06.05.2015.
Memorijalni muzej Pavijak nalazi se na adresi ul. Dzielna 24/26. Muzej zapravo predstavlja ostatke zatvora sagrađenog 1835. godine ubrzo nakon nastanka Kongresne Poljske. Najpre je korišćen od strane ruskih vlasti kao običan zatvor, a nakon Poljskog ustanka 1863., kao zatvor u kome su bili zatočeni ustanici. Do 1918. glavna tamnica za političke zatvorenike bila je Varšavska citadela, dok su se u Pavijak slali zatvorenici za koje tamo nije bilo mesta. Nakon što je Poljska stekla nezavisnost 1918. u njemu su bili zatvoreni kako politički zatvorenici, tako i kriminalci.
Zatvor (muzej) Pavijak
Nakon nemačke okupacije Poljske 1939. godine pretvoren je u zatvor Gestapoa kroz koji je prošlo oko 100000 muškaraca i 20000 žena od kojih je oko 37000 pogubljeno, a 60000 poslato u nemačke koncentracione i logore smrti. Prilikom povlačenja iz Varšave nemačke snage dižu zatvor u vazduh. Zalaganjem preživelih zatvorenika podrumske prostorije su 1965. godine pretvorene u muzej.
Ulaz u muzej
Pavijak je imao i ženski blok sa interesantnim nazivom – Srbija. Za vreme rusko-turskog rata 1877-1878. koji su u narodu zvali „Srpski rat“ u ženskom zatvorskom bloku se nalazila vojna bolnica, pa je narod kasnije taj blok nazvao „Srbija“. Nakon Nemačke okupacije Poljske „Srbija“ se koristila za masovnu represiju nad civilnim stanovništvom. Blok je u potpunosti uništen u eksploziji prilikom nemačkog povlačenja, a na njegovo postojanje podseća spomen ploča koja se nalazi na uglu ulice „Dzielna“ i „Aleja Jana Pawła II“. Spomen ploču, nažalost, nisam slikao.
Deo sačuvane zatvorske kapije
Jedini preživeli svedok nemačkih zločina, patnji zatvorenika i velike eksplozije koja se dogodila 21. avgusta 1944. kada je zatvor dignut u vazduh, bio je brest koji je rastao ispred zatvora. U posleratnim godinama građani Varšave i porodice zatvorenika u znak sećanja počinju na stablo da postavljaju metalne pločice sa imenima žrtava.
Bronzano stablo bresta ispred muzeja
Drvo se zbog bolesti osušilo 1984., ali je izvršena njegova konzervacija. Krajem 2002. počinje da se krivi, pa se zbog opasnosti od pada 2004. donosi odluka da se zameni drvetom izlivenim u bronzi.
Ulaznica za muzej Pavijak
Iako sam na Internetu pročitao da je ulaz u muzej besplatan, ljubazna gospođa na ulazu mi je na dosta lošem engleskom saopštila da ipak moram da kupim ulaznicu čija je cena bila 8 zlota, odnosno nešto manje od 2 evra. U muzeju je u toku bio obilazak sa vodičem na poljskom jeziku, ali mi je pomenuta gospođa rukom pokazala da produžim dalje i da se ne zadržavam kod grupe koja je bila u pratnji vodiča. To je bilo skroz nepotrebno, pošto čisto sumnjam da bih razumeo nešto od onoga što je izlagao poljski vodič. Inače, poseta muzeju uz pratnju vodiča je 50 zlota (oko 12 evra) i mora se unapred najaviti.
Hodnik u zatvorskom paviljonu br.8
Ćelija za pretres
Novopridošli zatvorenici morali su da se svuku radi pretresa.
Ćelija za 2-3 zatvorenika (1919-1939.)
Ćelija smrti
Na većini ćelijskih vrata nalaze se originalne brave i šarke
Originalna ćelijska vrata pronađena u ruševinama Pavijaka
Deo muzejske ekspozicije
Neki od mnogih zatvorenika u periodu od 1939. do 1944.
Maketa zatvorskog kompleksa
Ruševine oko Pavijaka 1945.
Slike čuvenog bresta koji je preživeo eksploziju
Stablo bresta nakon eksplozije 1945. god.
Nemačka uniforma
Neki od eksponata
Za većinu zatvorenika Pavijak je bio mesto na kome su boravili pre slanja u koncentracione i logore smrti.
Logoraška uniforma
U muzeju se nisam previše zadržao pošto je vremena za njegov obilazak, i uopšte, obilazak Varšave, bilo malo. Kod izlaza sam se pozdravio sa ljubaznom gospođom koja je bila zadužena za proveru karata. Već sam praktično bio izašao kada sam iza sebe začuo povike: „Mister, mister!“. Okrenuo sam se i video pomenutu gospođu kako mi maše rukom da joj priđem. U ruci je držala brošuru o Pavijaku na engleskom jeziku.
Brošura o Pavijaku
Zahvalio sam se na brošuri i izašao iz muzeja. Nakon boravka na mestima velike ljudske patnje čovek može samo da se nada da se tako nešto više nikada ne ponovi.