09.05.2015.
Deveto majsko jutro osvanulo je tradicionalno sunčano. Kažem „tradicionalno“, jer tog dana, narodski rečeno, „Rusi rasteruju oblake“. Oblaci se ustvari ne „rasteruju“, već se iz aviona na par stotina kilometara od Moskve posipaju odgovarajućim reagensima koji narušavaju njihovu strukturu koja počinje da se raspada usled čega dolazi do pojave kiše i nestanka oblaka. Posledica toga je sunčano vreme u Moskvi, ali i kiša u okolnim gradovima. Ove mere se preduzimaju kada se obeležava Dan pobede, Dan Rusije i Dan grada.
Inače, prva vojna parada na Crvenom trgu povodom završetka Drugog svetskog rata u Evropi održana je 24. juna 1945. Paradom je komandovao maršal Rokosovski, a smotru izvršio maršal Žukov. Staljin je svečanost posmatrao sa tribine Lenjinovog mauzoleja. Za vreme SSSR-a parade su organizovane 9. maja 1965., 1985. i 1990. godine, a prva parada u savremenoj istoriji Rusije održana je 1995. Nakon toga organizuje se svake godine.
Hotel u kome sam odseo nalazi se na Lenjingradskom prospektu kroz koji je trebala da prođe vojna tehnika u povratku sa Crvenog trga. To je predstavljalo olakšavajuću okolnost, jer nisam morao da se probijam kroz grad. Plan mi je bio da kod metro stanice Dinamo „zauzmem busiju“ i pokušam da ceo događaj slikam i snimim. Svečanost na Crvenom trgu počinjala je u 10:00, a završavala se oko 11:00, što znači da je prelet aviona i helikoptera, koji je planiran za kraj parade, trebao da bude otprilike u to vreme, odnosno oko 11 sati.
Maršruta kretanja vojne tehnike. Crvene strelice – kretanje vojne tehnike od Hodinskog polja do Crvenog trga; Žute strelice – povratak vojne tehnike sa parade na Hodinsko polje; Plave strelice – pravac preleta avijacije
Iz hotela sam izašao negde oko 9, računajući da je to dovoljno rano. Na ulici je već bilo dosta ljudi, i što sam se više približavao mestu sa koga sam planirao da slikam ceo događaj gužva je bila sve veća i veća. Prostor uz samu ulicu je već bio popunjen, što me je baš iznenadilo, a bogami i iznerviralo. Prošetah još malo i, na sreću, u blizini stanice za gradski prevoz ugledah prazan prostor koji su svi izbegavali jer se u njemu nalazila bara. Mesto nije bilo idealno, jer ga je od kolovoza delilo par metara trotoara, ali sam ga odmah zauzeo, pošto je verovatnoća da nađem neko bolje svakim minutom bila sve manja i manja. Ljudi su već počeli da se okupljaju i na zelenoj površini koja razdvaja saobraćajne trake na Lenjingradskom prospektu, ali ih je policija opominjala da se odatle sklone. Kao za inat, pomenuti ljudi su prelazili ulicu i zaustavljali se na trotoaru koji se nalazio ispred mesta na kome sam stajao. Policajci su na to reagovali i opominjali ih da se tu ne zadržavaju. Neki su se sklanjali, a neki su ignorisali upozorenja pripadnika policije i reagovali tek na povike jedne bake koja je sa svojim unucima strpljivo stajala u prvom redu i bučno reagovala na sve koji su joj zaklanjali pogled.
Ljudi je bilo sve više i više, pa je policija na kraju popustila i dozvolila posmatračima da ostanu na zelenoj površini koja razdvaja saobraćajne trake. U jednom trenutku jedan momak u kariranoj košulji stade par koraka ispred mene. Nije mi blokirao pogled, ali je slikanje učinio znatno težim. Čovek koji se sa ženom i detetom nalazio pored mene zamolio ga je da se skloni, ali momak je bio neverovatno bezobrazan i nije se obazirao na reči koje su mu bile upućene. Nisu upalili ni povici „zavedite red“ koji su bili upućeni policajcu koji je u blizini stajao. Čak sam i ja par puta viknuo na momka da se skloni, ali on je i dalje sve to ignorisao. Onda sam čoveku do mene rekao da će verovatno i ostali početi tu da se skupaljju kada budu videli tog momka kako tu nesmetano stoji. To se vrlo brzo pokazalo kao tačno. Mi, koji smo došli ranije i čekali skoro dva sata ispadosmo budale. To rekoh i čoveku koji je stajao do mene. On se iznervira i preskoči ogradicu koja je razdvajala stajalište i trotoar. Pomislio sam da će učiniti nešto nažao momku u kariranoj košulji, ali, hvala bogu, ništa se nije desilo. Još par ljudi učini isto, pa policiji nije preostalo ništa drugo, nego da dozvoli da se svi pomerimo par metara napred, bliže kolovozu. Tu nastade guranje, jer svi jurnuše napred. Ja nekako uhvatih mesto u drugom redu. Ispred mene je stajala bakica sa unukom koja je bila za glavu niža, tako da mi nije zaklanjala pogled.
