Другог дана Немци ангажују авијацију. У 17:30 око 60 авиона Јункерс Ju 87 „штука“ полеће са аеродрома у Слупску. Прва мета им је касарна која бива погођена са две бомбе које пробијају прву и другу армирану плочу. Трећа плоча, која се налазила изнад подрума, остаје неоштећена, па међу војницима који су се скривали у подруму није било ни повређених.
Једна од бомби директно погађа стражару бр. 5 у којој гине 7 војника и командир, док још тројица војника бивају тешко рањени.
У получасовном авио-нападу гарнизон је изгубио 10 војника, док су 6 били рањени. То је доста уздрмало морал бранилаца и довело је до одређене пометње у систему одбране. Командант гарнизона, мајор Хенрик Сухарски био је спреман да преда складиште, али се томе оштро противио његов заменик, капетан Францишек Дамбровски. Да је немачка пешадија кренула у напад одмах након ваздушног удара, браниоци би се нашли у доста тешкој позицији. Међутим, даљих напада тога дана није било.
Рат живаца, 3-6. септембар
Схвативши да заузимање складишта неће ићи лако, Немци 2. септембра добијају појачање. Хаубичка батерија заузима положај око Вислоујшћа, а у Гдањском заливу се појављују два торпедна чамца која 4. септембра почињу да гранатирају острво. Веће штете и људских жртава није било, али артиљеријски напади додатно исцрпљују већ измучене браниоце. Стање рањеника се такође рапидно погоршавало због недостатка лекова и одговарајуће хируршке опреме.
У ноћи између 5. и 6. септембра Немци покушавају да запале шуму која је успешно камуфлирала положаје браниоца. На полуострво довлаче цистерну са запаљивом материјом и планирају да је дигну у ваздух у близини линије одбране. Међутим, цистарна је експлодирала сувише рано, а ватра коју је експлозија изазвала брзо се угасила. Око 15 часова уследио је још један покушај паљења шуме, овај пут са две цистерне, али без успеха.
Завршне борбе
7. септембра у 4:00 Шлезвиг-Холштајн поново почиње да гранатира Вестерплате. Митраљеска ватра отвара се и са горњих спратова зграда у Новој луци. У 5 часова у извиђање пољских положаја креће немачка пешадија, али наилази на снажан отпор. Око 7 сати под заштитом противавионских топова Шлезвиг-Холштајнa Немци се повлаче. Наком повлачења пешадије, уследио је још један неуспешан покушај паљења шуме цистерном пуном бензина.
Предаја
Браниоци Вестерплатеа нашли су се у тешкој позицији. Стражаре 2 и 5 су биле неупотребљиве, а 1 и 4 оштећене. Број рањеника се повећавао, а стање војника рањених у претходним данима се погоршавало. Недостајало је воде за пиће, лекова, завоја и хране. Узимајући у обзир комплетну ситуацију мајор Сухарски одлучује да преда гарнизон.
Након предаје сви преостали пољски војници који су могли да ходају отпраћени су у оближње утврђење Mewi Szaniec где су претрешени и евидентирани. Рањеници су послати у гдањске болнице. Као знак поштовања за испољену храброст Немци су дозволили мајору Сухарском да у заробљеништво са собом понесе своју сабљу.
Губици
Током одбране Вестерплате погинуло је 15 пољских војника, а 26 је рањено. Немачки губици се процењују на 50 погинулих и око 120 рањених. Цифре никада званично нису потврђене.
Одбрана пољске обале
Упркос чињеници да је немачка војска у првим данима рата заузела скоро целу Пољску Померанију, опкољене пољске јединице у околини Гдиње и на полуострву Хел наставиле су да пружају снажан отпор. Борба за вис Kępa Oksywska (околина Гдиње) водила се до 19. септембра. Командир обалске одбране пуковник Станислав Дабек, не желећи да се преда, извршава самоубиство.
Хитлер на Вестерплатеу
19. септембра 1939. Хитлер стиже у Гдањск у коме се праћен овацијама својих присталица тријумфално провозао кроз град.
Два дана касније посетио је Вестерплате. Желео је из прве руке да види „тврђаву“ која је недељу дана одолевала гранатирању тешких хаубица и минобацача, канонади са ратних бродова и бомбардовању из ваздуха. Након разгледања утврђења и терена Хитлер је прошетао до обале на којој је Шлезвиг-Холштајн био усидрен и из даљине поздравио морнаре који су се окупили на његовој палуби. У наредним данима посетио је Сопот и Гдињу.
У близини нове касарне и паноа са информацијама налазе се остаци стражаре бр. 3.
Објекат је саграђен у време када је на Вестерплатеу постојало бањско одмаралиште и био је његов део. За потребе гарнизона преуређен је у зграду за смештај подофицира. Током 1934. у подруму су израђене две просторије за митраљезе. Једна од њих имала је две пушкарнице кроз чије отворе се могла отварати ватра из митраљеза у правцу севера, што је омогућавало да се заједно са стражаром бр.4 блокира прилаз непријатеља из правца лучког базена.
Пушкарнице у другој просторији, заједно са стражаром бр. 2 и касарном, покривале су правац према обали лучког канала.
Током борби на стражару се пуцало из правца Нове луке. Иако није била директно нападана константна изложеност непријатељској ватри довела је до психичке и физичке исцрпљености бранилаца.
Шетњу наставих у правцу Споменика браниоцима пољске обале. Узвишење на коме се споменик налази заправо чини земља која је ископана приликом проширења и продубљивања лучког канала. Висине је 22 метра, док му пречник износи 20 метара.
У подножју узвишења налази се камени блок са уклесаним речима папе Јована Павла II који је посетио Вестерплате 12. јуна 1987.
Иначе, Споменик браниоцима обале састоји се од 236 гранитних блокова чија укупна тежина износи 1150 тона. Његова израда трајала је две године, а свечано откривање одржано је 9. октобра 1966. уочи годишњице Битке код Лењина (село у Белорусији) између совјетске 33. армије Западног фронта и снага Вермахта. У састав 33. армије улазила је и 1. пољска пешадијска дивизија „Тадеуш Кошћушко“. Било је то прво ангажовање пољских јединица на источноевропском ратишту у Другом светском рату.
Облачно јутро претворило се у топао и сунчан још увек летњи дан. Одлучих да пре наставка шетње мало предахнем. Пошто је била недеља до споменика су полако пристизале организоване групе посетилаца.
Након кратког предаха спустих се са узвишице, али не кренух назад истим путем, већ се упутих стазом која је водила кроз шумицу. Осим остатака некадашњег транзитног складишта и објеката који су припадали гарнизону, на полуострву се налазе и објекти пољске граничне службе.
Један од њих је и осматрачница која је део система за аутоматско радарско осматрање.
У делу полуострва у коме се налази гранична служба налазе се и два објекта која су некада припадала гарнизону Вестерплате. Први од њих је електрана, а други стражара бр.4. Оба објекта данас имају функцију складишта. Због густе вегетације нисам успео да провалим о којим објектима се тачно ради, па их нисам ни сликао.
Не желећи да губим време кренух стазицом према стајалишту аутобуса 106.
С обзиром да сам на станицу стигао четрдесетак минута пре поласка поменутог аутобуса, одлучих да на брзину посетим оближњи музеј посвећен одбрани Вестерплатеа.