10. maj 2015.
Prostor oko Kremlja je bio odblokiran pa sam konačno mogao da se prošetam po Crvenom trgu. Za posetu Kremlju bilo je kasno. Zbog priprema za paradu Crveni trg je nekoliko dana bio zatvoren, pa je nakon njegovog otvaranja sve vrvelo od turista, koji su kao i ja, svoju posetu Moskvi želeli da upotpune šetnjom po njenom najpoznatijem trgu.
Šetnju sam započeo od metro stanice „Trg Revolucije“ koja se nalazi nedaleko od Državnog istorijskog muzeja.
8. maja 1995. ispred muzeja je svečano otkriven spomenik maršalu Žukovu za koga se sa pravom može reći da je bio jedan od najsposobnijih sovjetskih generala čije zasluge je priznao i sam Staljin, nazvavši ga spasiocem Moskve. Bronzana skulptura rađena je u stilu socrealizma i prikazuje Žukova u trenutku kada vrši smotru na Paradi pobede 24. juna 1945. Žukov je na konju koji kopitama gazi grb nacističke Nemačke što ga donekle poistovećuje sa Georgijem Pobedonoscem koji ubija aždaju.
Spomenik je najpre trebalo da bude postavljen na Crvenom trgu, ali s obzirom da je Crveni trg pod zaštitom „UNESKA“, za lokaciju je izabran Manježni trg, odnosno prostor ispred Istorijskog muzeja. Autor je tvrdio da to nije prikladno mesto, jer je u pitanju severna strana, pa je spomenik veći deo dana u senci.
Prođoh pored muzeja i skrenuh u „Kremaljski prolaz“. Ulicom je tekla reka ljudi. Neki su se vraćali, a neki, kao ja, išli prema Crvenom trgu. Zastao sam nakratko da slikam Ugaonu arsenalsku kulu koja se nalazi na početku ulice.
Ugaona arsenalska kula
Kula je sagrađena 1492. po projektu italijanskog arhitekte Pjetra Antonija Solarija. U početku se zvala Sobakinova kula po dvoru boljarske porodice Sobakin koji se nalazio u blizini. Savremeni naziv je dobila u XVIII veku nakon izgradnje Arsenala. Jedno vreme je bila najviša kula u Kremlju. Imala je sedam redova puškarnica, ali njena uloga nije bila samo odbrambena, u njoj se nalazio i bunar koji je u slučaju opsade mogao da koristi kremaljski garnizon. Pored toga, imala je tajni prolaz prema reci Neglinki koja je kaptirana i teče ispod površine kroz podzemni kolektor. Tajni prolaz i puškarnice su najverovatnije zazidane između 1670. i 1680. prilikom zidanja proširenog podnožja. Tokom pripreme Moskve za odbranu od Šveđana 1707. godine Petar I naređuje da se nezazidane puškarnice prošire radi postavljanja topova. 1812. Francuzi dižu zgradu Aresnala u vazduh, pa kula biva dosta oštećena, ali je ubrzo obnovljena pod rukovodstvom arhitekte J.I. Bovea. Krajem XIX veka interijer kule se preuređuje i prilagođava potrebama Moskovske gubernijske arhive.
Gužva u Kremaljskom prolazu
O tome kolika je bila gužva na prilazu trgu možda najbolje svedoči slika iznad. Nesmetano su mogli da se slikaju samo visoki objekti, dok su pri slikanju onih nižih u kadar stalno upadale glave šetača, kao, na primer, na slici gore, na kojoj svi ljudi gledaju negde u stranu ili ispred sebe, a lik u crvenoj majici gleda pravo u objektiv, kao da se spremao za slikanje.
Nastavih dalje prema Hramu Vasilija Blaženog na koga prvo pomislm kada se pomene Moskva ili Crveni trg. Za to su najviše zaslužne šarene kupole koje mu daju bajkoviti izgled i čine ga tako upečatljivim.
