Kada sam birao hotel u kome ću biti smešten tokom petodnevnog boravka u Odesi vodio sam se principima sa prethodnih putovanja, odnosno da smeštaj ne bude preterano skup, ali da soba ima sopstveno kupatilo. Pošto je kupališna sezona bila pri kraju tražio sam neki hotel u centru grada, a ne u blizini plaža. Izbor je pao na hotel Zirku. Pošto je smeštaj bio prilično jeftin, izabrao sam sobu sa francuskim ležajem čija je cena bila nešto više od 18 evra. Pročitao sam i nekoliko kritika o hotelu. Većina zamerki se odnosila na veličinu soba, jer su bile prilično male. Neke su bile i bez prozora. Bilo je zamerki i na centralizovanu ventilaciju. Ipak, pošto nisam previše zahtevan u pogledu smeštaja reših da rezervišem upravo taj hotel.
Dan pre putovanja odlučih da još malo „pročeprkam“ po internetu o hotelu i pronađoh njegovu stranicu na Fejsbuku na osnovu koje shvatih da hotel zapravo predstavlja „ljubavno gnezdo“ za mlade parove i mesto za švaleraciju. I to veoma povoljno mesto po ceni od 195 grivni za tri sata (nešto više od 700 din.). Čak je pisalo da se prijava u hotel vrši bez bilo kakvih dokumenata. Diskrecija zagarantovana, nema šta! Pošto nisam imao ni živaca ni vremena da tražim drugi, odlučih da ne otkazujem rezervaciju, pa kako bude.
Nakon dolaska u hotel na recepciji sam dobio ključeve od dve sobe, odnosno da izaberem onu koja mi više odgovara. Sobe su bile praktično identične s tim što se u kupatilu jedne od njih pomalo osećao miris kanalizacije.
Na recepciji u prizemlju hotela temperatura je bila prijatna, ali na četvrtom spratu, na kome su se sobe nalazile, bilo je prevruće. Ipak, nije mi se tražio drugi hotel, pa se odlučih za sobu bez neprijatnog mirisa. Prilikom registracije, uprkos tome što je zbog imena i prezimena bilo očigledno da sam stranac, recepcionerka mi nije tražila pasoš, što mi je bilo neshvatljivo. Jednostavno, registrovao sam se u hotel samo na osnovu informacija koje su navedene u rezervaciji sa booking.com bez bilo kakve provere identiteta. Kao što piše na stranici hotela na Fejsbuku, diskrecija je stvarno zagarantovana. Na pitanje da li mogu da me prijave kod migracione službe u slučaju da mi u povratku na granici budu tražili potvrdu o tome gde sam boravio, recepcionerka mi odgovori da mogu prilikom napuštanja hotela da mi izdaju račun koji će biti potvrda da sam boravio kod njih. Nije mi se to svidelo, ali pređoh i preko toga.
Unutrašnjost hotela izgledala je pristojno, sve je delovalo čisto.

Bilo je čak i nekih umetničkih rekvizita, poput slika.

Na drugom spratu hotela nalazi se restorančić „Zvezda“. Za doručak koji je bio uračunat u cenu boravka mogle su se dobiti dve palačinke (slatke ili sa mesom) ili pica, a od napitaka čaj ili kafa. Pošto sam bio u sobi za dve osobe, imao sam pravo na dupli doručak.

Pokrivenost hotela bežičnim internetom je bila zadovoljavajuća. Napomenuo bih da svi oni koji putuju u Ukrajinu treba da znaju da je pristup pojedinim ruskim sajtovima preko ukrajinskih internet provajdera blokiran.

Što se tiče sobe, bila je vrlo mala. Iako je predviđena za dve osobe slobodnog prostora skoro da i nije bilo, odnosno dve malo krupnije osobe se u njoj praktično nisu mogle mimoići. Iza kliznih vrata sa ogledalom nalazilo se minijaturno kupatilo.

Na krevet, a to je izgleda bio najvažniji komad nameštaja u ovom hotelu, nisam imao primedbi. Dušek je bio udoban, a posteljina čista.

Izgled sobe me nije iznenadio, jer sam tako nešto i očekivao. Međutim, on čemu se nisam nadao bila je činjenica da je spremačica zaboravila da ostavi peškire. Uprkos reklamacijama peškire nisam dobio, pa sam na kraju u obližnjoj prodavnici kupio dva komada.
Ubedljivo najgora stvar u hotelu koja duži boravak u sobi čini neizdrživim je centralizovani sistem ventilacije koji funkcioniše u tandemu sa prozorima koji ne mogu da se otvore, jer su sa njih poskidane ručke. Što je najgore, ventilacija ne može da se u potpunosti isključi, pa je gost primoran da sve vreme boravka u sobi sluša zujanje ventilatora.

Pošto je prozor okrenut prema istoku sa prvim sunčanim zracima soba se pretvarala u saunu iz koje je trebalo pobeći što pre. Ako je nesnosna vrućina u sobi vladala u drugoj polovini septembra, mogu misliti kako je tek bilo u julu. Noću se situacija za nijansu popravljala. Nije bilo toliko vruće, ali je zato bilo prilično zagušljivo, pa sam morao da držim odškrinuta vrata. Dan-dva nakon mene u obližnju sobu se uselila žena sa dvoje dece koja je bučno negodovala zbog vrućine i tražila da se otvori prozor na šta joj je administrator hotela odgovorio da „prozor može da otvori samo čovek iz obezbeđenja, a on je otišao kući“.
Da li zbog hladne gazirane vode iz frižidera ili zbog nenormalne ventilacije (ili kombinacije ova dva faktora) nakon dva-tri dana grlo je počelo nenormalno da me boli i nos mi se zapušio, pa sam morao da posetim obližnju apoteku.
Zbog centralizovanog sistema ventilacije koji ne funkcioniše kako treba Zirka je definitivno hotel koji treba zaobići u širokom luku ili se u najboljem slučaju u njemu zadržati samo jedan dan. Naravno, u hotel nemojte ni pomišljati da kročite bez ručke za prozore, a nije loše da sa sobom, za svaki slučaj, ponesete i par peškira.