Svi su pokušavali da zauzmu mesto sa što boljim pogledom, pa „neiskorišćene“ nisu ostale ni cisterne za pranje ulica koje su bile parkirane u drugoj traci.
Iskren da budem, bio sam iznenađen brojem ljudi koji se okupio. Pre polaska za Moskvu na jutjubu sam gledao snimke sa Lenjingradskog prospekta iz prethodnih godina i nikad nije bilo ljudi u tolikom broju.
Ceo događaj sam planirao da snimim mobilnim telefonom i slikam fotoaparatom, ali zbog velike gužve morao sam da se zadovoljim istovremenim slikanjem i snimanjem samo pomoću fotoaparata. Otežavajuća okolnost za slikanje bilo je i sunce od koga se nije videla slika na ekranu fotoaparata.
Udaljeni zvuk helikoptera koji se postepeno pojačavao označio je početak „Parade pobede“ na Lenjingradskom prospektu.
Helikopteri Mi-28N „Noćni lovac“
Transportni avion AN-124 „Ruslan“
Strateški bombarderi TU-95MS
Strateški bombarder Tu-22M
Strateški bombarder TU-160 „Beli labud“
Su-34 – simulacija punjenja gorivom u vazduhu
Su-24 – simulacija punjenja gorivom u vazduhu
Mig-31 – simulacija punjenja gorivom u vazduhu
Formacija migova-29 SMT
Formacija Su-34
Formacija Su-24M
SU-24 – simulacija punjenja u vazduhu
Formacija u obliku broja 70, avioni Mig-29 i Su-25SM
Formacija aviona u obliku broja 70 označila je kraj letačkog dela programa. Malo pre toga ulicom su počeli da brundaju kamioni, tenkovi, samohotke i ostala tehnika uz opšte oduševljenje okupljenih građana koji nisu skrivali svoju radost i patriotska osećanja, pa se buka motora mešala sa zvižducima oduševljenja i čuvenim ruskim „Ura!“ Vozači vojnih vozila sirenama su otpozdravljali okupljenima što je izazivalo još jače zvižduke i glasnije uzvike. Sve to pokazivalo je jaku, neraskidivu vezu između vojske i naroda koja se najviše oseća i vidi upravo tokom ovog praznika. Na licima okupljenih ljudi koji su tako zdušno pozdravljali svoju vojsku videlo se snažno osećanje ponosa. Među okupljenima je bilo dosta i onih čija je spoljašnjost jasno govorila da nisu etnički Rusi, što je samo pojačavalo opšti utisak i podsećalo na činjenicu da su se u redovima Crvene armije rame uz rame sa Rusima borili i Ukrajinci, Belorusi, Kazasi, Gruzini i ostali narodi Sovjetskog Saveza.
Oklopni kamion Tajfun-U
Karakteristike:
Ukupna masa: 24 t
Osovinska konfiguracija: 6h6
Snaga motora: 450 konjskih snaga
Menjač: automatski
Gume: otporne na metke sa automatskim naduvavanjem
Tip oklopa: kombinovani, od čelika i keramike
Zaštita od pancirnih zrna kalibra 14.5 mm
Izdržava eksploziju mine ekvivalenta do 8 kg TNT.
Naoružanje: mitraljez sa daljinskim upravljanjem, puškarnice
Oklopni kamion Tajfun-K
Karakteristike:
Borbena masa: 21 t
Osovinska konfiguracija: 6h6
Dužina: 8990 mm
Širina: 2550 mm
Visina: 3300 mm
Motor:dizel V-8 sa turbo punjenjem KamAZ-740.60-450, 450 konjskih snaga
Vešanje: podesivo hidro-pneumatsko
Posada: 2 +16
Maksimalna brzina po putu: 100 km/h
Autonomija: 1200 km
Parada pobede Tenk T-14 Armata
Tenk T-14 Armata (zadnji deo)
Samohotka SAU Msta-S
Borbena masa: 42 t
Posluga: 5
Dužina: 6040 mm
Dužina sa cevi: 11917 mm
Visina: 3350 mm
Tip oklopa: homogeni čelik
Kalibar: 152 mm
Daljina gađanja: 6.5 – 29.06 km
Snaga motora: 780 konjskih snaga
Brzina po putu: 60 km/h
Autonomija: 500 km
Samohotka SAU Msta-S (zadnji deo)
Samohotka SAU Koalicija-SV
Borbena masa: 48 t
Posluga: 3
Kalibar: 152 mm
Daljina gađanja: do 70 km
Snaga motora: 1000 konjskih snaga
Sistem protivvazdušne odbrane S-400 Trijumf
Interkontinentalna raketa RS-24 „Jars“
NATO oznaka: SS-27 Mod 2
Uvođenje u naoružanje: 2011. godine
Navigacija: Inercijalna, autonomna + GLONASS
Pogon: 3 stepena na čvrsto gorivo
Dužina: 23 m
Prečnik trupa: 1.86 m (maks.)