Neki istoričari smatraju da je hram sagrađen po uzoru na džamiju Kul-Šarif, uništenu prilikom zauzimanja Kazanja, i da predstavlja vrhunac tatarskog uticaja na rusku arhitekturu. U prilog tome navodi se nepostojanje glavne fasade, što je karakteristično za tatarsku arhitekturu, i istočnjački karakter kupola.
Za hram se vezuju mnogobrojne legende, počevši od one da je Ivan Grozni oslepeo neimara kako više ni za koga ne bi mogao da sagradi sličan hram. Još jedna legenda vezuje se za Napoleonov boravak u Moskvi 1812. godine. Očaran lepotom hrama Napoleon je želeo da ga prenese u Pariz, ali kako to nije bilo moguće, vojnici su jednostavno postavili eksploziv i zapalili fitilj. Okupljeni Moskovljani molili su se za spas hrama i desilo se čudo – počeo je snažan pljusak i ugasio fitilj.
Postoji interesantna priča o tome kako je hram izbegao sudbinu mnogih moskovskih svetinja koje su nestale tokom 30-ih godina HH veka prilikom preuređivanja grada. Lazar Kaganovič, čovek koji je svoj „talenat“ za urbanizam ispoljio prilikom rušenja Hrama Hrista Spasitelja, smatrao je da treba ukloniti i Hram Vasilija Blaženog, jer stvara smetnje pri održavanju vojnih parada. Čvrsto uveren u ispravnost svoje odluke naredio je da se napravi detaljna maketa Crvenog trga sa kojom je otišao u kabinet kod Staljina. Pokušavajući da dokaže voždu da hram „smeta“, iznenada je uklonio maketu hrama sa trga na šta je zaprepašćeni Staljin izgovorio istorijsku frazu: „Lazare, vrati to na mesto!“ Pošto nije smeo da protivreči Staljinu, odustao je od svog plana.
Ispred hrama se nalazi spomenik Minjinu i Požarskom, herojima narodnog opolčenja 1612. godine. Skulpturna grupa prikazuje Kuzmu Minjina kako levom rukom predaje mač Dmitriju Požarskom, a desnom pokazuje na Moskvu koju treba odbraniti od poljskih zavojevača. Požarski je ranjen, ali se pridiže i jednom rukom hvata mač, a drugom se oslanja na štit, čime jasno pokazuje da se odaziva na Minjinov poziv. Autor spomenika Ivan Matros bio je sledbenik klasičnog stila, pa obojica junaka izgledom dosta podsećaju na antičke heroje.
Postament spomenika ukrašen je sa dva reljefa. Reljef sa prednje strane prikazuje sakupljanje sredstava za opolčenje. U levom delu reljefa vide se figure oca i sinova koje otac blagosilja pred odlazak u rat. Figure predstavljaju samog autora spomenika i njegove sinove od kojih je jedan poginuo u ratu protiv Napoleona 1813. godine. Na zadnjem reljefu prikazan je knez Požarski koji iz Moskve proteruje poljske zavojevače.
Interesantna je i činjenica da je uprkos impozantnim dimenzijama skulpturna kompozicija spomenika izlivena u jednom komadu, što je bio prvi takav slučaj u Evropi.
Šetnju po Crvenom trgu iskoristio sam i za slikanje kremaljskih kula i zidina. Zbog visine, koja na pojedinim mestima dostiže i 19 metara, zidine deluju zaista impresivno. Na njihovom vrhu nalaze se takozvani zupci koji su služili kao zaklon za strelce, a na nekima od njih postoje puškarnice u obliku proreza.
Carska i Nabatnijska kula
Carska kula
Izgrađena je 80-ih godina XVII veka. Prema legendi, car Ivan Grozni je sa nje posmatrao šta se dešava na Crvenom trgu, pa je kula tako dobila ime. Razlikuje se od svih ostalih kula, jer nije imala odbrambenu funkciju. Ima dva nivoa. Prvi nivo služio je kao prolaz, a na drugom nivou se nalazilo zvono za uzbunjivanje u slučaju požara. Drugi nivo ima četiri stuba u obliku vaze na koje se oslanja zeleni šatorasti krov na čijem vrhu je vetrokaz.
