Zadržavanje na granici nije trajalo predugo i uz redovnu usputnu pauzu od pola sata, autobus iz Beograda je oko 15 časova već bio u Budimpešti, na autobuskoj stanici Nepliget (mađ. Népligeti távolsági buszpályaudvar).
Autobuska stanica Nepliget u Budimpešti
Besplatno čekiranje na letove kompanije Wizz Air može se obaviti 24 sata pre putovanja, a ukoliko se plati, i mnogo ranije. Pošto je let za Baku bio u 22 sata, čekiranje sam završio prethodnog dana, ali nisam dobio kartu za ukrcavanje, već samo potvrdu da sam se čekirao, što je značilo da ću na aerodromu ipak morati da čekam u redu. Pre polaska na putovanje uvek za svaki slučaj odštampam sve karte, ali ovaj put to jednostavno nisam stigao. Zbog toga mi je jedan od zadataka bio da dok sam u Budimpešti za svaki slučaj odštampam taj „papir“ koji sam dobio pri čekiranju. Kao najzgodnije mesto za to učinio mi se Universal AirportHUB koji se nalazi na Kalvinovom trgu (mađ. Kálvin tér), pa se metro linijom M3 zaputih tamo.
Ulaz u Universal AirportHUB
U „aerodromskom habu“ odštampah potvrdu da sam se čekirao. Osim štampanja, na ovom mestu je na samouslužnim aparatima moguće obaviti i čekiranje.
Do Kalvinovog trga morao sam da dođem u svakom slučaju, štampao potvrdu ili ne, jer se autobus 100E na putu do aerodroma zaustavlja samo na stajalištu Kálvin tér, a polazi sa stanice Deák Ferenc tér (Trg Ferenca Deaka).
Vremena sam imao na pretek, pa kratko prošetah budimpeštanskim ulicama. Poseban plan za obilazak nekih mesta u gradu nisam imao, već sam želeo samo da u šetnji malo prekratim vreme.
Svojim izgledom i veličinom pažnju mi privuče zgrada Velike pijace (mađ. Nagycsarnok) koja je najstariji i najveći objekat te vrste u gradu. Zgrada je baš impozantna i naziv u potpunosti odgovara njenom izgledu.
Prednja strana zgrade Velike pijace
Nisam baš neki stručnjak za arhitekturu, ali kada bi trebalo da kažem kome stilu zgrada pripada, rekao bih secesija, najviše zbog raznobojnih pločica na krovu. One su izrađene u fabrici Žolnai i predstavljaju simbol mađarske secesije. Međutim, zgrada je sagrađena 1897. godine u vreme kada je secesija tek nastajala i njome dominiraju elementi drugih stilova, pre svega neogotike i neorenesanse, odnosno zgrada je podignuta u stilu eklektičkog istoricizma.
Vratih se nazad do Kalvinovog trga, nazvanog u čast francuskog reformatora Žana Kalvina (1509-1564) čiji se spomenik nalazi na pomenutom trgu ispred Reformatorske crkve.
Žan Kalvin
Reformatorska crkva na Kalvinovom trgu (mađ. Budapesti Kálvin téri református templom) najveća je reformatorska (kalvinistička) crkva u Budimpešti. Izgrađena je u periodu od 1816. do 1830. godine u neoklasicističkom stilu.
Kalvinov trg i Reformatorska crkva
Bilo je još vremena za šetnju po Budimpešti, ali ipak odlučih da krenem na aerodrom. Kartu za autobus 100E kupih na kartomatu kraj stajališta Kálvin tér. Cena joj beše 5,5 evra. Švercovanje u autobusu 100E nije moguće, jer na oba stajališta ovog autobusa (Deák Ferenc tér i Kálvin tér) stoje kontrolori i kontrolišu ulazak putnika u autobus.
Aerodrom Franc List
Od centra Budimpešte do aerodroma Franc List ili Feriheđ, kako glasi njegov stari naziv, ima oko 20 kilometara, a vožnja autobusom 100 E traje oko pola sata. Na aerodromu sam bio već oko pola šest, što je za let u deset sati bilo i više nego rano.
Dolazna stanica autobusa 100 E i terminal 2B
Glavni terminali na aerodromu Franc List su terminal 2A (letovi unutar Šengena i terminal 2B (letovi van Šengen zone). Terminal 1 nije u funkciji od 2012, a na aerodromu postoji i terminal za male i privatne avione.
Pogled na terminal 2A aerodroma Franc List
Kao i za većinu aerodroma, na internetu se može pronaći njegov detaljni plan.
Pošto ga je bilo na pretek, vreme do početka čekiranja iskoristih za razgledanje aerodroma.
Šalteri za čekiranje kompanije Wizz Air i Ryanair
Prošetah se i do terminala 2A na kome je vladala prilična gužva.
Redovi za čekiranje na terminalu 2A
U prolazu između terminala 2A i terminala 2B „upecah“ slobodno mesto za sedenje i tamo provedoh dobar deo vremena pre čekiranja.
Nikada ranije nisam leteo Wizz Airom i najviše sam razmišljao o prtljagu. Ranac za putovanje jeste bio odgovarajućih dimenzija, ali je zbog naguranih stvari nekako „zadrigao“. Mislim, i dalje je mogao da stane u kalup, ali bi njegovo vađenje iz kalupa moralo da se obavi pažljivo, da se ručke ne bi pokidale.
Registracija na let prošla je bez problema i sa kartom za ukrcavanje krenuh na bezbednosnu kontrolu. Pri bezbednosnoj kontroli ono što mi najviše ide na živce je skidanje kaiša. Kao i prilikom putovanja u Rigu i ovaj put sam opasao kaiš sa plastičnom kopčom. Međutim, radnik aerodromskog obezbeđenja insistirao je da skinem kaiš, iako sam mu rekao da je plastičan. Zatim uze kaiš u ruke, pogleda ga i reče: „Stvarno plastičan“. Iz džepova pantalona nije tražio ništa da vadim, iako su se džepovi na nogavicama bili baš „nabudžili“.
Nakon prolaska bezbednosne kontrole nađoh se u takozvanom Sky courtu, putničkom holu sa ugostiteljsko-trgovačkim sadržajima.
Hol Sky court na aerodromu Franc List
Let za Baku kasnio je pola sata. Nakon objavljivanja broja izlaza (gejta) prođoh pasošku kontrolu i zaputih se prema izlazu B14.
Čekanje na otvaranje izlaza B14
Iako su rančevi nekih putnika po meni bili možda i malo veći od propisanih dimenzija, dodatne kontrole stavljanjem prtljaga u kalup nije bilo, pa se tako ukrcasmo u avion bez previše zadržavanja.
Ukrcavanje bez avio-mosta na let W6 2499 Budimpešta – Baku
Nastavak —>