Masa pri lansiranju: 47 200 – 49 000 kg
Broj bojevih glava i jačina: 4 x 150 – 500 kt
Domet: 10 500 km
Preciznost (CEP): 150 – 200 m
Protivvazdušni sistem Pancir-S1
Protivvazdušni sistem Pancir-S1 (zadnji deo)
Protivtenkovski raketni kompleks Kornet-D1
Kornet-D je modernizovana varijanta protivtenkovskog raketnog kompleks Kornet, namenjenog za uništavanje tenkova i drugih oklopljenih ciljeva, uključujući i one sa savremenom aktivnom zaštitom. Daljina gađanja iznosi 10 km, a probojnost 1300 mm homogenog oklopa iza aktivne zaštite.
Raketni kompleks Iskander-M
Iskander-M deo je porodice operativno-taktičkih raketnih kompleksa „Iskander“ čija je osnovna namena uništenje protivvazdušne odbrane i protivraketne zaštite protivnika, kao i najvažnijih objekata koje oni štite.
Rakete mogu da nose nuklearne bojeve glave.
Domet: do 500 km
Iskander-M (vozilo za transport i pretovar raketa)
Balističke rakete Iskander-M
Oklopni transporter „Rakuška“
Predstavlja oklopni transporter namenjen vazdušno-desantnim jedinicama. Može se desantirati iz aviona.
Masa: 13.2 t
Posada: 2+13
Dužina: 6085 mm
Širina: 3150 mm
Visina: 2700 mm
Naoružanje: 2 mitraljeza 7h62 mm
Snaga motora: 450 konjskih snaga
Autonomija: 500 km
Oklopni transporter BTR-B10 na bazi gusenične platforme „Kurganjec-25“
Kurganjec-25 je univerzalna gusenična platforma na čijoj bazi je planirano stvaranje borbenog vozila pešadije (indeks GABTU — Objekat 695), guseničnog oklopnog transportera (indeks GABTU — Objekat 693) i protivtenkovske samohotke sa tenkovskim topom kalibra 125 mm.
Borbena masa: 25 tona
Posada: 3+8
Dužina: 7200 mm
Širina: 3200 mm
Visina: 2365 mm
Borbeno vozilo pešadije BMP-B11 na bazi gusenične platforme „Kurganjec-25“
Posada: 3+8
Težina: 25 t
Dužina: 7200 mm
Širina: 3200 mm
Visina: 2365 mm
Naoružanje:
Automatski top 30 mm
Daljina gađanja:
po živoj sili: do 4 km
po lako oklopljenoj tehnici: do 1.5 km
Mitraljezi: 1h7.62 mm
Ostalo naoružanje: 4 h PTRK Kornet-EM
Borbeno vozilo pešadije na bazi gusenične platforme „Kurganjec-25“ (zadnji deo)
Borbeno vozilo pešadije BMP-T15
T-15 (Indeks GBTU — Objekat149) je perspektivno borbeno vozilo pešadije na bazi univerzalne gusenične platforme „Armata“. Prvi put je prikazano na Paradi pobede u Moskvi 2015.
BMP T-15 ima tenkovski nivo oklopa i aktivnu zaštitu Afganit, što mu omogućava da dejstvuje uporedo sa tenkovima Armata T-14. Savremeno raketno naoružanje PTRK Kornet i protivavionski top omogućavaju efikasno dejstvo po ciljevima na zemlji i u vazduhu.
Borbena masa: 50 tona
Posada: 3+9
Oklop: kombinovani, višeslojni
Naoružanje:
mitraljez 7.62 mm
automatski top 30 mm
4hPTRK Kornet-EM
Tip motora: dizelni
Snaga motora: 1500 konjskih snaga
Brzina van puta: 45-50 km/h
Borbeno vozilo pešadije BMP-T15 (zadnji deo)
Oklopni transporter BTR K-16
Borbena masa: 22 t
Posada: 3+8
Dužina: 8450 mm
Širina: 3000 mm
Osnovno naoružanje: mitraljez 12,7 mm 6P49 „KORD“
Daljina gađanja:
– do 2 km (danju)
– do 1.5 km (noću)
Snaga motora: 750 konjskih snaga
Maksimalna brzina:
– 100 km/h (po putu)
– 10 km/h (po vodi)
Borbeno vozilo vazdušno-desantnih jedinica BMD-4M
Posada: 3+5
Težina: 13.6 t
Dužina: 6000 mm
Širina: 3256 mm
Visina: 2227 mm
Naoružanje:
Top 100 mm
Malokalibarski automatski top 30 mm
Mitraljez 1h7.62 mm
Snaga motora: 450 konjskih snaga
Brzina po putu: 67.5 km/h
Brzina po vodi: 10 km/h
Protivvazdušni sistem TOR-M2U
Protivvazdušni raketni kompleks „TOR-M2U“ predstavlja taktički protivvazdušni raketni kompleks nove generacije namenjen za zaštitu jedinica, kao i industrijskih objekata i infrastrukture od udara iz vazduha. Efikasan je protiv precizno vođenog oružja, bespilotnih letelica, krstarećih raketa, savremenih aviona i helikoptera.