Nabatnijska kula
Sagrađena je 1495. godine. Nalazi se prekoputa Hrama Vasilija Blaženog. Naziv je dobila po zvonu koje se u njoj nalazilo, a služilo je za uzbunjivanje u slučaju požara. Tokom 70-ih godina HH veka kula je počela da se naginje, što je zaustavljeno, ali odstupanje od vertikale i dalje iznosi 1 metar.
Spasiteljeva kula
Spasiteljeva kula je glavna ulazna kula Moskovskog kremlja. Sagrađena je 1491. godine.
Senatska kula
Nalazi se na istočnoj strani Kremlja između Spasiteljeve i Nikoljske kule. Naziv je dobila 1787. nakon izgradnje zgrade Senata. Do tada nije imala naziv. 1924. ispred kule je podignut Lenjinov mauzolej. Visine je 34 metra.
Nikoljska kula
Sagrađena je 1491. godine po projektu italijanskog arhitekte Pjetra Solarija. Naziv je najverovatnije dobila po ikoni Svetog Nikole Čudotvorca koja je stajala na istočnoj fasadi kule, mada postoji i mišljenje da je nazvana po Nikoljskom manastiru koji se nalazio u Nikoljskoj ulici. Kroz kapiju Nikoljske kule u prošlosti je obično prolazila vojska koja je kretala u vojne pohode. Upravo je kroz ovu kapiju 1612. godine u Kremlj svečano ušla vojska kneza Dmitrija Požarskog nakon oslobođenja Moskve od poljsko-litavskih zavojevača.
Kula je značajno oštećena 1812. godine u eksploziji Arsenala koga francuska vojska diže u vazduh tokom Napoleonovog boravka u Moskvi. Deo kule u kome se nalazila ikona Nikolaja Čudtvorca nije oštećen, što se smatralo svojevrsnim čudom. Obnova je trajala od 1816. do 1819. Nakon obnove kula je ofarbana u belo.
Za vreme Oktobarske revolucije 1917. godine tokom granatiranja Kremlja kula je ponovo oštećena. Nakon obnove ofarbana je u boju kremaljskih zidina, a 1935. na vrh kule je umesto dvoglavog orla postavljena zvezda petokraka.
Sa slikanjem kula stvarno nisam imao sreće, jer se Sunce nalazilo na jugozapadnoj strani, pa su kule bile u senci, zbog čega su na slikama ispale dosta tamne. Pored toga, trg je bio prepun ostataka od praznične dekoracije, pa tako, recimo, zgradu GUM-a nije bilo svrhe slikati, jer se ispred nje nalazila metalna konstrukcija čija je visina bila u visini zgrade.
Na uglu Crvenog trga i Nikoljske ulice nalazi se Kazanjska saborna crkva. Prvu crkvu na tom mestu 1625. godine sopstvenim sredstvima podigao je knez Dmitrij Požarski u čast oslobođenja Moskve od Poljaka 1612. Crkva je posvećena Bogorodici Kazanjskoj sa čijom je ikonom opolčenje krenulo u oslobađanje Moskve. Prvobitna drvena crkva izgorela je u požaru, pa je 1636. na njenom mestu sagrađena crkva od kamena koja je vrlo brzo postala jedan od glavnih moskovskih hramova.
Dolaskom sovjeta na vlast crkva je najpre obnovljena, ali je kasnije zatvorena i pretvorena najpre u trpezariju, a zatim magacin. 1936. srušena je do temelja, a na njenom mestu je izgrađen privremeni paviljon III internacionale, a zatim kafić čiji se toalet nalazio na mestu nekadašnjeg oltara. Crkva koja u današnje vreme ukrašava Crveni trg građena je od 1990. do 1993. od priloga građana i moskovske vlade.
Nedaleko od Kazanjske saborne crkve nalazi se Voskresenska kapija koja razdvaja Crveni i Manježni trg. Kapija je bila deo zidina Kitaj-goroda od kojih danas nije mnogo ostalo. Uz kapiju na strani prema Manježnom trgu nalazi se kapela Iverske ikone Presvete Bogorodice, pa se kapija često zove i Iverska.
Inače, kapija je više puta menjala svoj naziv. Jedno vreme se zvala Lavovska, po lavovima koji su obitavali u šancu između Nikoljske i Sobakinove kule (Ugaone arsenalske), a predstavljali su poklon engleske kraljice Ivanu Groznom. Naziv Voskresenska dobila je 1689. kada je na nju postavljena ikona Vaskresenja Hristovog. Originalna kapija sagrađena je 1535. godine i nije se sačuvala do naših dana. Srušena je 1931. radi prolaska automobila i vojne tehnike prilikom održavanja parada. Ponovo je sagrađena 1995.
Dok sam se muvao oko Voskresenske kapije priđe mi neki momak i na engleskom upita da li govorim engleski. Naravno, odgovorio sam mu da govorim, na šta mi je postavio pitanje gde se nalazi Lenjinov mauzolej. Čudno mi beše da to ne zna, jer mauzolej je ipak nešto što ne može da se „promaši“. Pretpostavio sam da ga je malo zbunila praznična dekoracija koja se nalazila u blizini mauzoleja. Pokazao sam mu rukom u pravcu mauzoleja, ali sam mu rekao da mauzolej najverovatnije ne radi. Malo se razočarao, zahvalio i produžio dalje.
To me podseti na jednu činjenicu koja je veoma bitna za one koji planiraju da putuju u Rusiju. Ukoliko znate engleski, nemojte se nadati da će vam to olakšati komunikaciju, jer Rusi nešto baš i ne „parlaju“ engleski, naročito starije generacije. Recepcioneri, naravno, engleski znaju, ali ukoliko mislite da ćete, recimo, u prodavnici, na engleskom uspeti da objasnite šta želite, ne budite u to tako sigurni. Moj savet je da naučite neke osnovne fraze ili bar imate kod sebe priručnik sa osnovnim izrazima i njihovim izgovorom.
Šetnju po Crvenom trgu sam privodio kraju. Napravih još jednu sliku trga koji je još uvek bio u prazničnom ruhu, a zatim krenuh prema Kremaljskom prolazu.
Nakratko sam se zaustavio na Manježnom trgu sa koga su gomile ljudi kroz Kremaljski prolaz hrlile prema Crvenom trgu.
Bio sam nenormalno umoran i želeo sam što pre da se vratim u hotel, ali pošto je to bio moj poslednji dan boravka u Moskvi, odlučio sam da još jednom prošetam Arbatom i tamo pokupujem suvenire.
Na Arbatu sam svratio u prodavnicu u kojoj je bila „skidka“ (popust) 50% na sve što se u njoj prodavalo.
Nakon kupovine suvenira i šetnje po Arbatu usledio je povratak u hotel. Iskren da budem, jedva sam čekao da se vratim u hotel pošto sam bio mrtav umoran. Poslednji dan u Moskvi najviše me je izmorio, jer sam ceo dan proveo na nogama i u pokretu. Snage za večernju šetnju po Moskvi nije bilo. Osim toga, morao sam da se pakujem. Tu su nastali problemi, jer ranac, umesto da bude prazniji, bio je puniji nego kada sam dolazio, pošto sam osim suvenira nakupovao gomilu ruskih čokolada „Aljonka“ i tulskih medenjaka. Pored njih, tu su bili i slatkiši koje sam kupio u Poljskoj. Ipak nekako sam uspeo da sve to popakujem i pripremim se za sutrašnji dan.