„Tor-M2U“ može istovremeno da otkrije 40 ciljeva, da prepozna najopasnije od njih i istovremeno otvori vatru na četiri cilja. Tehničke karakteristike raketa omogućavaju efikasnu borbu protiv malih i izuzetno pokretnih ciljeva. Može uspešno da funkcioniše u sastavu sistema PVO, ali se može koristiti i autonomno.
Maksimalna daljina gađanja: 12 km
Minimalna daljina gađanja:
na visini 10 m – 1500 m
na visini većoj od 100 m – maks. 1000 m
Broj istovremeno obrađivanih ciljeva: 48
Broj istovremeno praćenih putanja ciljeva: 10
Broj istovremeno gađanih ciljeva: 4
Broj istovremeno navođenih raketa: 8
Maksimalna brzina kretanja ciljeva: 700 m/s
Brzina kretanja:
– po asfaltnom putu: do 80 km/h
– po zemljanom putu: do 30 km/h
Autonomija: 500 km
Protivvazdušni sistem BUK-M2
Masa sistema: 35 tona
Masa rakete: 690 kg
Masa bojeve glave: 70 kg
Dužina: 5,50 m
Prečnik: 0,4 m
Raspon krila: 0,86 m
Brzina rakete: 3 Maha
Granice zone uništenja:
– po daljini: 3-35 km
– po visini: 15- 22 km
Broj ciljeva koje istovremno gađa jedna baterija: 6
Interval između lansiranja raketa: 3 sekunde
Vreme reakcije sistema: 20 sekundi
Borbeni komplet raketa: 48
Broj raketa na uređaju za lansiranje: 4
Protivvazdušni sistem BUK-M2 (transportno-lansirno vozilo)
Oklopni transporter BTR-82A
Predstavlja modernizaciju oklopnog transportera BTR-80. Uvršten je u naoružanje ruske vojske 2013. godine.
Borbena masa: 15,4 t
Posada: 3+7
Naoružanje:top 30 mm
Motor: KAMAZ-740.14-300
Snaga motora: 300 konjskih snaga
Izvlakač tenkova
Samohotka iz Velikog otadžbinskog rata SAU-100
Tenk iz Velikog otadžbinskog rata T-34-85
Pripadnica organa reda
Atmosferu koja je vladala svakako najbolje dočarava video snimak koji je, nažalost, ispresecan škljocanjem aparata, pošto sam paralelno snimao i slikao. Nisam želeo ništa da propustim, pa sam slikao što više, računajući na to da neke slike i neće ispasti kako treba, a druge šanse za slikanje neće biti.
Nova vojna tehnika koja je prikazana na paradi nesumnjivo potvrđuje činjenicu da se Rusija drži one latinske: „Si vis pacem, para bellum“ (Ako želiš mir, spremaj se za rat) i da je zbog „prljave“ politike zapada prinuđena da jača svoje odbrambene potencijale. Namerno kažem „odbrambene“, jer priča o Rusiji kao pretnji postoji samo u glavama zapadnih moćnika koji je serviraju radi ostvarivanja sopstvenih ciljeva.
Nakon završetka „parade“ na scenu su stupile cisterne sa vodom i počele sa pranjem ulice, jer tehnika koja je prodefilovala nije baš pravljena da ispunjava ekološke standarde. Brzo su odradile svoj posao i nakon 15-ak minuta saobraćaj na Lenjingradskom prospektu je ponovo bio uspostavljen.
Narod se razilazio, ali je većina krenula prema metro stanici „Dinamo“ oko koje se napravila velika gužva, pa je na ulaznim vratima stanice stajalo obezbeđenje i na svakih par minuta u stanicu puštalo određen broj ljudi.
Tokom posete Moskvi jedna od želja mi je bila da posetim Moskovski kremlj, ali s obzirom da je prostor oko Kremlja i Crvenog trga zbog svečanosti bio zatvoren, odlučio sam da nakon „Parade pobede“ na Lenjingradskom prospektu posetim Novodevičji manastir, koga često zovu „Kremlj u malom“.